Shutterstock

14:52 Ekonomija 6

B. S. - S. G. | 06. 03. 16.

DERIKOŽE! BANKE PRE KRIZE IMALE OGROMNE MARŽE Kamate na stambene kredite pale sa 14% na 4%!

U 2008. kamate na ove pozajmice iznosile su i do 14 odsto godišnje, da bi sada pale za čak 10 odsto. I profit banaka od kamata je prepolovljen, ali one i dalje imaju ogromnu zaradu, smatraju ekonomisti

Kamate na stambene kredite u evrima u Srbiji niže su za čak 10 odsto u odnosu na 2008. godinu! Tada su išle i do 14 odsto godišnje, da bi se u 2016. spustile na oko četiri odsto! U tom periodu smanjene su i rate, pa je za stambeni kredit od 30.000 evra pre osam godina trebalo izdvojiti 285 evra, a sada 112 evra (pogledajte tabele).

I dalje velik profit

Koliko su banke nezajažljive u ubiranju profita pokazuje to da su pre osam godina na kamatama od stambenih pozajmica zarađivale čitavih devet odsto! Tada su novac od stranih banaka (matičnih kuća) pozajmljivale uz kamatu (euribor) od oko pet odsto, a u Srbiji kredite za stan davale za 14 odsto kamate.


Marža banke veća od euribora

Sve banke u Srbiji kod kreditiranja za pozajmice u evrima kamatu računaju u odnosu na tzv. euribor. To je kamata po kojoj evropske banke nude zajam. Na taj iznos domaće banke dodaju profitnu maržu, da bi se na kraju dobila kamatna stopa po kojoj građani i privreda otplaćuju kredit.
Vrednost euribora se menja i određuje ga Evropska centralna banka. On je pre krize, 2008. dostigao vrhunac i iznosio skoro pet odsto, da bi drastično pao, pa je sada čak ušao u minus (-0,04%).

Sada na stambenim kreditima imaju gotovo prepolovljen profit - oko četiri odsto. Euribor je pao na minus 0,04 odsto, a marža banke je nešto manja od četiri odsto, što je jednako i njihovoj zaradi.

Ekonomski analitičari naglašavaju da se bankama i dalje žestoko isplati da plasiraju stambene kredite iako su kamate tri puta manje nego 2008. godine. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da banke i dalje mnogo zarađuju.

- Euribor je praktično nestao. Marže banaka su smanjene, što jeste dobra vest. Ipak, bankari se i sada komotno ponašaju, zarađuju veliki novac i ne žele ni slučajno da ostanu "ispod površine vode". Njihova pozicija je i dalje dominantna - smatra Savić.


Prema njegovim rečima, bankari visoke kamate u Srbiji uvek pravdaju rizikom poslovanja na ovom tržištu, što po njemu nije tačno.

- Rizik za vraćanje kredita veliki je svuda u svetu. Zbog toga je i izbila svetska ekonomska kriza. I ako sada uporedimo marže naših banaka, one su veće nego u zemljama u okruženju - navodi Savić.


Kako se menjala rata stambenog kredita

godina   iznos      učešće    rok         kamata    rata
2008.     30.000 €   20%     360 mes.   14%         285
2010.     30.000€    20%     360 mes.    8%          176
2016.     30.000€    20%     360 mes.    3,8%       112

On upozorava građane da i pored povoljnijih kamata dobro razmisle pre nego što uzmu stambeni kredit.

- Svet će se pre ili kasnije oporaviti, euribor će porasti, a samim tim i kamate - ističe naš sagovornik.

 

Raste tražnja

Dekan na Beogradskoj bankarskoj akademiji Hasan Hanić kaže da su kamate i dalje visoke u odnosu na troškove banaka.

Tanjug

mojugao

Ljubomir Madžar
ekonomista

Moramo da imamo u vidu veliki rizik koji banke kod nas imaju zbog problematičnih zajmova, onih koje klijenti ne vraćaju. Zbog toga kamata na one zajmove koji se uredno servisiraju mora da bude visoka.

- Pozajmljivanje novca od matičnih banaka je mnogo povoljnije, a kamate nisu u istoj meri niže. Banke u tu svoju zaradu od kamata ugrade i troškove rizika, odnosno mogućnost da ne naplate kredit. Ipak, mislim da je taj rizik precenjen. Jer banka se dobro obezbedi, tu je učešće, hipoteka i slično - objašnjava Hanić.

Banke u Srbiji nas u poslednje vreme bombarduju povoljnim kreditima za kupovinu stana. U vodećim bankama kamate za stambene kredite u evrima kreću se od 3,8 do 4,5 odsto godišnje. Zato je i tražnja za ovim pozajmicama poslednjih nekoliko meseci u porastu. Kako tvrde bankari, i njih je iznenadilo toliko interesovanje.

- U toku 2015. godine imali smo rast stambenih kredita za 30 odsto u poređenju sa 2014. Ni sami to nismo očekivali - navode u jednoj od vodećih banaka u Srbiji.

U drugoj banci su nam naglasili da su 2015, u odnosu na prethodnu godinu, plasirali oko 60 odsto više kredita za kupovinu stanova i kuća.

VREDNOST EURIBORA
2008.     4,7%
2009.     2,9%
2010.     1%
2011.     1,2%
2012.     1,6%
2013.     0,3%
2014.     0,4%
2015.     0,2%
2016.     -0,04%
*iznos šestomesečnog euribora koji koriste banke

 

 

 

 

 

 

 

 



AUSTRIJANCI CAREVI

06.03.2016. 15:11

REKLI SU MI DAVNIH DANA BANKARIMA NE VISE OD 2,5 ILI 3% NI MAKAC VISE DERIKOZAMA.


Boki

06.03.2016. 22:37

Žuti ološ i šljam je namerno to dozvoljavao jer su od matica stranih banaka dobijali pozamašne provizije. To je i priznao jedan od direktora strane banke koja još uvek pelješi gradjane Srbije. Kad budu priterani Uza zid Dinkić, Tadić, Koštunica, Pajtić i ostala lopurdija njihove obmanute pristalice dugo će se češati tamo gde najmanje svrbi. Živi bili pa videli.Sad je prilika da se to uradi.



Cvele

07.03.2016. 09:25

@Sanja - U nekim bankama ne daju ni toliko,jos su mi rekli da cemo mi klijenti uskoro,mozda,morati da placamo bankama za cuvanje para


dragisa

06.03.2016. 22:55

NBS da obori referentnu kamatu na nulu i sve ce doci donekle na svoje mesto a strane banke treba oporezovati kao sto su poljaci uradili.Svi u okruzenju su doneli mere i zastitili svoje gradjane samo je nasa vlada i nbs ostala nema na probleme gradjana eto to je jos jedan vid politicke izdaje naroda kada su izbori sve obecavaju.


BOKI

09.05.2016. 16:53

Eto kako su nas pljackali uz pomoc ZUTOG OLOSA I SLJAMA.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]