wikipedia.org

17:49 Kolumne 0

V. Jevrosimović | 09. 05. 2017.

NOVA KOLUMNA VESE JEVROSIMOVIĆA! IT ugao: Sveprisutnost ljudi!

Borislav Pekić na jednom mestu kaže: "Agrikulturno oruđe se menjalo od kremenog šiljka, preko drvenog i gvozdenog pluga, do najsavremenijeg kultivatora, u ralo se uprezao čovek, potom vo ili konj, najzad mašina, ali je u stalno izmenjivoj jednačini napretka čovek ostao jedina konstanta. Ispred rala i mašine ili iza nje, on je uvek bio tu

Borislav Pekić na jednom mestu kaže: "Agrikulturno oruđe se menjalo od kremenog šiljka, preko drvenog i gvozdenog pluga, do najsavremenijeg kultivatora, u ralo se uprezao čovek, potom vo ili konj, najzad mašina, ali je u stalno izmenjivoj jednačini napretka čovek ostao jedina konstanta. Ispred rala i mašine ili iza nje, on je uvek bio tu."

U momentu kad su ovi redovi nastajali, pre otprilike četvrt veka, to je bilo apsolutno tačno. Danas se postavlja pitanje da li sledeći veliki tehnološki skok - a po mnogima je to uvođenje veštačke inteligencije u svakodnevne aktivnosti - potpuno isključuje čoveka, kao i šta to znači za ljudski rod.

Neki se stručnjaci pitaju da li je uopšte moguće da mašine postanu pametnije od nas. Stiven Hoking, jedan od najpoznatijih živih naučnika, smatra da kompjuteri ne mogu po potencijalu da nadmaše sposobnosti ljudskog mozga, ali da se brže razvijaju i usavršavaju.

Da li je uopšte moguće da mašine postanu pametnije od nas?

Poenta je u tome da inteligencija, odnosno "pamet", nije prosta sposobnost obrade podataka i korišćenja prirodnog jezika za komunikaciju. To što je mašina sposobna da nas razume i da nam glasom tačno odgovori na postavljeno pitanje jeste impozantno tehnološko dostignuće, ali još ne znači da su računari postali ravni nama.

Zbog toga je i uveden pojam "opšta veštačka inteligencija" (eng. artificial general intelligence, AGI), koji opisuje sposobnost mašina da obave bilo koji intelektualni zadatak jednako dobro kao i ljudi. Moglo bi se čak reći da je AGI krajnji cilj tehnološkog razvoja, ideal koji je teško dostižan. A teško je dostižan jer inteligencija podrazumeva i ono što nazivamo "zdrav razum", zatim životno iskustvo, planiranje, percepciju, analogiju, promišljanje, pa čak i emocije.

Često se u popularnoj kulturi provlači priča o tome da bi inteligentne mašine na nas mogle da gledaju kao na neku vrstu božanstva koje ih je stvorilo. Ako su božanstva u većini religija po pravilu sveprisutna, to znači da će i ljudi u tako opisanoj tehnobudućnosti biti neizostavan i najvažniji deo svakog postojanja.

Što opet govori u prilog Pekićevoj tezi iz uvoda.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]