NEMAMO POJMA ŠTA NAM PRODAJU NA PIJACI! Domaći pasulj SRPSKU ZEMLJU VIDEO NIJE! A pritom košta kao da je ŠAMPANJCEM ZALIVAN!

Pixabay

08:05 Društvo 0

alo.rs | 14. 10. 2019.

NEMAMO POJMA ŠTA NAM PRODAJU NA PIJACI! Domaći pasulj SRPSKU ZEMLJU VIDEO NIJE! A pritom košta kao da je ŠAMPANJCEM ZALIVAN!

Iako je kuvani pasulj jedan od najvećih specijaliteta domaće nacionalne kuhinje, na kojem su stasavale generacije Srba, upravo ova mahunarka je postala jedna od vodećih namirnica na spisku uvoznog povrća

Naime, domaća proizvodnja pasulja trenutno pokriva tek trećinu potrošnje, pa najviše jedemo pasulj iz Kirgistana, Kine, Bugarske, Poljske i čak daleke Argentine.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu od 2012. do 2016. u Srbiji je gajen pasulj na površinama od 12.093 hektara, što je četiri puta manje od krompira, dok je prosečan prinos bio tona po hektaru.

Uvoz pasulja 2018. (u tonama)

Kirgistan 6.274
Poljska 2.062
Bugarska 1.678
Argentina 1.405
Egipat 1.386
Ukrajina 655
Kazahstan 229
Kina 160
Uzbekistan 110
Portugal 72

Nekada sirotinjska hrana je za mnoge postala i luksuz, jer je cena po kilogramu nekih sorti pasulja uveliko prestigla cenu živinskog mesa, a kako stručnjaci objašnjavaju, ovakvo stanje najviše odgovara trgovcima koji debelo zarađuju.

POVRATAK KORENIMA! Da li ste sigurni da znate šta je to pravilna ishrana?

Na beogradskoj pijaci na Zelenom vencu, prodaje se samo tetovac iz Kirgistana, čija cena varira od 250 do 400 dinara po kilogramu. Međutim, kako nam je objasnio jedan preprodavac, mnogi trgovci upravo ovaj pasulj prodaju kao domaći, svesno obmanjujući kupce.

Shutterstock

- Oni koji ne lažu da je da je tetovac zapravo Kirgiz, prodaju ga po ceni od 250 dinara. A prodavci koji izmišljaju da je domaći, deru kupce i za 400 dinara po kilogramu. Domaćeg, jednostavno, nema, a i ako biste ga pronašli, on ne bi bio ispod 600 dinara - kaže naš sagovornik.

OVO JE NAJZDRAVIJA NACIJA NA SVETU! Otkrivene TAJNE dugovečnosti njihovih ljudi

Pored toga što domaćeg pasulja nema na pijacama, kako za Alo objašnjava agroekonomista Milan Prostran, vrlo teško ga je naći i u prodavnicama i po hipermarketima. 

- Kada je Srbija sklopila sporazum o slobodnoj trgovine, otvorili smo se kao tržište, zbog čega je uvozni pasulj potpuno potisnuo domaći. Cene tog pasulja su konkurentne, a došlo je i do promene tehnologije u proizvodnji pasulja, što je dodatno otežalo domaćim poljoprivrednicima da ga uzgajaju - kaže Prostran.

Sagovornik ističe da je Srbija izgubila i veliki broj potrošača pasulja gašenjem vojnih kasarni i fabričkih menzi, pa su proizvođači izgubili dugoročne sigurne plasmane.

 - Ugašen je i Poljoprivredni institut u Zaječaru, koji je radio selekcije semena domaćeg pasulja, što je takođe jedan od faktora zbog kojeg se domaća proizvodnja pasulja sada desetkovala - ističe Prostran.

HRONIČAN UMOR, GLAVOBOLJA, STRES, HORMONSKI PROBLEMI... Ovo su pokazatelji da vam NEDOSTAJE jedan od NAJVAŽNIJIH MINERALA!

Neki podaci pokazuju da se slom u proizvodnji pasulja u Srbiji dogodio 1997, kada je ona smanjena sa 52.000 na 28.000 tona i od tada se neprestano smanjuje. Međutim, istraživanje međunarodne baze o trgovini UNCTAD pokazuje da se skroman deo skromnog prinosa pasulja iz Srbije izvozi u BiH, Švedsku, Sloveniju, Severnu Makedoniju i Crnu Goru.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]