(VIDEO) KADA GUBIMO ANTITELA I ŠTA JE T-ĆELIJSKI IMUNITET? Šest najvažnijih dilema o novom koronavirusu

Prvi slučaj kovida-19 zabeležen je u decembru u Vuhanu. Virus se brzo širio i do sada je registrovan u više od 200 zemalja. Šta smo za ovih šest meseci naučili o koronavirusu, a u čemu grešimo – za RTS je govorila virusolog Ana Banko.

Šta znamo, a šta ne znamo o virusu? 

Ana Banko je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a rekla da je za pet ili šest mesci dobijeno mnogo informacija o virusu, a da je genetski materijal potpuno poznat od januara 2020. godine. Poznat je i način transmisije.

Najveća nepoznanica, prema rečima Ane Banko, jeste odnos virusa sa domaćinom, čovekom. Nema ni leka ni vakcine. Ona je rekla da virusologe ne iznanađuje poreklo virusa jer je čovek bliži životinjama, ali iznenađuje brzina širenja.

Sličnosti i razlike sa ostalim koronavirusima?

Govoreći o sličnostima i razlikama između Sarsa, Mersa i novog koronavirusa, Banko je istakla da su svi oni izazivači ozbiljnih akutnih respiratornih stanja, i da se oni vezuju za iste receptore. Smrtnost kod Sars-kov-2 je daleko manja u odnosu na Sars i Mers, ali je mnogo veća brzina širenja usled stabilnije veze koju virus ostvaruje s humanim domaćinom.

Da li je virus oslabio?

Kada virus pređe s životinje na čoveka, odnosno kad preskoči barijeru vrste, ukazuje Ana Banko, očekivano je da bude slabiji. Ali, ovaj virus je zahvaljujući prirodnoj selekciji opstao i adaptiran je na čoveka.

Na često pitanje da li je manja virulencija, rekla je da to nije dokazano ni u jednoj dosadanjoj studiji nije pokazana promena na genomu u vezi sa padom vrulencije.

Foto: printscreen RTS

Kakve promene u genomu su dokazane?

Izmena u genomu je dokazana u februaru kod domaćina u Evropi, Americi i Australiji, i kako navodi Ana Banko, pitanje je da li je manjak restriktivnih mera u SAD doprineo tome.

Postoji teorija da to vodi ka povećanoj infektivnosti virusa, ali to nije pokazano u studijama. Pokazano je da je sa tom izmenom stabilniji pri ulasku u ćeliju.

Koliko traje imunitet?

Kada je reč o imunitetu, za prethodne viruse iz iste familije se govorilo da on traje najviše dve do tri godine. Ali seroepidemiološke studije su pokazale da je samo pet do deset odsto ljudi bilo u kontaktu s virusom. Takođe, poslednje studije u Kini su pokazale i da oni koji nisu imali simptome gube čak 70 odsto količine antitela.

Trenutno postoji oko 140 ispitivanja vakcina, a nova stvar je što se paralelno vrše ispitivanja u više kliničkih faza.

Postoji li drugačiji imunitet?

Ana Banko navodi da nije sve obeshrabrujuće i da postoji još jedan nivo imuniteta, t-ćelijski imunitet. Pokazalo se u poslednjih nedelju dana, u preliminarnim studijama da ljudi koji nemaju antitela, a porodično su bili u kontaktu sa obolelim osobama, izgleda da imaju memorijski t-ćelijski imunitet koji je možda suština imuniteta u ovoj infekciji i on se ne treba zanemariti u budućim studijama.