ĐURIĆ: Nemamo u Prištini partnera za primenu dogovora

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Ðurić ponovio je danas na panelu Beogradskog bezbednosnog foruma da je Srbija potpuno posvećana rešavanju velikog, generacijskog problema kroz dijalog i mirnim sredstvima, ali da Beograd nema u Prištini partnera za sprovođenje postignutih sporazuma

On je naveo da se u proteklom periodu načinjen veliki broj dogovora, ali da je Priština ukinula zvaničnika u administraciji zadužneog za implementaciju.
 

 - Mesecima nemamo partnera za dijalog i implementaciju. Sada visimo u vazduhu i zavisimo od njihove milosti da imenuju nekoga ko će se baviti time -  rekao je Ðurić.

Na opasku moderatora da to ne mora da bude problem, jer i "Amerika nema ministra za kulturu ali ipak ima kulturu", Ðurić kaže:

"Kosovo nije Amerika."

On je istakao da je vreme da u traganju za rešenjem počne da se uzima u obzir šta Albanci i Srbi na KiM žele.

 - Nisam siguran da smo u prethodnim godinama to pođednako i za Srbe i za Albance uzimali u obzir, u vreme bivše Jugoslavije Srbi sigurno nisu bili konsultovani a ta, loša, praksa postoji i danas - naveo je on.

Takođe, on ukazuje i da za Srbe KiM predstavlja autonomnu pokrajinu, za Albance i deo sveta nezavisna država, ali dodaje da stanovništvo na KiM nije zadovoljno stanjem i statusom i da jedan veliki broj Albanca želi da bude deo neke druge državne organziacije, na primer tzv velike Albanije, dok Srbi žele da KiM ostane deo Srbije.

 - Malo je onih koji su sreći zbog situacije kakva je sada - smatra on, dodajući i da je socijalno-ekonomska situacija vrlo loša.

Odgovarajući na pitanje moderatora šta je za njega normalnost na Kosovu, kaze da je to bolja ekonomija, više radnih mesta, manja nezaposlenost.

 - Spremni smo da radimo sa Prištinom na tim ciljevima jer od toga koristi imaju obe strane. Normalnost znači ne baviti se statusom nego uslovima za bolji život običnih ljudi -  kaže Ðurić.

Takođe primećuje da nije siguran da se želje Albanaca završavaju sa proglašenjem nezavisnosti, a kao primer navodi to što je Albanija imenovala tri zvaničnika u svojoj administraciji a koji su sa Kosova, kao i to što je kosovski predsednik Hašim Tači rekao da svi Albanci dobiju i pasoše Albanije.

 - To jasno govori da ni najviši zvaničnici prištinske administarcije nisu zadovoljni svojim statusom kao građani - dodao je on.

Komenatarišući rekonstrukciju mosta u Mitrovici on se slaže da to treba da bude urađeno na obostrano prihvatljiv način, ali naglašava da je most za Srbe pre svega simbol straha jer je veliki borj incidenata i napada na nih došao u prethodnim godinama baš preko tog mosta.

Takođe je ukazao i na neuspeh Prištine da omogući povratak proteranih Srba.

Da su promene potrebne da bi se na Kosovu desila normalnost slaže se i Arbin Gaši, poslanik kosovsek skupštine iz Demokratskog saveza Kosova partije, te navbodi da su nam promene potrebne da bismo imali budućnost. 

Međutim, kako kaže, treba mna konstruktivnost, a ne destruktivnost u pristupu. 

"Neohodna nam je relaksacija odnosa i više sagovornika poput Dalibora Jevtića (takođe učesnika panela, sa Srpske liste). 

Tome, međutim, kako je primetio, neće doprineti to što Ðurić kad govori o Kosovu uvek kaže "Kosovo i Metohija", jer, kaže, Gaši, Kosovo ima oficijelni naziv, upitavši šta bi bilo kad bi on rekao "Beograd pašaluk", "Smederevo - Sandžak"... 

Odgovarajući na tu opasku, Ðurić je pojasnio da je za Srbe Kosovo i Metohija više geografski pojam i termin te da ima posebno kulturno i istorijsko značenje za srpski narod. 

Osim toga, dodao je, Gaši može kad dođe u Beograd, u kojem je, kako je sam prethodno rekao, prvi put i sviđa mu se, da naziva i Beograd i pašalukom i kako god mu drago, ali je primetio:

"Ja tako nešto ne mogu da kažem u Prištini, jer poslednjih šest meseci nisam mogao ni da uđem tamo". 

U tom je smislu poručio da ako govorimo o tome koji su naši uslovi za normalnost smatra da to treba da proizađe iz onog šta misle naša društva , i alabanska i srpska zajednica. 

Založio se za intenzivniji dijalog, posebno nakon što je većina građana na Kosovu u junu glasala za lidere koju su 1999. bili ratni komandanti, a to, primetio je, znači da je stepen nacionalizma i dalje veoma visok, iako je međunarodna zajednica uložila mnogo u civilni sektor.

 - To znači da treba da nastavimo još intenzivnije sa dijalogom ali da usmemo u obzir strahove i Srba i Albanaca. Situacija uopšte nije dobra. Sitaucija na terenu je veoma osetljiva i mi i moramo da budemo odgovorni i da vodimo društva ka pomirenju a ne ka konfliktu -  rekao je Ðurić.

Prema njegovim rečima, poziv predsednika Srbije na unutrašnji dijalog okupiće naciju kao bi se probme rešio na miran način, odnosno da se dođe do trajnog rešenja za Srbe i Albance ne samo na KiM već u celom regionu.

Na pitanje moderatora da li to znači da Beograd nema viziju i šta treba da bude na kraju tog dijaloga, Ðurić kaže:

"Beograd ima viziju. Ali to ne treba da bude vizija jedne grupe političara ili jedne administracije već celog društa tako da ni Srbi ni Alabanci ne budu ultimativni gubitnici."

Danas nije dovoljno reći da je da Kosovo i Metohija, potrebna je odrasla zrela diskusija o tome šta relano može da se postigne.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.