(VIDEO) MOŽE LI SRBIJA DA SE ODBRANI OD NATO: Crna Gora, Hrvatska, Albanija pretvorene u kolonije zapadne vojne alijanse!

Ekonomska i pravna stabilnost države i jasno definisane granice sa susedima odavno više nisu parametri koji su neophodni da se postane član NATO-a. Politika i geostrateški položaj ono su što glavešine Pakta zanima

Mastilo se na crnogorskom dokumentu o pristupanju NATO-u još nije valjano ni osušilo, a predsednici Hrvatske i Slovenije na skupu posvećenom pitanjima globalne bezbednosti "2BS" (To Be Secure) u Budvi su pozvali Evropsku uniju da učini sve kako region ne bi ponovo postao sigurnosni problem.

U kontekstu toga, i predsednik Crne Gore Filip Vujanović ocenio je da je NATO "garancija dugoročne stabilnosti" i da je Crna Gora i po geopolitičkom položaju "deo evroatlantske zajednice".

- Bili smo jedina država na Mediteranu od Portugalije do Turske koja nije članica NATO-a - rekao je crnogorski predsednik. 

Ujedno, sve tri države poručile su da bi i Bosna i Hercegovina, kao i Makedonija, morale, po ubrzanom postupku, da postanu deo NATO porodice. 

Kratka istorija NATO-a

Vojni savez NATO nastao 1949. godine od početka ima stroga pravila prijema, pa zato i ne čudi što pristupanje ovom savezu prati potpisivanje više od 1.200 dokumenta i poddokumenta.

Hari Truman, američki predsednik na čiju inicijativu je ovaj savez i nastao, sa tadašnjim potpisnicima, osnivačima saveza dvanaest država, Norveške, Danske, Islanda, Holandije, Luksemburga, Italije, Portugala, Velike Britanije, Belgije, Amerike, Kanade i Francuske, uspostavio je striktna pravila za prijem novih članica od kojih je jedno bilo glavno, a to je da nova članica mora da ima jasno definisane granice, ekonomiju, vladavinu prava... 

Sve ono što Crna Gora nema

No, i onda i sada, presudna je bila politička definicija države. Ovo je tokom poslednje dve decenije postalo mnogo bitnije nego ono na čemu se dokument o stvaranju NATO-a zapravo zasniva.

NATO nije žurio sa prijemom novih članica, pa su tako od osnivanja u prvi mah primljene samo tri nove članice. Grčka i Turska prišle su 1952. godine, čime je Truman i ispunio svoje obećanje da će ih otrgnuti iz "sovjetskih šapa". 

Tri godine kasnije, pod odbrambeni kišobran Saveza stala je i Zapadna Nemačka, dok se Španija NATO-u pridružila 1982.

Godine 1999, kada je već pao Berlinski zid, a Varšavski pakt prestao da postoji, naprečac su NATO društvu, iako su bile na rubu ekonomskog kolapsa, pridružene Češka, Poljska i Mađarska, da bi 2004.

Alijansa doživela proširenje bez presedana, primajući u svoj savez malene ali strateški neprocenjivo bitne baltičke države, ali i Slovačku, Sloveniju, Bugarsku i Rumuniju.

Smatra se da je prijemom ovih država NATO "stao" na granice Rusije na Baltiku i praktično blokirao Crno more. Hrvatska i Albanija pridružile su se ovom savezu 2009. godine, bez obzira na to što je Hrvatska sa Slovenijom imala nerešen teritorijalni spor o razgraničenju, ali vrata Jadrana sa obe strane su se široko otvorila za brodove NATO-a.

Neispunjene odredbe sporazuma

Dakle, da rezimiramo, nijedna od država koje su primenjene u NATO, počev od 1952. nije ispunila sve odredbe iz sporazuma o prijemu novih članica u ovaj vojni savez.

Turska je imala problem sa ljudskim pravima, Grčka i većina drugih država sa ekonomijom, dok su države bivše SFRJ imale i ove, ali i probleme sa teritorijom tj. granicama, što je slučaj i sa najmlađom, 29. članicom NATO-a, Crnom Gorom, koja čeka ratifikaciju sporazuma o granici sa Kosovom, odnosno Srbijom.

U ime toga, poziv Hrvatske, Slovenije i Crne Gore NATO-u da što pre prigrli i Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, zemlje u kojima se ne zna ni ko pije ni ko plaća, znači da se nije odustalo od ideje proklamovane od, pre svega, američkog rata u Iraku (1990-1991), kada je nastala parola "ili širenje ili nestanak". 

Širenje na Balkan

Cilj proširenja bio je region Balkana. O tome svedoči i prezentacija sada već pokojnog profesora Šona Gervasijea, koji je na konferenciji u Pragu, u januaru 1996. godine, na temu "Zašto je NATO u Jugoslaviji" rekao da je širenje NATO-a na balkanski region uveliko počelo slanjem velikog vojnog kontingenta, navodno, kako bi vojno obezbedio sprovođenje dogovora o prekidu rata u Bosni. 

Kontingent sa oko 60.000 vojnika, opremljenih tenkovima, oklopnim vozilima i artiljerijom, uz podršku vazdušne i pomorske armade brojao je preko 150.000 ljudi.

- Balkanski kontingent predstavlja ne samo prvu veću vojnu operaciju NATO-a, već i prvu veću operaciju 'van zone odgovornosti', to jest van granica koje su određene kao područje za vojne akcije NATO-a. Poduhvat u Jugoslaviji prvi je konkretan korak ka širenju NATO-a - rekao je tada on.

Gervasije je tada istakao da je širenje NATO-a, koje je počelo u Jugoslaviji, planirano da uključi i druge zemlje ovog regiona, ali da je "zasnovano na nebuloznom i nelogičnom rezonovanju, strahu i tvrdoglavosti određenih vladajućih struktura", jer kako drugačije videti bilo kakvu korist u nasilnom širenju na druge zemlje u društveno-ekonomskom haosu koji prevladava na Zapadu, ali i u "tim državicama", i to u procesu koji povećava "rizik od nuklearnog rata".

Gervasije kaže da je jugoslovenska kriza poslužila kao eksperiment na rubu Evrope, kao i da su Nemačka i Amerika učinile sve da tu krizu prodube.

On tvrdi da je NATO nastojao da se umeša u jugoslovensku krizu od samog početka, kao i da je to postalo očigledno tokom 1993, kada je NATO počeo da pruža podršku operacijama Unprofora u Jugoslaviji, posebno sprovođenju blokade protiv SRJ i zone zabrane letenja u vazdušnom prostoru BiH.

U to ime, eto i odgovora zašto NATO po svaku cenu želi da uvuče u svoje redove sve više država ove regije koje su daleko od zahteva koje NATO promoviše kao "uslove za prijem".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

milorad

pre 6 godina

нато је злочиначка организација католичких окупатора,православне земље се примају само да не би ушле у савез са Русијом,и да би биле на оку зликоваким генералима нато пакта

19 2 Odgovori

ANGTE BAN

pre 6 godina

Ne samom da se Srbija može da odbrani od NATO-a, nego Srbija čak može i da pobijedi NATO-pakt!

13 2 Odgovori

Mile

pre 6 godina

Srbija bi mogla da pokaze koliko je nato kriminalna klika lako pobedivs samo ako se ne proda. Cak bi mogla da bude drzava koja ce ucestvovati u svetskoj koalociji za unistenje novig fasiste. Nek nam je sa srecom.

7 2 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari