(FOTO) JEDINA ŽELJA MI JE DA IMAM DA JEDEM! Potresna priča o maloj Tijani (5) koja živi sa bolesnom majkom u udžerici!

Marija Dojčinović (32) i njena devojčica Tijana Ramani (5) iz sela Gornja Koznica kod Surdulice, više su gladne nego site, a svaki novi dan im donosi novu neizvesnost, hoće li uspeti nekako da ga prežive

Tijana ima samo jednu želju, a ona je da ima da jede, jer njena samohrana i bolesna majka nije u mogućnosti da joj uvek obezbedi hranu.

Njihovo dvorište razlikuje se od svih ostalih domaćinstava u ovom planinskom selu na 15-ak kilometara od Surdulice. Omalena baštica sa paprikom i krompirom, žbunje umesto ograde, grane dovučene za ogrev i uska putanjica, koja vodi do kuće, čitav su njihov svet.

Foto: S. Tasić

U svega nekoliko kvadrata uz stalnu opasnost da im se plafon sruši na glavu, provode dane majka i ćerka. Stari šporet, rasklimatani kredenac, jedna fotelja i dvosed, stočić i zemljani pod. To je sve, nema televizora, niti drugog kućnog aparata. Sve polovno i odbačeno od porodica koje su imale više sreće u životu. Na stolu mnogo flaša u kojima se zahvata voda. S jednog kraja sobička na drugi, obešena žica za veš na kojoj vise jorgani, ćebad i dečija garderoba.

- Nas dve smo same, nemamo nikog. Tijanin otac nas je napustio, dete gotovo da ga i ne poznaje. Ni ja nemam nikog, oca nisam upoznala, majka, baba i deda su umrli, tako da smo same. Opstajemo zahvaljujući komšijama i ljudima, jedini prihod nam je dečiji dodatak i socijalna pomoć. Imam i dug za struju 60.000 dinara i plašim se da nam i to ne iseku. Struju koristimo samo za svetlo, jedna sijalica i to je - kaže Marija.

Foto: S. Tasić

Iako je letos operisana, Marija iz obližnje šume dovlači granje, kako bi imala čime da loži vatru. Seče ih sama ručnom testerom.

 

 

Mala Tijana uvek ide s majkom, jer nema drugara, nema dece da se sa njima igra. Nikada nije imala ni lutku.

- Najviše volim meso, kad ima, a kad idemo u Surdulicu, mama mi kupi sladoled. Volim i čokoladu. Volela bih da imam kuću i pileću džigericu, to volim da ručkam - priča devojčica, zaklanjajući se iza majke.

Foto: S. Tasić

Tog dana Tijana nije do podneva ništa jela, jer skoro pa ničeg nije bilo u kući.

Vesna Novković je prva komšinica Mariji i Tijani i uz Predraga Iskrenovića, ugostitelja iz obližnjeg sela Žitorađe, jedina koja pomaže, kako devojčica ne bi bila gladna.

Mala Tijana nema ni čizmice za zimu, ali ni jaknicu. Ide u pocepanim klompicama i priča kako jedva čeka da krene u školicu.

- Tijana nema bojanke, slikovnice, bojice, jer 3.500 dinara dečijeg i 9.500 socijalne pomoći moram da čuvam za hranu, ali nikako da izguramo mesec. Završila sam Srednju tehničku školu, radila kao konobarica, sada sam bez posla - dodaje Marija.

Foto: S. Tasić

Na stepeništu njihove stare kuće, koja nije za stanovanje, zbog opasnosti od urušavanja, Tijana je dobila svoju prvu lutku i to barbiku, kao i hranu i odeću za nekoliko dana.

Nakon nekoliko zalogaja pileće džigerice sa roštilja, Tijani se vratio osmeh na lice. Nije to više bila gladna i umorna devojčica, već ponovo dete kome je igra jedina zanimacija.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.