IT UGAO, NOVA KOLUMNA VESE JEVROSIMOVIĆA: Pomoć prirodi!

Dron je postala "stara srpska reč", pa pretpostavljam da malo čitalaca nije upoznato sa fenomenom bespilotnih letelica različitih veličina o kojima se u prethodnih nekoliko godina veoma mnogo govori i piše

Dron je postala "stara srpska reč", pa pretpostavljam da malo čitalaca nije upoznato sa fenomenom bespilotnih letelica različitih veličina o kojima se u prethodnih nekoliko godina veoma mnogo govori i piše.

Od primene u vojsci, preko mogućnosti snimanja iz neobičnih uglova i ideje o distribuciji internet signala pomoću mreže dronova, pa sve do brze isporuke paketa na kućnu adresu iz vazduha, naučnici i preduzetnici aktivno rade na otkrivanju mogućnosti korišćenja ovih letelica.

S tim je direktno povezana i zakonska regulativa, odnosno problem ugrožavanja bezbednosti, narušavanja privatnosti i drugih normi ponašanja, o čemu sam ranije pisao.

Danas je tema nešto drugačija, ali se opet tiče dronova. Ovoga puta minijaturnih. Naime, nedavno sam pročitao vest da su japanski stručnjaci projektovali mikrodronove sposobne da oponašaju insekte koji oprašuju cvetove biljaka. Oprašivanje se vrši tako što dron(čić) svojim donjim delom koji je prekriven dlačicama natopljenim posebnim lepljivim gelom sleti na cvet, pokupi polen i zatim ga prenese na druge cvetove.

Ako znamo da više od trećine useva kojima se čovečanstvo hrani zavisi od oprašivanja koje vrše insekti, a da su pčele kao najzastupljeniji oprašivač postale ugrožena vrsta, onda je praktična primena ovog rešenja više nego očigledna. Ovo, naravno, nije prvi slučaj u kome se naučnici i inovatori bave konstruisanjem minijaturnih robota-letelica.

Najpoznatiji je projekat Harvardskog univerziteta čiji mikroroboti predstavljeni pre nekoliko godina teže svega 80 miligrama, opremljeni su tankim krilima koja se pokreću kao kod pravih insekata i mogu biti podešeni za razne namene.

Stručnjaci sada intenzivno rade na stvaranju mehanizama pomoću kojih bi mikro i nano roboti mogli da funkcionišu po principu roja i prateći osnovne principe ponašanja u velikoj grupi zajednički preduzimaju kompleksne aktivnosti.

Premda opisani scenario može da podseti na radnju romana Majkla Krajtona "Plen" i neka druga ostvarenja pisane i filmske umetnosti koja nanorobote opisuju kao opasnost po ljudski rod, za zada je važnija briga, kao i kod velikih dronova, ugrožavanje bezbednosti i privatnosti.

Poseban problem i tema za neki budući tekst je to što uopšte moramo da pribegavamo ovakvim rešenjima umesto da čuvamo prirodu i insekte koji posao oprašivanja rade bolje od bilo kog robota.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

livia

pre 7 godina

Bravo, Jevrosimovicu!

2 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari