stock

23:00 >> 23:00 Ekonomija 1

Informer | 18. 03. 2015.

PROFIT ŠALJU VAN SRBIJE Banke iznele 825 miliona evra!

Banke koje posluju u Srbiji prošle godine su iz naše zemlje iznele 824,5 miliona evra profita, saznaje Informer!

Ovaj novac otišao je "na ruke" matičnim bankarskim kućama u zemljama EU čije ćerke-firme već godinama rade u Srbiji. Kako objašnjavaju stručnjaci, banke se radije odlučuju da profit koji ovde ubiraju vrate svojim "maticama" nego da ga plasiraju na domaćem tržištu.

Iznošenje novca i slanje matičnim bankama u inostranstvu legitimno je pravo banaka
Zoran Grubišić, Beogradska bankarska akademija

Razlog je to što imaju sve više klijenata koji ne mogu da vraćaju uzete kredite.

Nema poverenja

Komentarišući ove podatke, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić navodi da je iznošenje novca iz zemlje i slanje matičnim bankama u inostranstvu legitimno pravo ovih finansijskih institucija.
- Taj novac je vlasništvo matičnih kuća i one imaju pravo da njim raspolažu. Verovatno je trenutna procena banaka da njihov profit ne može da se reinvestira. Ocenili su da je trenutno to previše rizično - kaže Grubišić.
Kako ističe, dosta banaka ima i veliki broj loših kredita, pa ne žele da se to stanje dodatno pogorša.
- Sve to zajedno, loši krediti i procena da nema dovoljno kvalitetnih klijenata, uz slabiji rejting naše zemlje, sigurno je razlog što se zarađeni novac šalje u matice - objašnjava Grubišić.

Koliko je novca otišlo iz zemlje

2014.     824,5 miliona evra
2013.     1,05 milijardi evra
2012.     1,5 milijardi evra
2011.     1 milijarda evra

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da to što su, kako on vidi, banke "smanjile izloženost prema Srbiji" znači da će manje ulagati u našu zemlju i da nemaju mnogo poverenja u privredni ambijent koji vlada u Srbiji.
- Kada kapital krene nazad u inostranstvo, to znači da nema poverenja u poslovanje ovde. To i ne čudi. Mi smo prezadužena zemlja sa ogromnim deficitom budžeta i javnim dugom. To "plaši" svaki kapital - naglašava Madžar.
Prema njegovom mišljenju, banke bi mogle da novac ostave ovde i odobravaju privredi i građanima kredite, ali im se to očigledno ne isplati.
- Nisu sigurni da će im se pozajmljeni novac vratiti, pogotovo ne blagovremeno. Samo to je dovoljno da bankarsko ulaganje u privredu učini neatraktivnim - ističe Madžar.

Trend smanjenja

Ipak, on dodaje da je moguće da se količina profita koji se iznosi, u narednoj godini znatno smanji zbog nedavne odluke Evropske centralne banke da upumpa novac na tržište EU.
- Zna se da su profit tokom proteklih godina povlačile one banke koje potiču iz zemalja najviše pogođenih krizom. Tako da, kada tamo bude više novca, smanjiće se i pritisak na ćerke-firme da iznose profit i šalju ga "maticama" - objašnjava Madžar.

Profit su tokom proteklih godina povlačile one banke koje potiču iz zemalja najviše pogođenih krizom
Ljubomir Madžar

ekonomista

I saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović ističe da su banke došle u situaciju da nemaju kome da odobravaju kredite.
- Onda profit šalju u matične banke. Ipak, znajući da je sve više nenaplativih kredita, banke više i ne zarađuju toliko koliko se misli - navodi Stevanović.
 

 




Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]