KAD GRMI, NIKAKO NE SMETE STAJATI POD OVIM DRVEĆEM! Stručnjak otkriva gde je najbezbednije KAD UDARAJU MUNJE

Nevreme praćeno gradom i grmljavinom poslednjih dana česta je slika u skoro svim krajevima Srbije.

Milan Stevančević, stručnjak iz oblasti elektromagnetnih polja, odgovarajući na pitanje otkud monsuni i ovakvo vreme u Srbiji kaže da to ništa nije neobično.

Stevančević je za TV Pink rekao da su te pojave karakteristične za jun mesec.

- Potrebno je znati da je jun mesec sa najvećim brojem munja i gromova. To se dešava na početku svakog solarnog ciklusa. Sve je to uobičajeno i nema nikakve veze sa izmišljenim globalnim zagrevanjem – smatra Stevančević.

Govoreći o grmljavini Stevančević kaže da je ona faktor rizika ukoliko se nalazimo na otvorenom prostoru.

- U unutrašnjem prostoru nema nikakve veze… Svaka kuća je Faradejev kavez u koji munja ne može da prodre. Ako ste napolju, na nekom polju i tako dalje priroda se pobrinula da nas obavesti kada će doći do munja i gromova jer se onda počinju javljati kondukcione struje poznate kao sevanje – istakao je on.

Stevančević kaže da je najbolje da kada počne sevanje uđemo u zatvoreni prostor.

Foto: printscreen RTV Pink

On navodi da ako čovek stane ispod jasena ili hrasta jeste u opasnosti jer oni imaju gvožđa dosta u sebi i zbog toga imaju svoje magnetno polje koje privlači munje.

- Pored lipe ili jablana možete da stojite koliko hoćete, grom neće da udari – pojasnio je Stevančević.

Kaže da ako se osoba nađe usred oluje nađe na potpuno otvorenom prostoru treba da ima kišobran.

- Kiša nije voda, ona je smeša hemijskih elemenata, pa je od Đurđevdana do Preobraženja kisela. To znači da je kiselina, a one provode struju – objašnjava Stevančević i kaže da nas kišobran čuva da se ne pokvasimo.

Foto: tanjug/dušan aničić

Goran Mihajlović, pomoćnik direktora RHMZ, rekao je da je vreme takvo kakvo je i da je u granicama onog što smo imali i prethodnih godina.

- Maj i jun su najkišovitiji meseci. Pojava lokalnih pljuskova i grada nije nešto što nismo imali – izjavio je Mihajlović.

Kako kaže, bujice su posledica intenzivnih padavina u kratkom vremenu.

- Mi smo imali 40, 50, a u jednom trenutku i 70 milimetara padavina, ali to je lokalnog karaktera – rekao je Mihajlović i kazao da se padavine razlikuju i u delovima Beograda.

Prema njegovim rečima, ono što se uobičajeno zabeleži u junu padavina palo je u nekoliko sati.

Odgovarajući na pitanje o prestanku nestabilnog vremena Mihajlović kaže da se takvo vreme očekuje narednih sedam dana, sa tim što bi za vikend bilo nešto lepše vreme.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

zoran

pre 3 godine

Nije tačno...ispod jablana nikako..postoji pravilo za skladišta na primer da se jablan ne sme saditi..uzgred u naselju gde sam živeo posađeni su davno jablanovi..u svaki je više puta grom udario..poz

0 1 Odgovori

Vlado

pre 3 godine

Mali "pametan tesliću", naravno da ti to bolje znaš o jednog dipl. ing. elektrontehnike i telekomunikacija. Ovaj čovek je: "Објавио је више научних радова који су разматрани и усвојени од стране Међународног консултативног комитета Међународне уније за телекомуникације, која је специјализована агенција Уједињених Нација. Ови радови су добили највеће светско признање и објављени су: 1982, 1986. и 1990. године, у “Raport 840, Spectrum Utilization Volume 1 CCIR”. “Raport” представља први признати научни допринос Југославије, сада Србије, из области телекомуникација у Уједињеним Нацијама." Tek toliko.

1 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari