Tanjug

16:39 Kolumne 0

V. Jevrosimović | 11. 04. 2017.

IT UGAO, NOVA KOLUMNA VESE JEVROSIMOVIĆA: Pametne fabrike!

Sve se češće može čuti kako stručnjaci govore o takozvanoj "industriji 4.0" i načinima na koje ovaj fenomen utiče na život modernog čoveka. Možda bi pravilnije bilo reći da se radi o četvrtoj fazi industrijalizacije i uticaju savremenih tehnologija na industrijsku proizvodnju

Sve se češće može čuti kako stručnjaci govore o takozvanoj "industriji 4.0" i načinima na koje ovaj fenomen utiče na život modernog čoveka. Možda bi pravilnije bilo reći da se radi o četvrtoj fazi industrijalizacije i uticaju savremenih tehnologija na industrijsku proizvodnju.

Ako je prva faza bila prelazak sa zanatske na fabričku proizvodnju u devetnaestom veku, druga uvođenje čelika i elektrifikacija, a treća transformacija na digitalnu tehnologiju u drugoj polovini prošlog veka - četvrta industrijalizacija odnosi se uvođenje modernih telekomunikacija, obrade i analize ogromnih količina podataka, kao i sve veći uticaj takozvanog "interneta stvari" na klasične grane industrije.

Kod ovih fabrika izražena je digitalizacija, automatizacija i veštačka inteligencija

Industrija 4.0 donosi nam takozvane "pametne fabrike", kod kojih je izraženo učešće digitalizacije, automatizacije i veštačke inteligencije, sve sa ciljem optimizacije procesa nabavke, proizvodnje i plasiranja proizvoda koji bi trebalo da su kvalitetniji nego ranije.

Nemačka, jedna od vodećih svetskih industrija, među prvima je prepoznala ovaj trend i uložila značajna sredstva u promociju istraživačkog rada i inovacija u ovoj oblasti. Američki gigant "Dženeral elektrik" skovao je termin "industrijski internet", koji se odnosi praktično na istu stvar - analizu "velikih podataka" (eng. big data) prikupljenih sa mreže i povezanih senzora koji čine internet stvari, a zatim korišćenje dobijenih informacija u svim fazama robotizovanog procesa proizvodnje.

Naravno, i svi ostali vodeći igrači, uključujući i IT kompanije, zauzimaju svoje pozicije u trci za tržište vredno stotine milijardi evra.

Potpuno spajanje onlajn sveta sa svetom industrijske proizvodnje u godinama koje su pred nama svakako će imati značajne i dalekosežne posledice po život svakog čoveka i društva u celini.

Na koji način će se te promene reflektovati na tržište radne snage, pojavu novih zanimanja, odnos ljudi prema predmetima u svakodnevnoj upotrebi, razvoj pratećih grana i uopšte oblik sveta u kome ćemo živeti, još uvek nije u potpunosti jasno. Isto tako postoje i brojni izazovi, od kojih je sigurnost podataka najznačajniji. Eksperti različitih profila daju svoja mišljenja i predviđanja, što je posebna i poprilično široka tema. U narednim tekstovima pokušaću da vam je približim.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]