23.04.2018.
NOVA NEMAČKA STRATEGIJA ZA ZAPADNI BALKAN: Šta je "Maršalov plan" i šta donosi zemljama regiona! AP/Photo
dw | 10.06.2017. | 20:26

NOVA NEMAČKA STRATEGIJA ZA ZAPADNI BALKAN: Šta je "Maršalov plan" i šta donosi zemljama regiona!

Politika         13

Želimo da Zapadni Balkan postane deo EU, ali da već i pristupni proces donese osetni boljitak građanima, navodi za Dojče vele Kristijan Helbah, koordinator za Zapadni Balkan u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova

Dojče vele: Mediji na Zapadnom Balkanu izveštavaju o nemačkom "Maršalovom planu" za taj region. Da li je to drugi naziv za ono što je šef diplomatije Zigmar Gabrijel nazvao novom strategijom za Balkan?

Kristijan Helbah: Ministar Gabrijel je na Aspenskoj konferenciji krajem maja u Berlinu predstavio svoje viđenje Zapadnog Balkana. Jasno je rekao da se Nemačka zalaže za evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana već i iz sopstvenog interesa. Želimo da uvedemo ove zemlje u EU. Ali nije tajna da približavanje tih zemalja Evropskoj uniji ide veoma sporo, jer nemaju svi akteri iskreni interes za održivim reformama.

ŠOKANTAN NEMAČKI PLAN ZA SRBIJU I BALKAN: Berlin nam nudi MILIJARDE EVRA za mrežu puteva prema Albaniji i BiH!

Znamo da te reforme nisu jednostavne i da je regionu potrebna jača podrška u približavanju EU. Tu se radi o političkoj, ali i ekonomskoj podršci i impulsima za regionalnu saradnju koja krije mnoge neiskorišćene potencijale za jačanje regiona. Na posletku se radi o tome da prednosti približavanja EU postanu osetne za građane. Želimo da pomognemo konkretnim projektima.

To, međutim, ne može biti jednosmerna ulica. Ministar Gabrijel je takođe naglasio da nema popusta kod centralnih uslova kao što su vladavina prava, ljudska prava i borba protiv kriminala i korupcije. Glavna odgovornost je uvek bila i ostala u rukama političkih funkcionera šest zemalja Zapadnog Balkana, a ne u rukama EU.

Informer

Šta te zemlje mogu da očekuju od Brisela i Berlina?

U tom regionu nema partnera koji više doprinosi od Evropske unije i Nemačke, ako se posmatra bilateralno. Mnogo godina podržavamo Zapadni Balkan – politički, finansijski, prenosom znanja, a investicije i trgovinu da i ne pominjemo.

IVICA DAČIĆ UPOZORAVA: Plan Nemačke za Zapadni Balkan, ne sme da postane NOVA FATAMORGANA!

Privredno je Zapadni Balkan odavno deo Evrope. Nemojte potceniti značaj ovog obećanja. Države regiona mogu postati članice jednog od politički najuticajnijih i ekonomski najjačih klubova sveta, ukoliko ispune uslove za članstvo.

Za potencijalne investitore je to privlačno, a tu su i trgovinske povoljnosti koje države Zapadnog Balkana imaju u odnosu sa EU. Za ljude evropska perspektiva ne znači samo blagostanje već i bezbednosti i pravdu, dakle ono što u idealnom slučaju zovemo normalnim životom.

Inicijativa "Berlin plus" bi trebalo da proširi dosadašnju podršku. Želimo da ojačamo regionalnu saradnju zemalja kako bi potom ulazak svih zemalja u EU bio olakšan. Kroz snažnu podršku reformskih napora trebalo bi da se podstakne transformacija u moderne pravne države.

Tanjug

Odakle će za to doći novac?

Ono što smo naumili nije zadatak koji jedna zemlja sama može da iznese ili koji se naprosto rešava novcem. To je zajednički poduhvat gde svi moraju vući u istom smeru: mi Evropljani zajedno sa ljudima na Zapadnom Balkanu.

VUČIĆ I HAN: Carinska unija bi svima donela dobro!

Važno nam je da Zapadni Balkan u Evropi ponovo dobije više pažnje i da se ojačaju reformske snage u regionu. Ne sme uvek da se priča samo o novcu. Možemo i želimo da pomognemo, ali same zemlje moraju da se prihvate neophodnih društvenih, političkih i ekonomskih promena. I moraju razumeti da su im reforme neophodne kako bi opstale na međunarodnom tržištu, ponudile svojim građanima perspektivu i odvratile ih od emigriranja.

Drugim rečima, čak i da ne postoji EU ili politika proširenja, države Zapadnog Balkana bi morale da se menjaju. Nasuprot drugim zemljama i regionima, one imaju sreći što im EU pruža ruku i preuzima deo troškova transformacije.

Informer

U kojim oblastima će se ostvariti konkretna podrška?

Radi se o tome da se za ljude u regionu ostvare konkretne prednosti. Recimo kroz projekte koji poboljšavaju odnose i saradnju država pa tako poboljšavaju ekonomsku klimu i stvaraju radna mesta. Tu spadaju i prekogranični infrastrukturni projekti poput autoputa između Srbije, Kosova i Albanije. Ludilo je što je tako komplikovano doputovati iz Beograda do Prištine ili Tirane, iako su ti gradovi zapravo u komšiluku. Ako pružimo podršku u takvim oblastima ljudi će primetiti: nešto se radi.

Ali i region samostalno mora da uradi više kako bi iskoristio velike šanse digitalizacije privrede. Zahvaljujući mogućnostima industrije 4.0 mnoge industrijske grane vraćaju proizvodne pogone u Evropu.

Taj efekat je dodatno pojačan zbog političke nesigurnosti na mnogim mestima u svetu. Ovde Zapadni Balkan hitno mora da zauzme startnu poziciju kao atraktivni region kako bi profitirao od opisanog razvoja. Preduslov za to je efikasna IT infrastruktura i zajednički standardi u regionu.

Tanjug

Radi se o IT umreženosti, kako ne bi svako radio za sebe, a na kraju svi ostali praznih šaka. Zato predlažemo regionalni samit o informacionim tehnologijama kako bi se zajednički prišlo ovim pitanjima.

Osim toga, po svaku cenu moramo nešto uraditi kako bi ponudili mladima perspektive. Masovan odlazak mladih čiji smo svedoci jeste tempirana bomba koju moramo da deaktiviramo. Stoga su važne investicije u obrazovanje, a iz naše perspektive pre svega u dobro stručno obrazovanje jer je to privlačno za investitore.

Ko koordinira sve pobrojane namere i njihovo sprovođenje?

Ministar Gabrijel je predstavio ideje koje želimo da prodiskutujemo i razradimo sa našim partnerima. Ako sve bude išlo onako kako priželjkujemo, biće više mesta koja sprovode ideje. Svi ti tokovi treba da budu koordinirani iz Brisela.

Nemačka će, kao pokretač i motor ove nove balkanske inicijative, svakako posebno intenzivno pratiti sprovođenje predloga. Već smo dobili brojne pozitivne reakcije na inicijativu, kako iz Brisela tako i od drugih nacija koje su posebno angažovane u regionu, recimo Italije koja će 12. jula u Trstu biti domaćin sledeće konferencije Berlinskog procesa.

U kakvom odnosu ovo o čemu pričamo stoji sa idejom "carinske unije" ili "zajedničkog tržišta" regiona za koju se zalaže i komesar za proširenje Johanes Han?

Informer

Inicijativa sledi isti cilj, dakle upotrebu neiskorišćenog privrednog potencijala kako bi ljudi u regionu živeli bolje. Treba iskoristiti svaku šansu koja se pomoli kako bi se što pre poboljšalo teško socijalno stanje u kojem žive mnogi na Balkanu. U to spada i poboljšana regionalna saradnja u sferi ekonomije. Pojedinačne zemlje Zapadnog Balkana su premale za potencijalne investitore.

Ako se region zajednički "ponudi", onda se isplati ulagati tamo. To stvara radna mesta i prihod. Dakle zemlje mogu odmah da čine napretke i to bez obzira na to koliko brzo ili sporo čine sledeće korake u procesu proširenja EU. Zato Nemačka izrazito podržava planove komesara Hana o stvaranju zajedničkog privrednog prostora u regionu.

Povremeno nastaje utisak da Berlin i Brisel u ime stabilnosti i opredeljenosti Zapadnog Balkana za EU tolerišu gaženje medijskih sloboda ili korupciju, da polažu nade u autoritarne političare. Ne pravi li se tako medveđa usluga demokratskom razvoju?

Tanjug

Nema sumnje da u državama Zapadnog Balkana postoje deficiti na polju slobode štampe i pre svega u vladavini prava i pravosuđu. I široko rasprostranjena korupcija je težak problem. Korupcija uvek nosi veliku nepravdu, olakšava izrabljivanje radnika, sprečava napredak, jer oni koji u njoj plivaju profitiraju od statusa kvo i žele da spreče reforme.

Ne zatvaramo oči pred tim, naprotiv. Vladavina prava, reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i sloboda izražavanja su redovno tema razgovora sa vladama u regionu. Ove teme spadaju u temelje približavanja EU.

Što taj proces više odmiče, sve više dolaze u fokus. Jasno je da zemlja koja ne ispunjava standarde EU na ovom polju ne može na posletku postati članica. Tu nema gledanja kroz prste. Donosioci odluka u regionu to odlično znaju.

european western balkans

KO JE KRISTIJAN HELBAH

Doktor pravnih nauka Kristijan Helbah, 1959, je nemački diplomata, od nedavno spceijalni koordinator za Zapadni Balkan, Tursku i zemlje EFTA u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova. Do prošle godine je bio ambasador Nemačke u BiH, a pre toga je radio u ambasadama Nemačke u Kolumbiji i Srbiji.

KOMENTARI (13)

Avatar placeholder

CICKA

10.06.2017. | 21:01

Каже :"Tu nema gledanja kroz prste" A шта би са Пољском, Бугарском , Румунијом, да ли сте њима својевремено гледали или нисте кроз прсте . Наравно да сте гледали , прихватили би и црног врага само ко је близу Русије , НЕМАТЕ ДОБРЕ НАМЕРЕ . Ја бих тражила да нам дате новац који нам дугујете на име одштете из Другог светског рата а и за бомардовање 1999.године .Наравно да се подразумева да би наше садашње пријатељске везе остале које су данас одличне , али дуг је ипак дуг и не треба да се правите луди једино би то био чист рачун ово није чист рачун што предлажете , ви сте дужник Србији и то огроман . Како сте брзи исплатили Америци дуг за загађење које вам аутомобили избацују а није по проспекту , значи кога се плашите њима интервентно исплаућејете а кога се не плашите предлажете нешто овако, дајте и вратите дуг .Приметиће људи да се нешто ради чим дате паре .

Avatar placeholder

Nonsense

10.06.2017. | 21:41

@CICKA Запад Србији никад неће бити пријатељ, превише су нам зла учинили и даље то раде јер ударају тамо где нас највише боли у светиње које су бисери српске средњовековне државе, у природна богатства и у српски народ који живи у гету, поклањају српски Космет Шиптарима и траже од Срба да се одрекну себе зарад улазнице у клуб који овакав какав је, нема перспективу јер тлачи мале народе, за оваква стратешка питања треба расписати референдум па како народ одлучи.

Avatar placeholder

Zoran

11.06.2017. | 09:35

@CICKA Prvo da se vrati imovina podunavskim Švabama, koja je onako hajdučki razdeljena fukari koju su komunisti dovukli u vozovima bez voznog reda i napravili totalni nered.

Avatar placeholder

bb

12.06.2017. | 05:26

@Zoran Treba biti objektivan.Pa ko je kome prvi naneo stetu.Kada Nemacka drzava isplati odstetu onda moze i Srbija.A o nazivu kojim ste nazvali narod koji je dosao sa unistenih podrucja koja su unistena u ofanzivama nacisticke Nemacke vise govori o vama nego o njima.

Avatar placeholder

mile

10.06.2017. | 22:17

ja ne verujaem zapadu svaka njihova rec je laz ti ljudi su bez reci a mi trebamo da padamo na te lazi jedino ako smo ludi da ponovo idemo u prvi razred oni gledaju samo njihov interes ne treba nam eu od njih smo dobili i lazi i na kraju bonbe zato mars iz srbije

Avatar placeholder

veran

10.06.2017. | 22:24

" mi Evropljani zajedno sa ljudima na Zapadnom Balkanu"???????????????

OSTAVI KOMENTAR

Ime*

Komentar
Koliko je tri plus pet?
Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]

 Vreme
Beograd 14°  
clear sky
14°C
Beograd
  • Beograd
    14°
    clear sky
  • Novi Sad
    14°
    clear sky
  • Niš
    13°
    clear sky
  • Subotica
    13°
    clear sky
  • Zrenjanin
    14°
    clear sky
  • Klek
    14°
    clear sky
  • Kula
    12°
    clear sky
  • Sombor
    12°
    clear sky
  • Vrbas
    12°
    clear sky
  • Vranje
    10°
    clear sky
  • Prokuplje
    13°
    clear sky
  • Leskovac
    13°
    clear sky
  • Arilje
    10°
    clear sky
  • Kraljevo
    clear sky
  • Apatin
    12°
    clear sky
  • Vlasotince
    13°
    clear sky
  • Pirot
    13°
    clear sky
  • Inđija
    14°
    clear sky
  • Loznica
    10°
    clear sky
  • Grocka
    12°
    clear sky
  • Kovin
    12°
    clear sky
  • Ruma
    14°
    clear sky
  • Kladovo
    13°
    clear sky
  • Novi Pazar
    clear sky
  • Jagodina
    clear sky
  • Ivanjica
    10°
    clear sky
  • Titel
    14°
    clear sky
  • Ub
    13°
    clear sky
  • Bor
    clear sky
  • Nikinci
    14°
    clear sky
  • Batajnica
    14°
    clear sky
  • Surdulica
    clear sky
  • Ralja
    14°
    clear sky
  • Zlatibor
    10°
    clear sky
  • Popinci
    14°
    clear sky
  • Kosjeric
    clear sky

Štampano izdanje

Anketa

Zašto su Hrvati zabranili Vulinu ulazak u zemlju?