wikipedia.org

Dron je postala "stara srpska reč", pa pretpostavljam da malo čitalaca nije upoznato sa fenomenom bespilotnih letelica različitih veličina o kojima se u prethodnih nekoliko godina veoma mnogo govori i piše.

Od primene u vojsci, preko mogućnosti snimanja iz neobičnih uglova i ideje o distribuciji internet signala pomoću mreže dronova, pa sve do brze isporuke paketa na kućnu adresu iz vazduha, naučnici i preduzetnici aktivno rade na otkrivanju mogućnosti korišćenja ovih letelica.

S tim je direktno povezana i zakonska regulativa, odnosno problem ugrožavanja bezbednosti, narušavanja privatnosti i drugih normi ponašanja, o čemu sam ranije pisao.

Japanci su projektovali mikrodronove koji oponašaju insekte za oprašivanje biljaka

Danas je tema nešto drugačija, ali se opet tiče dronova. Ovoga puta minijaturnih. Naime, nedavno sam pročitao vest da su japanski stručnjaci projektovali mikrodronove sposobne da oponašaju insekte koji oprašuju cvetove biljaka. Oprašivanje se vrši tako što dron(čić) svojim donjim delom koji je prekriven dlačicama natopljenim posebnim lepljivim gelom sleti na cvet, pokupi polen i zatim ga prenese na druge cvetove.

Ako znamo da više od trećine useva kojima se čovečanstvo hrani zavisi od oprašivanja koje vrše insekti, a da su pčele kao najzastupljeniji oprašivač postale ugrožena vrsta, onda je praktična primena ovog rešenja više nego očigledna. Ovo, naravno, nije prvi slučaj u kome se naučnici i inovatori bave konstruisanjem minijaturnih robota-letelica.

Najpoznatiji je projekat Harvardskog univerziteta čiji mikroroboti predstavljeni pre nekoliko godina teže svega 80 miligrama, opremljeni su tankim krilima koja se pokreću kao kod pravih insekata i mogu biti podešeni za razne namene.

Stručnjaci sada intenzivno rade na stvaranju mehanizama pomoću kojih bi mikro i nano roboti mogli da funkcionišu po principu roja i prateći osnovne principe ponašanja u velikoj grupi zajednički preduzimaju kompleksne aktivnosti.

Premda opisani scenario može da podseti na radnju romana Majkla Krajtona "Plen" i neka druga ostvarenja pisane i filmske umetnosti koja nanorobote opisuju kao opasnost po ljudski rod, za zada je važnija briga, kao i kod velikih dronova, ugrožavanje bezbednosti i privatnosti.

Poseban problem i tema za neki budući tekst je to što uopšte moramo da pribegavamo ovakvim rešenjima umesto da čuvamo prirodu i insekte koji posao oprašivanja rade bolje od bilo kog robota.

KOMENTARI1
OSTAVI KOMENTAR
TOP 15 NAJSEKSI fotografija Jelene Karleuše! SRCE DA TI STANE!
Vreme
Beograd 9o
9 C
Beograd
  • Novi Sad
    9o
  • Niš
    18o
  • Subotica
    9o
  • Zrenjanin
    9o
  • Klek
    9o
  • Kula
    9o
  • Sombor
    9o
  • Vrbas
    9o
  • Vranje
    19o
  • Prokuplje
    18o
  • Leskovac
    20o
  • Arilje
    8o
  • Kraljevo
    11o
  • Apatin
    9o
  • Vlasotince
    20o
  • Pirot
    22o
  • Ingija
    9o
  • Loznica
    6o
  • Grocka
    9o
  • Kovin
    9o
  • Ruma
    9o
  • Kladovo
    19o
  • Novi Pazar
    11o
  • Jagodina
    15o
  • Ivanjica
    8o
  • Titel
    9o
  • Ub
    7o
  • Bor
    21o
  • Nikinci
    9o
  • Batajnica
    9o
  • Surdulica
    18o
  • Ralja
    8o
  • Zlatibor
    8o
  • Popinci
    9o
  • Kosjeric
    8o
Insajderska priča,trač ili istina, pišite, podelite...
Informerka