ZOVU GA SRPSKI DOKTOR HAUS, ALI ON TAJ NADIMAK NE PODNOSI! Druga strana doktora Stevanovića koju niste znali!

Jedan od najintrigantnijih članova kriznog štaba Goran Stevanović govori o uspesima i greškama u borbi protiv korone, drugom talasu, Novaku Đokoviću, porodici, napadima na mrežama i zašto ga nervira nadimak Doktor Haus.

Nažalost, neprijatelj se najbolje upoznaje ličnim iskustvom. Kada je registrovan prvi slučaj kod nas, imali smo samo informacije iz literature i od kolega koje su se sa ovom bolešću srele pre nas. Sada imamo sedam nedelja naporne bitke iza nas.

- Dobro smo se upoznali, ali to i dalje ne znači da znamo sve i da treba da budemo previše samouvereni. Oprez je ključ pobede u ovakvim situacijama, kaže u intervjuu za Kurir doc. dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije i član vladinog kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa.

Šta još u vezi s koronom može da nas iznenadi?

- Mnogo toga nas može iznenaditi, jer još ne znamo sve o ovom virusu. Ipak, najviše štete mogu da donesu preterano opuštanje i uverenje da smo epidemiju završili pre nego što se ona zaista i završi, a tu je ključna procena epidemiologa.

Sve češće se pominje drugi talas. Šta nam, prema vašoj proceni, donosi jesen? Možemo li mirno da je čekamo?

- U ovom trenutku je izuzetno daleko pričati o jeseni. Ako se budemo ponašali odgovorno, kao i do sada, i adekvatno pripremali, ne treba da nas plaši, ali je neophodan oprez.

Broj novozaraženih i izlečenih od kovida-19 ukazuje na to da je najgore prošlo, država ublažava mere. Nije li to za Srbe ipak prerano, budući da pojedini građani nisu bili disciplinovani ni kad je sve bilo dramatičnije? Ko će ih sad sve pohvatati i kontrolisati na raznim okupljanjima, u redovima...

- Mislim da je najveći broj naših građana shvatio opasnost i da se ponaša odgovorno. Naravno, uvek ima i biće u svakom društvu, pa i među nama, neodgovornih, a njih treba svi zajedno da usmerimo u pravcu poštovanja mera. Rezultati nam daju mogućnost ublažavanja mera, one će se ublažavati postepeno i uz procenu i praćenja kretanja epidemije.

Foto: printscreen

Opšti je utisak da je naš zdravstveni sistem dobro odgovorio na izazov. Ali gde je trebalo bolje, šta je glavni propust, jer idealnog nigde nema?

- Činjenica je da je sistem, kao i svi pojedinci koji su dosad uključeni u kontrolu ovog izazova, uložio maksimalne napore da se kroz epidemiju prođe najbezbolnije moguće. Šta smo svi zajedno uradili dobro, a gde smo grešili - videćemo tek kada sve prođe i kada se urade detaljne analize. A za to treba vreme. Analize će nam pomoći da ispravimo greške i unapredimo sistem da još bolje odgovori na buduće izazove.

Očekujemo vrlo brzo ukidanje vanrednog stanja, ali ne i kraj epidemije. Mnogim građanima nije jasna razlika. Šta ostaje od mera, šta ćemo smeti, a šta ne? Do kada ćemo zvanično imati epidemiju?

- Pandemiju ćemo imati dok Svetska zdravstvena organizacija ne proglasi da se ona završila. Kraj epidemije proglašavaju vodeće epidemiološke institucije svake pojedinačne zemlje. Kod nas je to u nadležnosti Instituta za zaštitu javnog zdravlja „Dr Milan Jovanović Batut“. Kada se steknu epidemiološki kriterijumi, proglasiće se kraj epidemije. Do tada zdravstveni sistem ostaje u pripravnosti da zbrine sve inficirane i obolele, a na snazi ostaju mere koje propisuju epidemiolozi da se smanji i ograniči širenje bolesti.

Kakva je slika koju gledate na Infektivnoj, a koja bi svakom od nas trebalo da kaže: „Dozovi se, poštuj mere“?

- Nemoguće je ukratko objasniti sve raznolikosti pojavljivanja ove bolesti. One idu od minimalnih simptoma pa do teških, brzo napredujućih slika koje mogu da sruše organizam za nekoliko dana. Mislim da je ozbiljnom narodu, a naš narod smatram ozbiljnim, dovoljan pokazatelj koliko je ljudi u svetu obolelo i koliko je, nažalost, umrlo. Naši pokazatelji epidemije, kao i njen dosadašnji tok, govore da većina ljudi ovome pristupa odgovorno.

Velika je stvar što se sve više obolelih skida s respiratora i samostalno diše. Ali šta pluća vaših pacijenata na Infektivnoj pokazuju posle respiratora? Ima li tu popravnog?

- Kao i kod svih teških bolesti pluća, kod nekih se promene tokom lečenja skoro potpuno povuku, a kod nekih ostanu promene koje se vide i po otpustu iz bolnice. Da li će biti trajnih posledica i, ako ih bude, kakve će one biti, za većinu bolesti je moguće reći tek nakon šest meseci do godinu dana po završetku lečenja.

Foto: Printscreen

Koliko je mladih i zdravih koji se bore ili su se borili za život na Infektivnoj? Gde su pogrešili? Jesu li dugo ignorisali simptome? Ili ta neman ima nenadane udarce?

- Više od polovine obolelih koji su lečeni u klinici su, uslovno rečeno, mladi. Ipak, broj mladih i naizgled zdravih (tj. bez znanih drugih bolesti) koji su bili neposredno ugroženi je znatno manji. Činjenica je da su neki od njih sačekali više dana pre javljanja lekaru, ali je bilo i onih koji od prvog dana imaju tešku kliničku sliku. Mi još ne poznajemo dovoljno ovu bolest da bismo mogli sa sigurnošću da pretpostavimo sve ishode. Zato je potreban stalan oprez.

Koliko se danas čeka na rezultate testa?

- Brzina pristizanja rezultata zavisi od mnogo faktora. Uradilo se mnogo na povećanju kapaciteta za testiranje, boljoj raspodeli testova, informatičkoj povezanosti svih koji su u ovo uključeni i to je razlog zašto se na rezultate testiranja ne čeka u najvećem broju slučajeva duže od 48 sati. U pojedinim slučajevima je neophodno ponavljanje testiranja u laboratoriji, bilo jednog uzorka ili celih serija, ili čak i uzorkovanja, a sve u cilju dobijanja pouzdanih rezultata, zato se ponekad čeka i duže. Najznačajnije je da rezultat koji se dobije bude tačan i pouzdan.

Šta, pored hlorokina, koristite u terapiji obolelih od kovida? Šta se pokazalo kao najefikasnije?

- Više puta sam naglašavao da su terapijski protokoli stvar stručnjaka koji imaju iskustva u lečenju infektivnih bolesti i da o njima neću davati komentare u medijima. Koristimo u lečenju sve ono što se koristi i u svetu, prilagođeno našim pacijentima i našim uslovima.

Koliko se donora prijavilo do sada u nacionalnoj kampanji za doniranje krvne plazme? Da li ste primenili terapije plazmom? Ima li u svetu dovoljno podataka o njihovoj delotvornosti?

- Svaki građanin koji je uspešno izlečen od kovid infekcije može postati potencijalni donor, potrebno je samo da se prijavi. Kada se urade sve potrebne provere, oni koji ispunjavaju kriterijume biće pozvani da doniraju plazmu. Svetska iskustva u lečenju plazmom osoba koje su prebolele kovid su još vrlo ograničena. Prve publikacije koje su objavljene ukazuju da, kada se da pravovremeno obolelima koji ispunjavaju indikacije, ima izvestan povoljan efekat. Ipak, za procenu uspešnosti ovog terapijskog pristupa, kao i svih drugih za kovid, biće potrebne šire naučne analize.

Ni vi, kao ni ostali članovi kriznog štaba, niste izbegli kritike i uvrede na društvenim mrežama. Šta prvo pomislite kad to vidite, čujete?

- Ovo je slobodna zemlja. Svako ima pravo na svoje mišljenje. Mi se samo trudimo da posao za koji nas je ova zemlja školovala i obučavala, sada kada smo joj potrebni, uradimo na najbolji mogući način. A ima ko će na kraju suditi o postupcima svih.

Foto: printscreen Tanjug

Šta ćete prvo da uradite kad sve ovo prođe?

- Prvo ćemo se svi zajedno izboriti da epidemija prođe, a onda ćemo razmišljati dalje.

Spremate li se za more ove godine? Ili je i vama, kao i dr Konu, Srbija sigurnija opcija imajući u vidu koronavirus?

- Kao što sam rekao, sada je to daleka budućnost. U svakom slučaju, ne bih voleo da se nađem sa svojom porodicom u stranoj zemlji u situaciji koja se ne može nazvati stabilnom.

Otac ste troje dece. Kako ona u ovoj situaciji shvataju vaš posao i odsustvo? Šta je to u čemu vide da je otac onaj isti, da se ništa ne menja, samo što sada ne može da bude više tu?

- Oni su deca lekara. Kao i deca desetina hiljada zdravstvenih i nemedicinskih radnika u zdravstvu, policajaca, vojnika i radnika koji održavaju ključne sisteme u ovoj situaciji trpe, ali to je naš posao i naš život.

Postali ste prepoznatljivi javnosti, mnogi građani vas sad smatraju svojim lekarom. Ali ko je Goran Stevanović privatno? Šta voli da čita, sluša, šta ga opušta, šta sanja, a koji san mu se ostvario?

- Doktor Goran Stevanović privatno je onaj Goran koga njegovi najbliži znaju i poznaju.

Kad se sada pogledate u ogledalo, šta vidite, šta kažete sebi? Je li Goran Stevanović danas isti čovek kao pre skoro dva meseca kad je borba s koronom počela?

- Svaki krupan događaj u životu menja čoveka, a ovo je globalni događaj. Naravno da je ostavio i ostaviće tragove na svima nama.

Vernik ste, proslavili ste Vaskrs, a šta vam predstavlja Prvi maj?

- U ovoj situaciji, kao i Vaskrs, samo još jedan dan borbe u bici koja ne sme da se izgubi, kao uostalom i svima koji svih ovih nedelja ne prestaju da se bore. Čast mi je da sam u prilici da se u ovoj situaciji borim s njima.

Novak Đoković se javno izjasnio kao protivnik vakcinacije protiv koronavirusa, a znamo da ga prate milioni širom sveta. Šta vi kažete Đokoviću na to?

- Nisam upoznat s tačnim sadržajem izjave koju navodite, ali verujem da gospodin Đoković, kao i većina populacije, nije spreman da isproba vakcine čiji je razvoj tek na početku. Kada budemo imali na raspolaganju proverene i odobrene vakcine, mislim da njihova primena neće biti problem.

Foto: printscreen

Ne volite nadimak Doktor Haus, a vaši saradnici su nam otkrili da vas zovu i Doktor Gugl jer, kažu, imate odgovor na svako pitanje. Zašto vas to nervira ako građanima uliva dodatnu sigurnost?

- Takvi lekari postoje samo u medijima. Niko nema odgovore na sva pitanja, to jednostavno nije moguće.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Stojan

pre 3 godine

Dr Goran Sevanovic je doktor kome se moze verovati. Ne trazi slavu, ne trazi TV programe nego leci, bavi se poslom koji je izabrao i za koji je obrazovan i usavrsen. Svaka cast doktore.

0 0 Odgovori

Zemun

pre 3 godine

Najbolji dr. na svetu! Izutetno je odgovoran, požrtvovan, svoj posao radi veoma profesionalno. Jedino njemu mogu verovati...to govorim iz sopstvenog iskustva. Da nam je živ i drav još sto godina!

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari