20.01.2018.
(VIDEO) MOŽE LI SRBIJA DA SE ODBRANI OD NATO: Crna Gora, Hrvatska, Albanija pretvorene u kolonije zapadne vojne alijanse! Informer
sputnjik | 15.05.2017. | 09:46

(VIDEO) MOŽE LI SRBIJA DA SE ODBRANI OD NATO: Crna Gora, Hrvatska, Albanija pretvorene u kolonije zapadne vojne alijanse!

Politika         3

Ekonomska i pravna stabilnost države i jasno definisane granice sa susedima odavno više nisu parametri koji su neophodni da se postane član NATO-a. Politika i geostrateški položaj ono su što glavešine Pakta zanima


Mastilo se na crnogorskom dokumentu o pristupanju NATO-u još nije valjano ni osušilo, a predsednici Hrvatske i Slovenije na skupu posvećenom pitanjima globalne bezbednosti "2BS" (To Be Secure) u Budvi su pozvali Evropsku uniju da učini sve kako region ne bi ponovo postao sigurnosni problem.

U kontekstu toga, i predsednik Crne Gore Filip Vujanović ocenio je da je NATO "garancija dugoročne stabilnosti" i da je Crna Gora i po geopolitičkom položaju "deo evroatlantske zajednice".

Važne su teritorije i položaj

Kriterijumi sa početka stvaranja ove alijanse davno se više ne primenjuju, a NATO u svom novom ruhu želi teritorije.
U tom kontekstu su i države bivše SFRJ više nego potrebne, i to ne samo zbog svog geografskog položaja, već i zbog područja kojima omogućavaju pristup.

- Bili smo jedina država na Mediteranu od Portugalije do Turske koja nije članica NATO-a - rekao je crnogorski predsednik. 

Ujedno, sve tri države poručile su da bi i Bosna i Hercegovina, kao i Makedonija, morale, po ubrzanom postupku, da postanu deo NATO porodice. 

Kratka istorija NATO-a

Vojni savez NATO nastao 1949. godine od početka ima stroga pravila prijema, pa zato i ne čudi što pristupanje ovom savezu prati potpisivanje više od 1.200 dokumenta i poddokumenta.

Hari Truman, američki predsednik na čiju inicijativu je ovaj savez i nastao, sa tadašnjim potpisnicima, osnivačima saveza dvanaest država, Norveške, Danske, Islanda, Holandije, Luksemburga, Italije, Portugala, Velike Britanije, Belgije, Amerike, Kanade i Francuske, uspostavio je striktna pravila za prijem novih članica od kojih je jedno bilo glavno, a to je da nova članica mora da ima jasno definisane granice, ekonomiju, vladavinu prava... 

Sve ono što Crna Gora nema

NATO je prijemom baltičkih država,
Slovačke, Bugarske i Rumunie stao na granice Rusije na Baltiku i praktično blokirao Crno more

No, i onda i sada, presudna je bila politička definicija države. Ovo je tokom poslednje dve decenije postalo mnogo bitnije nego ono na čemu se dokument o stvaranju NATO-a zapravo zasniva.

NATO nije žurio sa prijemom novih članica, pa su tako od osnivanja u prvi mah primljene samo tri nove članice. Grčka i Turska prišle su 1952. godine, čime je Truman i ispunio svoje obećanje da će ih otrgnuti iz "sovjetskih šapa". 

Tri godine kasnije, pod odbrambeni kišobran Saveza stala je i Zapadna Nemačka, dok se Španija NATO-u pridružila 1982.

AP PHOTO

Godine 1999, kada je već pao Berlinski zid, a Varšavski pakt prestao da postoji, naprečac su NATO društvu, iako su bile na rubu ekonomskog kolapsa, pridružene Češka, Poljska i Mađarska, da bi 2004.

Alijansa doživela proširenje bez presedana, primajući u svoj savez malene ali strateški neprocenjivo bitne baltičke države, ali i Slovačku, Sloveniju, Bugarsku i Rumuniju.

Smatra se da je prijemom ovih država NATO "stao" na granice Rusije na Baltiku i praktično blokirao Crno more. Hrvatska i Albanija pridružile su se ovom savezu 2009. godine, bez obzira na to što je Hrvatska sa Slovenijom imala nerešen teritorijalni spor o razgraničenju, ali vrata Jadrana sa obe strane su se široko otvorila za brodove NATO-a.

Neispunjene odredbe sporazuma

Dakle, da rezimiramo, nijedna od država koje su primenjene u NATO, počev od 1952. nije ispunila sve odredbe iz sporazuma o prijemu novih članica u ovaj vojni savez.

Kontingent u BiH

sa oko 60.000 vojnika, opremljenih tenkovima, oklopnim vozilima i artiljerijom, uz podršku vazdušne i pomorske armade brojao je više od 150.000 ljudi.

Turska je imala problem sa ljudskim pravima, Grčka i većina drugih država sa ekonomijom, dok su države bivše SFRJ imale i ove, ali i probleme sa teritorijom tj. granicama, što je slučaj i sa najmlađom, 29. članicom NATO-a, Crnom Gorom, koja čeka ratifikaciju sporazuma o granici sa Kosovom, odnosno Srbijom.

U ime toga, poziv Hrvatske, Slovenije i Crne Gore NATO-u da što pre prigrli i Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, zemlje u kojima se ne zna ni ko pije ni ko plaća, znači da se nije odustalo od ideje proklamovane od, pre svega, američkog rata u Iraku (1990-1991), kada je nastala parola "ili širenje ili nestanak". 

Širenje na Balkan

Cilj proširenja bio je region Balkana. O tome svedoči i prezentacija sada već pokojnog profesora Šona Gervasijea, koji je na konferenciji u Pragu, u januaru 1996. godine, na temu "Zašto je NATO u Jugoslaviji" rekao da je širenje NATO-a na balkanski region uveliko počelo slanjem velikog vojnog kontingenta, navodno, kako bi vojno obezbedio sprovođenje dogovora o prekidu rata u Bosni. 

Aaj TV

Kontingent sa oko 60.000 vojnika, opremljenih tenkovima, oklopnim vozilima i artiljerijom, uz podršku vazdušne i pomorske armade brojao je preko 150.000 ljudi.

- Balkanski kontingent predstavlja ne samo prvu veću vojnu operaciju NATO-a, već i prvu veću operaciju 'van zone odgovornosti', to jest van granica koje su određene kao područje za vojne akcije NATO-a. Poduhvat u Jugoslaviji prvi je konkretan korak ka širenju NATO-a - rekao je tada on.

Gervasije je tada istakao da je širenje NATO-a, koje je počelo u Jugoslaviji, planirano da uključi i druge zemlje ovog regiona, ali da je "zasnovano na nebuloznom i nelogičnom rezonovanju, strahu i tvrdoglavosti određenih vladajućih struktura", jer kako drugačije videti bilo kakvu korist u nasilnom širenju na druge zemlje u društveno-ekonomskom haosu koji prevladava na Zapadu, ali i u "tim državicama", i to u procesu koji povećava "rizik od nuklearnog rata".

Gervasije kaže da je jugoslovenska kriza poslužila kao eksperiment na rubu Evrope, kao i da su Nemačka i Amerika učinile sve da tu krizu prodube.

On tvrdi da je NATO nastojao da se umeša u jugoslovensku krizu od samog početka, kao i da je to postalo očigledno tokom 1993, kada je NATO počeo da pruža podršku operacijama Unprofora u Jugoslaviji, posebno sprovođenju blokade protiv SRJ i zone zabrane letenja u vazdušnom prostoru BiH.

U to ime, eto i odgovora zašto NATO po svaku cenu želi da uvuče u svoje redove sve više država ove regije koje su daleko od zahteva koje NATO promoviše kao "uslove za prijem".

Holbruk otvoreno o pacifikaciji Rusije

AP PHOTO

Ričard Holbruk, bivši zamenik državnog sekretara SAD za evropska pitanja, u članku za magazin "Forin afers", polovinom devedesetih naveo je da ne samo da su SAD "evropska sila", već je skicirao ambicije svoje vlade koje se tiču cele Evrope.
U odlomku koji spominje sistem kolektivne bezbednosti koji su SAD i saveznici stvorili nakon Drugog svetskog rata, a samim tim i NATO, Holbruk je rekao:
- Ovaj put, Sjedinjene Američke Države moraju da predvode stvaranje bezbednosnih struktura koje bi uključile i samim tim stabilizovale celu Evropu - Zapad, bivše sovjetske saveznike u centralnoj Evropi i, što je najvažnije, Rusiju i bivše republike Sovjetskog Saveza - naveo je Holbruk.

KOMENTARI (3)

Avatar placeholder

milorad

15.05.2017. | 11:56

нато је злочиначка организација католичких окупатора,православне земље се примају само да не би ушле у савез са Русијом,и да би биле на оку зликоваким генералима нато пакта

Avatar placeholder

ANGTE BAN

15.05.2017. | 13:32

Ne samom da se Srbija može da odbrani od NATO-a, nego Srbija čak može i da pobijedi NATO-pakt!

Avatar placeholder

Mile

15.05.2017. | 17:25

Srbija bi mogla da pokaze koliko je nato kriminalna klika lako pobedivs samo ako se ne proda. Cak bi mogla da bude drzava koja ce ucestvovati u svetskoj koalociji za unistenje novig fasiste. Nek nam je sa srecom.

OSTAVI KOMENTAR

Ime*

Komentar
Koliko je tri plus pet?
Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]

 Vreme
Beograd 4°  
few clouds
4°C
Beograd
  • Beograd
    few clouds
  • Novi Sad
    scattered clouds
  • Niš
    light rain and snow
  • Subotica
    broken clouds
  • Zrenjanin
    scattered clouds
  • Klek
    scattered clouds
  • Kula
    clear sky
  • Sombor
    clear sky
  • Vrbas
    clear sky
  • Vranje
    broken clouds
  • Prokuplje
    light rain and snow
  • Leskovac
    light rain and snow
  • Arilje
    -1°
    mist
  • Kraljevo
    snow
  • Apatin
    clear sky
  • Vlasotince
    light rain and snow
  • Pirot
    light rain and snow
  • Inđija
    scattered clouds
  • Loznica
    mist
  • Grocka
    few clouds
  • Kovin
    scattered clouds
  • Ruma
    scattered clouds
  • Kladovo
    overcast clouds
  • Novi Pazar
    -1°
    overcast clouds
  • Jagodina
    snow
  • Ivanjica
    -1°
    snow
  • Titel
    scattered clouds
  • Ub
    mist
  • Bor
    overcast clouds
  • Nikinci
    scattered clouds
  • Batajnica
    scattered clouds
  • Surdulica
    light rain
  • Ralja
    few clouds
  • Zlatibor
    -2°
    mist
  • Popinci
    scattered clouds
  • Kosjeric
    -1°
    mist

Štampano izdanje

Anketa

Zašto Ameri optužuju Ruse za ubistvo Olivera Ivanovića?