fonet

15:58 Ekonomija 0

Tanjug | 24. 06. 2018.

BEZ TUŽBE DO PUNE ZARADE: ​​Zaposleni u Srbiji uskoro će moći bez suda da rešavaju sporove oko ispl

Zaposleni u Srbiji uskoro će moći bez podnošenja tužbi sudu da zahtevaju isplate pune zarade i drugih primanja od poslodavaca u postupku za mirno rešavanje radnih sporova, a isto će biti moguće i za zaposlene u javnom sektoru koji primaju platu

Naime, rešenjima predviđenim Predlgom zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavaju radnih sporova čije koji se nalazi na dnevnom redu tekuće sednice Skupštine Srbije, proširuje se nadležnost Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova na punu zaradu i platu.
To do sada nije bio slučaj, jer je Agencija bila nadležna za utvrđivanje obaveze za isplatu zarade do iznosa minimalne zarade, a zaposleni su morali da pokreću sudski spor za isplatu razlike do pune zarade. 

Proširenje nadležnosti Agencije i za rešavanje sporova za isplatu plata, znači da će i državni službenici i nameštenici, odnosno svi zaposleni u javnom sektoru imati pravo da postave pitanje isplate svoje plate, naknade plate i drugih primanja.
Pored toga proširuje se i nadležnost Agencije za rešavanje sporova i povodom drugih primanja, kao što su otpremnine.

Rešenjima koja čekaju na usvajanje u Skupstini Srbije predviđaju i da se kod kolektivnih radnih sporova proširuje nadležnost Agencije na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, kao i na sporove povodom utvrđivanja minimuma procesa rada u toku štrajka.

Izmenama Zakona je predviđeno i da predmet individualnog radnog spora ubuduće budu utvrđivanje radnog vremena i dužina godišnjeg odmora, a posebno je naglašeno i da je rešenje arbitra izvršna isprava.

Zaposleni u Srbiji uskoro će moći bez podnošenja tužbi suduPixabay

Zaposleni u Srbiji uskoro će moći do naplate bez podnošenja tužbi sudu
Takođe je predviđen postupak za utvrđivanje nepodobnosti miritelja i arbitra za vršenje poslova za koje su imenovani. Izmenama Zakona je i rok od tri dana drugoj strani u sporu da se izjasni da li želi mirno rešavanje spora pred Agencijom produžen na pet dana. 

U postupku kolektivnog pregovaranja precizirana je uloga miritelja, koji će ubuduće pružati pomoć učesnicima radi sprečavanja nastanka spora. Svrha ove odredbe je da se miritelj uključuje samo u slučaju kada preti opasnost od nastanka spora u toku pregovora. Dopunjene su i odredbe o stranama u sporu u delatnostima od opšteg interesa, te su one dužne da pristupe mirnom rešavanju kolektivnog spora i u slučajevima ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, kao i u slučaju utvrđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom. 

U delatnostima od opšteg interesa strane su dužne da podnesu predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja radnog spora u roku od tri radna dana od nastanka spora, a ne tri dana kako je propisano u cilju propisivanja realnih rokova. 

Po pitanju ovlašćenja miritelja u toku postupka u slučaju kada se strane u sporu ne saglase o preporuci, trenutno rešenje da miritelj može stranama u sporu da predloži preporuku je izmenjeno, tako da miritelj samo na zahtev jedne od strana u sporu može da predloži preporuku najkasnije u roku od tri dana od dana zaključenja rasprave. 

Sporazum o rešenju spora može se zaključiti na osnovu preporuke ili nezavisno od nje. Precizirano je i da u slučaju kada strane u sporu zaključe sporazum, taj sporazum postaje osnov za zaključivanje izmene ili dopune kolektivnog ugovora ili ima snagu izvršne isprave. 

S obzirom da kolektivni sporovi zbog svoje složenosti često traju duže od predviđenog zakonskog roka od 30 dana, predloženo da na zahtev strana u sporu taj rok može produžiti za još 30 dana.

Kada su u pitanju sporovi povodom mobinga praksa je pokazala da je sporazum jedini mogući način za uspešno okončanje spora povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu. Predloženim izmenama Zakona predviđeno je da se ovaj postupak okončava, u postupku pred Agencijom, samo ukoliko do tog sporazuma dođe. U suprotnom, postupak će biti obustavljen, a strane u sporu će biti upućene da pred sudom ostaruju svoja prava u skladu sa posebnim zakonom koji reguliše tu materiju.

Bitna novina u Zakonu je mogućnost veštačenja (zarada i plata), tako da će ukoliko žele, strane u sporu moći da angažuju veštaka. Za razliku od usluga arbitra i miritelja koje su za strane u sporu besplatne, troškove angažovanja veštaka snosi svaka od strana u sporu.

Na izmenama zakona radili su predstavnici sva tri socijalna partnera, tako da su radnu grupu pored predstavnika sindikata, činili i članovi poslodavaca i Vlade Srbije.Pored izmena Zakona, u planu je donošenje Etičkog kodeksa miritelja i arbitara kao i uvođenje službenih legitimacija za njih.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]