Vesti
SKANDAL U UN: Nameštaljaka u kojoj su svi učestovali - pravili se da ne znaju koga Osmanijeva dovodi na SB UN, ali je sve raskrinkano (FOTO)
123. 04. 2024. u 16:11
223. 04. 2024. u 16:11
Politika
(VIDEO) HAG NEMA MILOSTI ZA SRBE! Radovan Karadžić osuđen na 40 godina zatvora!
Sudsko veće Haškog tribunala osudilo je prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića na 40 godina zatvora zbog ratnih zločina i genocida u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine
Karadžić je prvostepeno proglašen krivim za genocid u Srebrenici, dok je oslobođen optužbi za genocid u sedam bosanskih opština, tokom rata u BiH od 1992. do 1995.
U preostalih devet tačaka, Karadžić je proglašen krivim za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Kako je naveo sud, bivši predsednik RS snosi odgovornost za genocid u Srebrenici, ima individualnu odgovornost za zločine protiv čovečnosti, ubistva i kršenje zakona i običaja ratovanja u sedam opština.
POGLEDAJTE REKCIJU RADOVANA KARADŽIĆA NA PRESUDU HAŠKOG TRIBUNALA:
Sudija je naveo da Veće nije zaključilo da je postojala genocidna namera kod optuženog, ostalih u udruženom zločinačkom poduhvatu, niti kod fizičkih počinilaca zločina.
- Veće nije moglo da izvede zaključak da je počinjen genocid ni na osnovu obrasca počinjenog zločina. Nije se uverilo da je postojala namera da se unište grupe bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata. Nema dokaza da je u sedam opština počinjen genocid - rekao je Kvon.
Sudsko veće je našlo da su od marta 1992. do kraja te godine srpske snage zauzele opštine u bosansko-srpskim teritorijama u Bosni, posle čega je došlo do organizovanih i sistematskih zločina protiv bosanskih muslimana i Hrvata koji su u tim opštinama živeli.
Veće je takođe utvrdilo da je ogroman broj Hrvata i muslimana primoran da napusti svoje kuće.
Veće je utvrdilo da su pripadnici srpskih snaga i političkih organa bosanskih Srba počinili ubistva kao kršenje zakona i običaja rata i ubistvo, istrebljenje, deportaciju, nasilno premeštanje i progon kao zločine protiv čovečnosti.
GLEDAJTE IZRICANJE PRESUDE UŽIVO:
Veće nije ubeđeno, na osnovu dokaza, da su loši uslovi života u tim opštinama namerno uvdeni kako bi došlo do istrebljenja bosanskih muslimana i Hrvata.
Utvrđena je, međutim, odgovornost Karadžića za krivično delo etničkog čišćenja, kao pripadnika udruženog zločinačkog poduhvata.
Prvi deo presude, kako je rekao sudija Ogon Kvon, odnosi se na zločine u 20 opština. Od marta 1992. godine, kako je rekao, srpske snage preuzele su vlast i tokom tog perioda imale su "organizovan i jasan nacrt zločina“ protiv nesrpskog stanovništva.
- Srpske snage su ubile mnoge Muslimane i Hrvate tokom napada. Žrtve su streljane i u zarobljeništvu. U drugim slučajevima, žrtve su premlaćene nakon čega su umirale - rekao je Kvon.
informer.rs
Sudija je potom dodao da je optuženi bio od vitalne važnosti u promovisanju paralelnih državnih, vojnih, policijskih i političkih struktura kako bi se sproveo cilj udruženog zločinačkog poduhvata da se bosanski Muslimani i bosanski Hrvati trajno uklone sa teritorija na koja su bosanski Srbi polagali pravo.
- Pretresno veće je zaključilo da je Karadžić trebalo da zna da je nesrpsko stanovništvo bilo izloženo riziku, ali je optuženi sledio plan, svestan da zločini mogu da budu počinjeni i svesno je preuzeo rizik - dodao je Kvon.
Sudija je dodao da u slučaju Karadžića postoji individualna krivična odgovornost za progon, istrebljivanje, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje kao zločina protiv čovečnosti, kao ni za ubistvo kao kršenje zakona i običaja ratovanja.
- Pretresno veće se uverilo da nije počinjen genocid u sedam opština i optuženi se ne proglašava krivim po tački 1 optužnice. Krivica je utvrđena za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja - naveo je Kvon.
Granatiranje Sarajeva
U nastavku čitanja presude Radovanu Karadžiću, po optužbama za zločine u Sarajevu, predsednik sudskog veća Haškog tribunala tribunala O Gon Kvon rekao je da veće smatra da je optuženi kriv za zločine u Sarajevu.
- Optuženi je kriv za ubistva, napade na civile i teror - rekao je sudija.
Sudsko veće, kako je dodao smatra da je Karadžić podržavao i odobravao granatiranje Sarajeva i snajperske napade na civile.
- Optužen je koristio snaperske napade i teror kao pritisak na rukovordstvo bosanskih muslimana i međunardnu zajdnicu zarad ostvarenja svojih političkih ciljeva. On je značajno doprineo realizaicji zajedničkog zločinačkog poduhvata i bez njegove pdrške napadi na grad ne bi mogli da se dese - smatra haški sud.
Veće Haškog tribunala takođe je našlo da je Vojska Republike Srpske počinila zločine protiv čovečnosti, ubistva, i terora nad civilnm stanovništvom u Sarajevu.
informer.rs
Sa svojih položaja Srbi su svakodnevno namerno gađali snajperima civile u Sarajevu i nasumično granatirali grad i civilne ciljeve.
- Svakodnevno je dolazilo do pucanja na civile, dok su išli po vodu i šetali. Pucalo se i na decu dok su se igrala ispred svojih kuća, šetala sa roditeljima i vraćala iz škole. Srpske snage su ih kako je naveo sudija, gađale iz snajperskih gnezda od maja 1992. do kraja rata skoro tri godine - rekao je sudija O gon Kvon.
Jedinice sarajevko-bosanskog korupsa su to radile korišćenjem teškog naoružanja i artiljerijskog oružja.
- Hijade granata je palo na grad tokom rata i na civilne objekte, pijace bolnice gde su se skupljali i kretali civili. Veće smatra da se to izvodilo da bi terorisalo civilno stanovništvo. Rezultat je da je bio na hiljade ubijenih i ranjenih. Svi civili prošli kroz težak strah jer nisu nikada mogli da znaju da li će biti meta napada - naveo je sudija.
Veće je odbacilo tvrdnju Karadžićeve odbrane da su bosanski muslimani pucali na sopstvene civile da bi za to optužile Srbe i izazvali intervenciju međunarodne zajednice.
Uzimanja talaca
Veće Haškog tribunala ocenilo je da Radovan Karadžić kriv i za uzimanje osoblja Ujedinjenih nacija kao talaca, jer je podsticao i odobravao njihovu otmicu.
- Optuženi snosi pojedinačnu komandu odgovornost za krivično delo uzimanje talaca kao kršenje zakona i običaja rata - rekao je u nastavku čitanja presude sudija O Gon Kvon.
Srebrenica
- Karadžić je izdao direktivu 7, kojom su se intenzivirale restrikcije humanitarne pomoći što je dovelo do katastrofalnih uslova u srebreničkoj enklavi - naveo je sudija.
Dodao je da je potom komanda Drinskog korpusa izdala naređenje za akciju usmerenu ka enklavama Srebrenica i Žepa
- Dejstva su počela 6. jula, tri dana kasnije Karadžić je saznao da su prošireni uslovi za napad na Srebrenicu, odobrio je napad i naredio da se zauzme Srebrenica. Zbir okolnosti posle nametanja restrikcija na humanitarnu pomoć i napad na Srebrenicu i atmosferu u Potočarima stvorio atmosferu prinude da bosanski Muslimani nisu imali alternativu osim napuštanja enklave. Veće je uvereno da su Mladić, Živanović, Krstić, Popović i Kosorić delili zajednički cilj da se eliminišu bosanski Muslimani iz Srebrenice - naveo je sudija.
- Najmanje 5.115 bosanskih Muslimana je ubijeno u događajima u i oko Srebrenice. Pretresno veće nije moglo da potvrdi da se incident dogodio kako se u optužnici navodi. Veće se uverilo da su ova ubijanja obavljena na sistematski način i dobro organizovanim planom. Operaciju su sprovodili oficiri Vojske Republike Srpske i to nije bilo moguće bez odobrenja generala Ratka Mladića - dodao je sudija.
Sudsko veće je podsetilo da je optuženi priznao da je odobrio plan da se smanji enklava u Srebrenici, ali negira da je razmatrano pogubljenje zarobljenika.
Istakao je i da nije imao obaveštenja o pogubljenju, a Pretresno veće je utvrdilo da su on i Mladić osmislili dugoročan plan sa ciljem da se bosanski Muslimani prisilno uklone iz Srebrenice, a to što je uspostavio strukturu bosanskih Srba u Srebrenici pokazuje nameru da se trajno i prisilno uklone iz Srebrenice.
Karadžić (70), koji je bio i lider Srpske demokratske stranke, optužen je u dve tačke za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, tokom rata u BiH 1992-95. U preostalih devet tačaka, optužnica ga tereti za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Tanjug
Optužbe protiv Karadžića usredsređene su na progon Muslimana i Hrvata širom u BiH 1992-95, koji je u sedam opština imao razmere genocida; kampanju artiljerijskih i snajperskih napada u cilju terorisanja stanovništva Sarajeva tokom rata u BiH; uzimanje osoblja Unprofora za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
Presudu Karadžiću izreklo je raspravno veće kojim predsedava Ogon Kvon (O-gon Kwon) iz Južne Koreje. Članovi su sudije Hauard Morison (Howard Morišon) iz Velike Britanije i Melvil Berd (Melville Baird) iz Trinidada.
U završnim rečima, u oktobru 2014, tužioci su zatražili da sudije Karadžića proglase krivim po svim tačkama optužnice i osude na doživotni zatvor.
Karadžić, koji se branio sam, zatražio je da bude oslobođen, tvrdeći da tužioci nisu dokazali njegovu krivicu tokom suđenja.
S komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, Karadžić je u optužnici označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija širom BiH koje su srpski lideri proglasili svojim.
Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, s Karadžićem i Mladićem bili su, prema optužnici, i Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović Frenki, Željko Ražnatović Arkan i Vojislav Šešelj.
Pored genocida nad Muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se optužnicom na teret stavlja i genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Brčko, Foča, Ključ, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most, Višegrad, Vlasenica i Zvornik.
Proces Karadžiću počeo je u Hagu oktobra 2009, ali je tužilaštvo prvog svedoka pred sudije izvelo tek sredinom aprila 2010. Na kraju dokaznog postupka, u junu 2012, tužioci su tvrdili da su izneli "obilje dokaza" o Karadžićevoj krivici za genocid i progon nesrba.
U Karadžićevu odbranu, iskaze je dalo 248 svedoka. Na poziv raspravnog veća, svedočio je jedan svedok. U spis je, tokom suđenja, uvedeno 11.000 dokaznih predmeta, a zapisnik ima 48.000 stranica.
Prvu optužnicu protiv Karadžića za genocid u Srebrenici, Tribunal je podigao krajem jula 1995. Karadžić je, međutim, ostao na slobodi do 21. jula 2008. kada su ga u Beogradu uhapsile vlasti Srbije.
U Hag je izručen 30. jula te godine, a u prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala odbio je da se izjasni o krivici. Po pravilima suda, u spis je bilo uvedeno da se Karadžić izjasnio da nije kriv.
Vesti
DOKAZ CRNO NA BELO: Pogledajte kako je Vjosa Osmani bezočno lagala na sednici SB UN o Kosovu (FOTO)
123. 04. 2024. u 16:00
223. 04. 2024. u 16:00
komentari
Svi komentaridarko
pre 8 godina
ako neko zaista misli da je ovo sve slucajno da na danasnji dan i karadzicu i 17 godina je sve slucajno alo nemojte vise da budite naivni. kada drzava izadje i kaze zasto je john mccain 2011 bio na sastanak sa isis na kome je bio i sion elliot? ako on nje 2016 zove abu bakr al bagdadi i on danas vise nije deo mossada? nego je glavni vodja ISIS? ALO ISIS - edward snowden je zato pobegao iz USA jer je znao za taj plan i poslao to WIKILEAKSU. ALO ljudi dosta je bilo - moramo da pitamo drzavu sta ce john mccain u srbije pre par nedelja? dali nasa drzava zna da je on deo CIA koja podrzava fiansira ISIS ? nema veze sta ce oni danas da kazu karadzicu! nego je vazno da sve TV STANICE KAO I NASE U SRBIJI KRIJU ISTINU O ISISU molim vas objavite ovo jer smatram informer.rs jedina srpska novina na planeti bez straha i da radi za dobrobit srpskog naroda .
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.