NOVA KOLUMNA VESELINA JEVROSIMOVIĆA! IT ugao: Osvajanje kosmosa 2.0

Veći deo druge polovine dvadesetog veka protekao je, između ostalog, u "osvajanju" svemira. Prve letelice u orbiti oko Zemlje, prve životinje u kosmosu, Jurij Gagarin, sletanje na Mesec i slanje "Vojadžera" u duboki svemir samo su neka u nizu dostignuća koja su obeležila ovo razdoblje

Veći deo druge polovine dvadesetog veka protekao je, između ostalog, u "osvajanju" svemira. Prve letelice u orbiti oko Zemlje, prve životinje u kosmosu, Jurij Gagarin, sletanje na Mesec i slanje "Vojadžera" u duboki svemir samo su neka u nizu dostignuća koja su obeležila ovo razdoblje.

Činjenica manje poznata većini ljudi je da brojna tehnološka rešenja koja svakodnevno koristimo vode poreklo iz tog doba i nastala su kao direktna posledica truda da se omogući odvajanje od rodne planete i boravak u kosmosu.

Grozničavo razvijanje svemirskih programa od strane velikih sila bilo je podstaknuto Hladnim ratom i trkom u naoružanju. Jednom kada su tenzije splasnule, smanjeni su i budžeti institucija koje se bave kosmotehnikom. Zbog toga je na prelazu između dva milenijuma postignut relativno mali napredak na ovom polju.

Imam utisak da ovih dana počinje nova era. U njoj će svemirska istraživanja biti velikim delom podsticana i finansirana iz privatnog sektora i kompanija koje su se odvažile da pokrenu sopstvene programe razvoja raketa i drugih vrsta svemirskih letelica. Zaštitno lice ovog pokreta verovatno je Ilon Mask, američki preduzetnik koji stoji iza "tesla" električnih automobila i nekih drugih inovativnih projekata.

Osnovna ideja je razvoj raketa koje mogu da se koriste više puta i za više namena. Pored putovanja u kosmos, ovakve letelice mogle bi da obezbede neuporedivo brže putovanje između bilo koje dve tačke na Zemlji. Tako biste, na primer, od Njujorka do Šangaja mogli da stignete za svega pola sata. Što je najbolje, obezbeđivanje brzog transporta po svetu moglo bi da finansira dodatne napore za putovanja u svemir, pri čemu je krajnji cilj kolonizacija Marsa.

Smatram da nije pitanje da li će se to desiti, već kada. Postoje realne prepreke za koje još nemamo odgovarajuća tehnološka rešenja, ali to ljude nikada u istoriji nije sprečavalo da rade na inovacijama i unapređenjima. Na kraju je svaki veliki problem rešen.

Važno je samo da ne odustajemo od ciljeva i da vredno radimo na podsticanju svežih i odvažnih ideja.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.