ANTIĆ: Veliki broj projekata u Srbiji za razvoj biogasnih postrojenja

U Srbiji se uveliko razvijaju biogasna postrojenja i već je na mreži 21,2 megavata struje iz tog izvora energije, a oko 25 projekata je u nekoj fazi realizacije, izjavio je danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić otvarajući konferenciju "Razvoj i uticaj mera na održivi razvoj biogas sektora u Srbiji"

Antić je istakao da je do 2016. godine, kada je vlada donela određena podzakonska akta u toj oblasti, bilo jedva nešto više od četiri megavata instaliranih kapciteta, iako biomasa i biogas predstaljvaju najznacajniji resurs kada je reč o obnvoljivim izvorima energije.

- Srbija raspolaže sa oko 5,6 miliona tona ekvivalentne nafte godišnjeg potencijala proizvodnje energije iz obnovljih izovra, od čega biomasa i biogas sa oko 3,3 miliona tona. Novim merama i prema ackionom planu za ostvarivnje ciljeva iz obnovljivih izvora energije predvideli smo da se u Srbiji izgradi maksimum 30 megavata iz postrojenja na biogas - rekao je Antić i dodao da će taj cilj biti prevaziđen.

 

 

Kako je naveo, na mreži je već 21,2 megavata, a u statusu privremenog povlšaćenog proizvođača je 24,67 megavata.

- Tako da na tih 21,2 megavata, gotovo 25 megavata projekata su u nekoj fazi realizacije. Tako da ćemo tih predviđenih 30 megavata značajno prevazići. I po tom osnovu će biogas biti jedini segment koji će apsolutno dostići ciljeve koje smo planirali u našoj strategiji - naglasio je Antić.

Stručni skup, koji su organizovali Biogas udruženje Srbije, Ministarstvo rudarstva i energetike i program Nemačko-srpske razvojne saradnje koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, okupio je predstavnike biogas udruženja iz Srbije i Nemačke, ali i druge renomirane stručnjake iz te oblasti.

 

Antić je rekao da je razvijati projekte na biogas najkompleksnije pošto moraju da imaju zaokružen sistem od sirovine do tehnologije i zahvalio partnerima iz Nemačke na pomoći našoj zemlji.

Dodao je da Srbija ulaže velike napore da popravi svoj energetski miks pošto je bila najviše oslonjena na ugalj kao energent.

Antić je kazao da smo tek pre nekoliko godina napravili prve pionirske iskorake ka zelenoj energiji, kao i da je do sada pušteno na mrežu više od 500 megavata iz obnovljivih izvora energije.

Naglasio je da je Srbija sa više od 400 megavata prošle i ove godine bila apsolutni lider u regionu u toj oblasti, kao i da kada je reč o energiji vetra na evropskom nivou spadamo među prvih 10 zemalja.

- Biomasa se ističe kao jedno od podrčja na kome smo imali najviše uspeha - dodao je ministar.

Antić je poručio da će Srbija do kraja 2020. dostići ili se dosta približiti cilju od 27 odsto potrošnje iz obnovljivih izvora energije.

Kada je reč o vetru i solaru, Antić je kazao da će se ići na izmenu regulative koja će definisati da se ide na akcijski model, tako da više neće biti klasičnog fidin modela, već će se ići na model koji će omoguućiti državi da u jednog utakmici oni koji razvijaju projekte najpovoljnim cenama se izbore za podsticajne mere ukoliko ih bude bilo.

- Naša očekivanja za velike projekte iz vetra i solara koji se budu razvijali od 2021. i 2022, a dođu na mrežu 2024. i 2025. godine, jeste da će premija biti verovano nula, uz otvoreno pitanje balnsne ogovornosti koju sada razmatramo sa eksperima međuarodnih organizacija.

Ministarstvo, dodaje Antić, ne planira da ide za biogas na aukcije već da se nastave klasične mere podsticaja, pošto u toj vrstu utakmice nisu u mogućnosti da se takmiče sa solarom i vetrom.

Antić je naglasio da biogasna postrojenja rešavaju jedan od ključnih problema - metana koji je daleko opasniji element zagrađenja.

- Analiziraćemo i podsticajne tarife, sagledaćemo sva iskustva od Nemačke do ostalih relevantnih zemalja, koje takve projekte podržavaju i izaći sa konkretnim paketom mera koji će definisati naše nove cilje, ali i podsticajne tarife koje će biti ekonomske biti bazirane i omogućiti razvoj takvih projekata - rekao je Antić.

U jednom trentku je nestala struja dok je govorio, pa je prokmentarisao u šali da ga verovatno organizatori opominju pošto je odužio svog govor.

Predsednik Udruženja biogas Srbija Danko Vuković je, takođe, rekao da je biogas jedan od najvažnijih resursa u Srbiji i da okupljaju kao udruženej zainteresovane investitore u tom sektoru, ali i obrazovne institucije, snabdevače i ljude iz struke.

- Imamo kao udruženje 33 člana koji posluju u 13 operativnih biogasnih eletrana sa instalisanim kapcitetom od 14 megavata i trenutno naši članovi grade četiri elektrane grade ukupne snage četiri megavata.

Naveo je da u Srbiji postoje 22 biogasna postrojenja sa instalisanom snagom od 21 megavata, kao i da je još 26 eleltrama u privremenom statusu.

- To je još nekih 26 megavata na mreži koje očekujemo da će biti u narendih godinu ili dve - najavio je on.

Kazao je da se u Srbiji godišnje generiše oko 300.000 tona klaničnog otpada, sa kojima može da se dobije nekoliko desetak megavata.

Kada je reč o stajnjacima, rekao je da bi svaka tona stanjaka u Srbiji mogla da se preradi kada imali maksimalno instalisane kapcitete od najviše stotinak megavata biogasnih postrojenja.

Tako bi se dobilo i visoko kvalitetno organsko đubrivo, naglasio je Vuković.

- Srbija bi sa stotinak megavat biogasa mogla da postane ''Meka'' za organsku proizvodnju - istakao je on.

Dodao je da u Nemačkoj ima čak oko 10.000 biogasnih postrojenja i da od Nemaca možemo mnogo da naučimo u toj oblasti.

Šef odeljanja za privrednu saradnju Ambasade Nemačke u Srbiji Leoni Rajmers je rekla da su obnovljivi izvori energije i pitanje enegetske efikasnosti veoma važne teme i da GIZ uspešno realizuje partnerstvo sa Udruženjem za biogas Srbije.

Kazala je da, kada je reč o privatnom sektoru, u Srbiji radi oko 400 nemačkih kompanija koje zapošljavaju oko 60.000 radnika.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.