UGROŽAVA ŽIVOT AKO SE NE LEČI

Nekada su u Srbiji samo stariji od 60 imali visoki krvni pritisak, a danas je sve više mlađih od 20 godina koje muči ova bolest. Visoki krvni pritisak se naziva "tihim ubicom" jer su njegovi efekti pogubni po zdravlje. Zato je važno otkriti ga na vreme i odmah lečiti

U Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova svake godine umre više od 50.000 ljudi, a najznačajniji faktor rizika je povišen krvni pritisak, od koga u našoj zemlji boluje skoro polovina odraslog stanovništva. Blagovremenim otkrivanjem i lečenjem visokog krvnog pritiska mogla bi se bitno umanjiti ova dramatična stopa smrtnosti. Nažalost, nedovoljna zdravstvena prosvećenost naših građana i nerazvijena svest o preventivnim kontrolama to u velikoj meri onemogućavaju.

Od ukupnog broja bolesnika koji imaju visoki krvni pritisak, leči se, nažalost,  svaki treći , a tek svaki deseti ima adekvatno korigovan krvni pritisak. Danas je moguće lečiti i najteže oblike hipertenzije i farmaceutska industrija razvija  sve  efikasnije i sofisticiranije medikamente uz koje se može doživeti duboka starost ali moram  istaći da je to moguće jedino uz adekvatnu saradnju pacijenata sa lekarima. Upravo visoki krvni pritisak je najznačajniji faktor rizika za nastanak infarkta i šloga, a samo zajedničkim naporima, personalizovanim lečenjem hipertenzije uz dugotrajnu saradnju lekar-pacijent,  mogu se sprečiti teške posledice - kaže prof dr Vesna Stojanov, kardiolog, redovni profesor medicinskog fakulteta, predsednik Udruženja za hipertenziju Srbije.

Prekidaju terapiju na svoju ruku

Visoki krvni pritisak je podmukla bolest koja lagano oštećuje srce i krvne sudove . Godinama se može razvijati neprimećeno, pa se zato i naziva „tihim ubicom“. Podaci iz 54 koronarne jedinice sa teritorije Srbije ukazuju da je čak 42% pacijenata koji su doživeli srčani udar, tek tada saznalo da imaju visoki krvni pritisak. Koje vrednosti pritiska ukazuju da osoba ima povišen krvni pritisak?

Kada pritisak pređe vrednosti 140/90 milimetara živinog stuba, potrebna je česta, gotovo svakodnevna kontrola krvnog pritiska, jer se pokazalo da vrednosti iznad navedene granice, ukoliko traju duže, uzrokuju oštećenja krvnih sudova i značajno povećavaju kardiovaskularni rizik, odnosno verovatnoću da osoba dobije infarkt ili šlog. To je bolest koja uglavnom protiče sa malo simptoma, ili su oni potpuno odsutni.- objašnjava naša sagovornica.  – Glavobolja je najčešći znak upozorenja, a kod manjeg broja pacijenata može se javiti i zujanje u ušima, vrtoglavica,  smetnje sa vidom. Kod bolesnika kod kojih je već došlo  do poremećaja funkcije srca ,  javlja se brzo zamaranje, otoci nogu,  osećaj nedostatka vazduha ili pritiska u grudima.

Čak 2/3 infarkta srca , 47% srčane slabosti i 55% poremećaja srčanog ritma, posledice su nelečenog visokog krvnog pritiska, opominje zdravstvena statistika. Zato je važno da se visoki krvni pritisak otkrije na vreme i odmah leči.

Foto: Shutterstock

Ukoliko pacijent dugo ima neregulisan visoki krvni  pritisak dolazi do postepenog povećanja srčanog mišića, odnosno hipertrofije srčanog mišića, a ona vodi u srčanu insuficijenciju i iznenadnu srčanu smrt .Kod starijih ljudi posledica nelečene hipertenzije je i stabilna i nestabilna angina pektoris,  infarkt miokarda i srčana slabost kao teško oboljenje od koga 85% bolesnika umire tokom prvih pet godina – upozorava profesorka Stojanov.

Ako se ne drži pod kontrolom, visoki krvni pritisak je uzrok čak 84%  moždanih udara, a kod svakog četvrtog bolesnika na dijalizi, do otkazivanja bubrega je došlo usled visokog krvnog pritiska koji nije blagovremeno otkriven ili efikasno lečen. Uprkos tome, obzirom da  visoki krvni pritisak „ne boli“ i pacijent uglavnom  ne oseća tegobe, skoro polovina obolelih u Srbiji kojima je postavljena dijagnoza visokog krvnog pritiska, zanemaruju savete lekara a lekove ne uzimaju redovno, ili čak , na svoju ruku, prestaju da ih uzimaju. I šta se onda dešava?

Nastupa gubitak  regulacije krvnog pritiska tokom dana i noći, tj nastaju velike oscilacije u vrednostima krvnog pritiska. Povišen krvni pritisak tokom noći tj izostanak noćnog pada pritiska znak je  sekundarne hipertenzije (nefrogene ili endokrine etiologije), ali isto tako i znak oštećenja ciljnih organa npr  hipertrofija leve komore, ali i ako je noćna smena onda imamo izostanak noćnog pada pritiska.Izostanak noćnog pada pritiska (non dipper)  nosi mnogo veći kardiovasklarni rizik. Isto tako, značajan skok krvnog pritiska prilikom buđenja i u ranim jutarnjim satima, povezan je sa većom učestalošču infarkta miokarda i naprasne srčane smrti – objašnjava profesorka Stojanov.

Posledice se mogu sprečiti

Multidisciplinaran pristup u lečenju i savremene terapije značajno  su smanjili smrtnost od komplikacija povišenog krvnog pritiska, što potvrđuju brojne svetske studije. To međutim zahteva redovno, doživotno uzimanje terapije i saradnju sa lekarom.

Sniziti krvni pritisak na vrednosti normalnih parametara posebno je  značajno za pacijente obolele od šećerne bolesti, pušače,gojazne, pacijente sa povećanim nivoom masnoća u krvi, dakle kod svih sa većim rizikom od kardiovaskularnog oboljevanja. Savremeni lekovi ne samo da snižavaju krvni pritisak već i leče oštećeni zid krvnog suda. Gotovo svi lekovi, koji snižavaju krvni pritisak, imaju i dejstvo na smanjenje mase srčanog mišića. Dakle, imamo danas veoma efikasne lekove i visoki krvni pritisak se može uspešno držati pod kontrolom, ali to podrazumeva odgovornost pacijenta.- poručuje prof dr Vesna Stojanov.

 

                                                                                

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.