Informer

19:29 Ekonomija 0

N. Š. | 10. 05. 2017.

NEOBJAŠNJIV FENOMEN: Što su kamate manje, to građani više para stavljaju u banku! SRBI POVEĆALI ŠTEDNJU ZA 521 MILION EVRA!

Građani Srbije svakog meseca povećavaju štednju u bankama u proseku za 43 miliona evra, iako su kamate sve niže ... Ljudima je i dalje sigurnije da pare drže u banci jer se plaše krađa, tvrde stručnjaci

Građani Srbije povećali su u poslednjih godinu dana štednju u bankama za čak 521 milion evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

To i ne bi bio tako čudan podatak da kamate na oročenu štednju u našim bankama već dugo nisu zanemarljivo male i godišnje iznose tek oko 0,3 odsto.

U slamaricama se čuva 3,5 milijarde evra

Iako većina građana novac drži u bankama, još uvek nije zanemarljiv broj onih koji ga čuvaju u "slamaricama". Prema podacima portala "Kamatica" Srbi kod kuće čuvaju čak 3,5 milijarde evra. Ipak, tri puta više novca naši građani drže u bankama, dok je najmanje onih koji svoje pare ulažu u nekretnine.

Od marta 2016. godine štednja građana u bankama mesečno se u proseku povećavala za 43 miliona evra, pa je u martu 2017. iznosila 9,24 milijarde evra ili 1.138 milijardi dinara.

Ekonomisti ovaj fenomen objašnjavaju činjenicom da je ljudima i dalje sigurnije da drže ušteđevinu u banci jer se plaše krađa, a uz to dobiju i kakvu-takvu kamatu.

Vraćanje poverenja

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da ga ne čudi što štednja raste pošto se građani plaše da će biti pokradeni ako pare drže u kući.

- Normalno je da štednja stanovništva raste svake godine, jer ona odražava želju za sigurnošću starijih generacija. Sa druge strane, kod mlađih ona predstavlja pripremu za investiranje jer oni svoj novac žele da ulože u pokretanje posla ili da ga čuvaju za učešće u stambenim kreditima. Na kraju ove godine možemo očekivati da će štednja premašiti 1.200 milijardi dinara, odnosno 9,7 milijardi evra - procenjuje Zdravković.

print

Ekonomista Ivan Nikolić podseća da su u nekim zemljama Evropske unije kamate na štednju negativne, pa banke naplaćuju građanima držanje novca kod njih.

Grubišić: Izbegavamo rizik

Profesor na Bankarskoj akademiji Zoran Grubišić navodi da naši ljudi izbegavaju rizik i da im štednja u banci i dalje najsigurnija luka za zaradu.
- Mi nismo naviknuti da ulažemo u, na primer, hartije od vrednosti, jer onda mora da se angažuje broker, a to je sve velika nepoznanica kod nas. Maksimalno se izbegava bilo kakav rizik, a mnogi su se opekli ulažući u neke investicione fondove. I zato je štednja i dalje najbolji način da se novac sačuva i malo nešto novca dobije - kaže Grubišić.

- U Srbiji još uvek može da se koliko-toliko zaradi na štednji. Činjenica jeste da je ta zarada mizerna, ali ipak postoji, naročito ako je oročena suma nešto veća. Za razliku od Srbije, u zemljama EU kamate su negativne, pa građani opet drže novac u bankama jer im je to daleko pouzdanije nego da ga čuvaju u kući - ističe Nikolić.

On tvrdi da to što štednja raste pokazuje i to da građani sve više veruju bankama.

- Koliko god da banke slove za derikože, one ipak olakšavaju građanima da dođu do stana ili započnu neki biznis. To što građani sve više ostavljaju novac bankama, što se suma oročene štednje iz meseca u mesec povećava uprkos svemu, svakako je signal da se poverenje u banke vratilo. Pored toga, čim raste štednja, to znači da ima više novca da se ostavi u bankama, a to ipak govori o blagom rastu standarda građana - dodaje Nikolić.

Nigde da ulože

Međutim, konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević smatra da naši ljudi zapravo ni nemaju drugog izbora nego da novac drže u bankama.

- Vrlo je malo dobrih projekata za ulaganje. Građani ni sami ne znaju u šta tačno da ulažu, pa im je najsigurnija opcija da novac čuvaju u bankama sve dok ne odluče da ga ipak negde investiraju - kaže Kovačević.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]