Shutterstock

19:04 Ekonomija 1

Tanjug | 08. 12. 2016.

OVE FIRME SU NAJVEĆI SRSPKI IZVOZNICI: Veliko istraživanje pokazalo, u svet najviše izvozimo automobile, ulja i čelik!

Deset najvećih neto izvoznika u Srbiji plasiralo je tokom 2015. u svet robu vrednu oko milijardu evra, pokazalo je istraživanje Biznis info grupe o najvećim i najprofitabilnijim kompanijama u zemlji

Srbija u svet najviše izvozi automobile, jestiva ulja, vojno naoružanje, čelik... Biznis info grupa sprovela je istraživanje o najvećim i najprofitabilnijim kompanijama u zemlji i došla do zaključka da je deset najvećih neto izvoznika u Srbiji plasiralo tokom prošle godine robu u svet vrednu oko milijardu evra!

Umesto što se izvoze žitarice, njihovom preradom ostvario bi se veći profit
Miroslav Zdravković, ekonomista

U ovom istraživanju se navodi da je prema podacima Uprave carina kompanija "Fijat automobili Srbija" imala najveći neto izvoz od 360 miliona evra, a za njim je "HIP Petrohemija", koja je ostvarila 126 miliona evra.

Tržište EU prioritet

Treći najveći neto izvoznik je "Viktorija grupa", koja je sa svojim kompanijama "Sojaprotein" i "Viktorijaoil" u inostranstvo izvezla proizvode vredne 120 miliona evra.

Slede "Jugoimport SDPR" sa 97 miliona evra neto izvoza i Livnica Kikinda sa 61 milion evra. Među najvećim neto izvoznicima su i "Jura", "Železara Smederevo", "Hemofarm", "MK komerc" i "Gorenje".

U kompaniji "Viktorija grupa" kažu za Informer da su godinama unazad među najvećim izvoznicima i neto izvoznicima u Srbiji.

- Mi domaću soju i suncokret prerađujemo u proizvode viših faza prerade koje plasiramo na domaćem i inostranom tržištu. Izvozimo u više od 50 zemalja širom sveta sa Evropskom unijom kao centralnim izvoznim tržištem, dok je uvoz naše kompanije minimalan. Naši proizvodi su vrlo prepoznatljivi u svetu po kvalitetu koji se prati od njive do finalnog proizvoda - kaže Vladimir Čupić, izvršni i finansijski direktor "Viktorija grupe".

print

Prema mišljenju prof. dr Zorana Jeremića, autora istraživanja, jedino izvozno orijentisana proizvodnja može da omogući privredni rast.

Domaću soju i suncokret prerađujemo u proizvode koje plasiramo na domaćem i inostranom tržištu
Vladimir Čupić, direktor "Viktorija grupe"

- Prerada poljoprivrednih proizvoda tu ima izuzetno značajno mesto i prednost u odnosu na neke druge sektore sa stanovišta izvoza. Za razliku od nekih drugih industrija koje su zasnovane na velikom učešću uvoznih komponenti, ovde je to učešće relativno nisko, pa su prerađivači najčešće i veliki neto izvoznici - objašnjava za Informer Jeremić.

Prerada važna

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je jedini način da Srbija značajno razvije proizvodnju ako je usmeri na izvoz.

- Pekara i fast-fuda, na primer, ima na svakom ćošku i sve te delatnosti životare. Međutim, izvozom pekarskih proizvoda moglo bi da se zaradi mnogo više. Ili, umesto što se izvoze žitarice, njihovom preradom i plasmanom ostvario bi se daleko veći profit - smatra Zdravković.

On ističe da prerada poljoprivrednih proizvoda ima mnogo veću dodatu vrednost od doradnih poslova u industriji.

- To se najbolje vidi na primeru izvoza drumskih vozila, koji je za devet meseci ove godine vredeo 897 miliona evra, dok je izvoz smrznutog voća iznosio 241 milion evra. Kada se odbije uvozna komponenta, dodata vrednost u izvozu vozila je oko 50-60 miliona evra, a voća oko 200 do 220 miliona evra, što znači da iako je 3,5 puta manja vrednost izvoza smrznutog voća, ona ima četiri puta veću dodatu vrednost kao direktnu korist za hiljade individualnih proizvođača u Zapadnoj Srbiji. Isto važi i za druge industrijske i poljoprivredne proizvode - naglašava Zdravković.



bole

11.12.2016. 10:27

Nesto mi nije jasno veliki izvoznik a gubitas u poslovanju, na primer petrohemija drzava ne zna sta ce sa njom niko je nece.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]