ŠTA TO BEŠE REFERENDUM? Lazanski: Povelja UN je odavno mrtvo slovo na papiru, A SILA JEDINI FAKTOR!

Po Povelji UN referendum je temeljno pravo naroda na izjašnjavanje, u domenu dnevne politike to zavisi od države do države. Nekada je to separatizam, a nekada demokratska praksa. Što znači da je i Povelja UN odavno mrtvo slovo na papiru, a sila jedini faktor u današnjim međunarodnim odnosima, smatra Miroslav Lazanski, vojno-politički komentator, čiji tekst za Sputnjik prenosimo u celini...

U svakom slučaju, posle referenduma u Kataloniji ništa više u Španiji neće biti isto. Koje će biti posledice za EU, tek ćemo da vidimo. Jer, iz EU još nema ni zvaničnog stava, a teško da će biti i jedinstvenog.

Da li je sve počelo sa Kosovom 1999. godine i agresijom NATO-a na južnu srpsku pokrajinu? Ako gledamo pravno-formalno, referenduma oko statusa južne srpske pokrajine zapravo nije ni bilo, a Priština je proglasila svoju samostalnost jednom običnom deklaracijom, što je Zapad prihvatio i priznao nezavisnost Kosova.

Krim je proglasio samostalnost 2014. godine posle održanog referenduma po svim međunarodnim standardima. Referendum na Krimu održan je bez nasilja i uz prisustvo međunarodnih posmatrača. Rezultat tog referenduma je nesporan po svim međunarodnim standardima, i Krim je zahvaljujući demokratski izraženoj volji svojih građana vraćen matici Rusiji.

Referendum o nezavisnosti Škotske bio je na prvi pogled demokratski, iako je engleska kraljica prekršila sveto pravilo, a to je da se Bakingemska palata nikada ne meša u dnevnu politiku. Jer kraljica je javno pozvala Škote da na referendumu glasaju za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu. Rezultat po kojem Škotska ostaje u Velikoj Britaniji bio je dosta tesan. Škoti sada najavljuju novi referendum po istom pitanju, dok London tvrdi da na to sada nemaju pravo. Slično se događalo i kada je svojevremeno održan referendum o nezavisnosti kanadske provincije Kvebek.

Ujedinjenje dve nemačke države ostvareno je bez referenduma, pukim rušenjem Berlinskog zida.

Najnoviji referendum o nezavisnosti Kurda u Iraku, održan protiv volje Bagdada, podržali su Amerikanci. Protiv referenduma bili su i Turci, jer bi to mogao da bude presedan i za referendum Kurda u Turskoj.

Opet, Eritreja je stekla nezavisnost posle krvavog rata s Etiopijom ali uz naklonost Zapada.

Kada su separatisti-autonomaši svojevremeno najavili referendum o nezavisnosti na Korzici, prefekt Korzike pozvao je u panici, u dva noću, francuskog predsednika Fransoa Miterana sa pitanjem šta da radi.

„Gospodine, najbliži garnizon Legije stranaca je na tri kilometra od vaše palate“, odgovorio je Miteran i spustio mu slušalicu.

Dakle, referendum je vrlo fleksibilan pojam demokratskog izražavanja volje građana. Sve zavisi iz kojeg se ugla gleda, da li je država u kojoj se odvija referendum članica NATO-a, potencijalna članica, ili nije. Iskustvo sa prostora bivše Jugoslavije to nam najbolje govori. Iako ne treba porediti nekadašnju SFRJ i Kataloniju, jer SFRJ je 1991. godine imala najmanje pet Katalonija…

U emisiji „Na nišanu Miroslava Lazanskog“ o ovoj temi razgovaramo sa dr Aleksandrom Gajićem iz Instituta za evropske studije, Dragoljubom Kojčićem političkim filozofom i bivšim ministrom spoljnih poslova Savezne Republike Jugoslavije, Živadinom Jovanovićem.

Slušajte nas od 17 sati na frekvenciji Radija Novosti, 104,7 megaherca i gledajte na stranicama na Fejsbuku Sputnjika i Radija Novosti.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.