DAČIĆ U NIKOZIJI: Nema napretka u poštovanju ljudskih prava na KiM

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić učestvuje u radu 127. ministarskog sastanka Saveta Evrope u Nikoziji, a u svom obraćanju je poručio da Srbija sa žaljenjem uočava da i nakon višegodišnje primene različitih projekta SE, nema znacajnijeg napretka u poštovanju ljudskih prava i sloboda na Kosovu i Metohiji

To j, istakao je Dačić, posebno primetno u svakodnevnom životu osoba koje ne pripadaju albanskoj zajednici, pretežno Srba. 

 - Prava koja se i dalje krše ili zahtevaju dodatnu zaštitu polaze od fizičke i pravne bezbednosti, do prava u domenu imovine, kulture i poštovanja verskih sloboda, uključujući slobodan pristup kulturnoj i verskoj baštini - naveo je Dačić.

Govoreći na temu ministarskog skua "Osnaživanje demokratske bezbednosti u Evropi", Dačić je ukazao da više od 200.000 nasilno interno raseljenih osoba još uvek ne može da se vrati svojim domovima. 

Dačić je iskazao spremnost Srbije da bude konstruktivan partner Savetu Evrope u njegovim budućim aktivnostima na Kosovu i Metohiji. 

 - U cilju unapređenja zaštite ljudskih prava, demokratije i vladavine prava Srbija podržava nastavak angažmana Saveta Evropa na Kosovu i Metohiji uz puno poštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i statusno neutralnog pristupa -  naveo je.

Istakao je da Srbija s žaljem uočava da i nakon višegodišnje primene različitih projekata Saveta Evrope, nema značajnijeg napretka u poštovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda na Kosovu i Metohiji", istakao je prvi potpredsednik srpske vlade.

Osvrnuvši nena Izveštaj generalnog sekretara Torbjorn Jaglanda o stanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava, Dačić je rekao da zaključci iz tog dokumenta podstiču na razmišljanje i izazivaju opravdanu zabrinutost.

Prema njegovim rečima generalni sekretar sa pravom ukazuje na goruće probleme i negativne trendove u mnogim oblastima, od kojih nijedna zemlja nije pošteđena.

 - Upravo zbog toga je zajednički pristup u njihovom rešavanju suštinski važan. U zajednici se uspeh ne može meriti pojedinačno, jer je zajednica jaka onoliko koliko je na izazove otporna njena najslabija karika - kazao je Dačić.

Primetio je da pri traženju argumenta za takve ocene ne treba ići dalje od migrantske krize, koja je pokazala svu ranjivost naših društava i probleme u ostvarivanju zajedničkog nastupa.

 - Problem migranata i izbeglica iziskuje zajedničku posvećenost svih, kako bismo obezbedili da odgovori na aktuelnu krizu budu u skladu sa našim međunarodnim obavezama i interesima svih zajedno i svake zemlje pojedinačno. Kao glavni izazov se pri tom izdvaja upravljanje masovnim migracijama, uz istovremeno poštovanje ljudskih prava -  naveo je.

Istakao je da Srbija snažno podržava i aktivno doprinosi afirmaciji pristupa Saveta Evrope i posebno generalnog sekretara u rešavanju ovog problema, u skladu sa mandatom Organizacije. 

Delimo, istakao je, uverenje da je potrebno preduzimanje hitnih mera radi zaštite dece migranata i tražilaca azila, posebno onih bez pratnje, uključujući aktivno angažovanje u sprečavanju trgovine ljudima i svih vidova njihove zloupotrebe, kao i kažnjavanja odgovornih za krijumčarenje migranata i u tom kontekstu podržavamo Akcioni plan Saveta Evrope za zaštitu dece izbeglica i migranata. 

Ukazao je da s obzirom na to da se Srbija nalazi na tzv. zapadno-balkanskoj migracionoj ruti, naša zemlja se suočila sa skoro milion izbeglica i migranta koji su prešli preko njene teritorije od početka ove krize do danas.

To, kazao je Dačić, predstavlja veliki teret za naše kapacitete.

 - Posebnu pažnju posvećujemo ranjivim grupama, naročito zaštiti dece, uz nastojanje da deci migrantima i azilantima u najvećoj meri olakšamo patnje i zaštitimo ih od zloupotrebe i potencijalnih opasnosti organizovanog kriminala. Zakonom o azilu propisano je načelo posebne brige o tražiocima azila sa posebnim potrebama, među kojima su i maloletnici, uz obezbeđivanje staratelja maloletnicima bez pratnje i njihovim prihvatom u posebnom centru. Preduzimaju se i adekvatne mere u vezi sa zdravstvenom zaštitom i obrazovanjem maloletnih migranata -  naveo je.

Ministar je podsetio da, kako je rekao, nažalost, Srbija ima velika i bolna iskustva sa izbeglicama i interno raseljenim licima. 

U Srbiji i danas, podsetio je, boravi 29.457 lica u statusu izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, o kojima se brinemo već dve decenije, kao i preko 200.000 interno raseljenih lica, koja su bila primorana da napuste Kosovo i Metohiju posle 1999. godine.

 - Duboko sam uveren da iznalaženje trajnih rešenja za problem dugotrajnog raseljenja mora ići paralelno sa rešavanjem aktuelne izbegličke krize. Verujem da je naš zajednički stav da ljudi u dugotrajnom raseljenju ne smeju biti zaboravljeni - rekao je Dačić.

Istakavši da je Srbija u potpunosti posvećena zaštiti standarda i vrednosti Evropske konvencije o ljudskim pravima, Dačić je dodao da naša zemlja podržava i sve zaključke iz Izveštaja generalnog o stanju demokratije o potrebi jačanja efikasnosti Evropskog suda za ljudska prava u procesuiranju i sprovođenju presuda. 

Savet Evrope, kako je rekao, poseduje instrumente i kapacitete da, u skladu sa svojim mandatom, u još većoj meri doprinese rešavanju problema u kriznim područjima, kroz angažovanje na planu očuvanja demokratije, zaštite ljudskih i manjinskih prava i vladavine prava, uključujući i u domenu reformi u pravosuđu i borbi protiv korupcije. 

Srbija, istakao je, pridaje veliki značaj suzbijanju terorizma kao globalne pretnje. "Sve češći teroristički akti nedvosmisleno ukazuju na neophodnost da borba protiv terorizma u svim njegovim oblicima i načinima ispoljavanja, kao i borba protiv ekstremnog nasilja i radikalizacije koji dovode do terorizma, moraju da ostanu među glavnim prioritetima Saveta Evrope". 

Smatramo da aktivnosti koje Savet Evrope na tom planu preduzima predstavljaju adekvatan odgovor i podržavamo Smernice Saveta Evrope o zaštiti žrtava terorizma, zaključio je Dačić.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.