DIREKCIJA ZA GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE: Korupcija je dug od 33 milijardi koje smo nasledil!

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda danas je saopštila da podaci koje je objavio Savet za borbu protiv korupcije, a u vezi sa pojedinim ugovorima te Direkcije nisu tačni i poručili da ako Savet želi da se bavi korupcijom istraži nenaplaćene naknade po osnovu zakupa nastalih u periodu 2004-2013. godina

Direkcija je objavila informaciju o ugovorima o zakupu zemljišta sa preduzećima Pivej invest i So-lo invest gde navodi da su ugovori zaključeni novembra 2009. godine, posle sprovedenog postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup na 99 godina zemljišta u Bloku 58 u Novom Beogradu.

Kako kažu plaćanje zakupnine ugovoreno je na 12 tromesečnih rata, a ugovorena visina zakupa, umanjenog za uplaćeni depozit, iznosila je 199,5 miliona dinara za Pivej invest i 193,9 miliona dinara za So-lo invest.

- Investitori nisu platili nijednu ugovorenu tromesečnu ratu. Da bi pokušala naplatu, Direkcija je za dospele rate puštala ugovorna ovlašćenja, kao instrument finansijskog obezbeđenja, ali ni po jednom nije mogla biti realizovana naplata - navodi se.

Dodaje se da je, s obzirom da u ugovorenom roku nisu platili zakupninu, Direkcija 2012. godine podnela tužbe protiv investitora koji je obuhvatio glavni dug od oko 222, odnosno 223 miliona dinara, kao i pripadajuće kamate.

- Pravosnažnim rešenjima gradonačelnika Dragana Ðilasa iz juna, odnosno jula 2013. godine prestalo je pravo zakupa investitorima. Kako investitori nisu držali zemljište u zakupu 99 godina, Direkcija je podnescima sudu iz 2014. godine tužbeni zahtev odredila u srazmernom delu iznosa zakupnine za period u kome su tuženi držali predmetno zemllište u zakupu od 2009. godine - do rešenja o prestanku prava zakupa u 2013. godini".

Tužbeni zahtevi su precizirani na iznos od oko 11,5 miliona dinara za Pivej i oko 11.2 miliona dinara za So-lo invest, a sudski postupci su u toku, rečeno je u saopštenju.

- Ako Savet za borbu protiv korupcije želi da se bavi korupcijom predlažemo vam da istražite slučajeve nenaplaćene naknade u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda po osnovu zakupa građevinskog zemljišta i naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, koja je nastala u periodu 2004-2013. godine jer politika tadašnje gradske vlasti je bila da se ne traže adekvatna sredstva obezbeđenja kao što su bankarske garancije i hipoteka - poručuju iz Direekcije.

Navode da je takvo ponašanje nadležnih u tom periodu dovelo do pokretanja velikog broja sudskih postupaka radi naplate potraživanja u iznosu od 33.626.324.760,09 dinara ili 283.414.493,79 evra.

Ističu i da je od 2014. godine gradska vlast počela da traži adekvatna sredstva obezbeđenja (bankarske garancije i hipoteke) i investitori od tog perioda ne duguju Gradu ni dinar.

Kako kažu struktura potraživanja "koja je jedna od najvećih pljački Beograda, a koja je pravi primer korupcije" je ta da su ukupna potraživanja Direkcije po osnovu zakupa građevinskog zemljišta 2.030.173.284 dinara, od čega su sporna (stečaji) 1.262.821.435, dinara, a ostala (dospela i nedospela) 767.351.849 dinara. 

Ukupna potraživanja Direkcije po osnovu naknade za uređivanje građevinskog zemljišta iznose 31.6 milijardi dinara, od čega su sporna (stečaji) 16.8 milijardi, a ostala (dospela i nedospela) 14.775.657.895 dinara. 

- Presuđeno je 5.924.041.320 dinara, a postupci ili izvršenje ugovora koji su u toku su 8.851.616.575 dinara - precizira se u saopštenju Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda. 

Savet je ranije saopštio da je 566,4 miliona dinara, koliko su firme Pivej invest i So-lo invest dugovale Gradu Beogradu za zakup građevinskog zemljišta jednostavno izbrisano iz kasnijih izveštaja.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.