NOVA KOLUMNA IVANA RADOVANOVIĆA: Lekić piše o drugima, jer o sebi ne sme ništa da napiše - PREVIŠE BI BILO RUŽNO!

Obožavam ovu slobodu štampe, naročito ponedeljkom. Tada "Danas" objavljuje Slavišu Lekića. Koji voli da piše o drugima, pa i o meni. Pošto, o sebi, ne sme da napiše ništa. Previše bi bilo ružno, piše Ivan Radovanović, kolumnista nedeljnika "Ekspres". Njegov tekst prenosimo u celini:

I zašto bi se čovek (?!) Lekić suočavao sa sobom, kada, u Danasu, može sa drugima. Lakše mu je tako, a i jedino je što ume. I siguran sam da, kada bi, kojim slučajem išao na one grupne terapije odvikavanja, on svoje izlaganje ne bi počeo onako kako je red - ustaneš i kažeš: Ja sam đubre; Ja sam džukela; Ja sam govno - nego bi odmah rekao: Ja sam siguran da su za sve, a naročito za Đilasa, krivi Ivan Radovanović i D. J. Vučićević.

I razumem ja to. Dosta je strašno biti Slaviša Lekić.

No, nisam razumeo drugove iz Danasa, pa sam im, odmah po objavljivanju teksta, napisao pisamce, sa nizom pitanja, o njima, i Lekiću. Danas me je Danas obavestio da je moj tekst, dražesnog naslova - "Delirijum bedne karijere", pun uvreda i da neće da ga objave, jer Lekić mene nije uvredio.

Super rekoh ja, Lekić možda i nije za vređanje, nego za žaljenje, ali, kako ga poznajem, ne mogu, nekako da odolim. Naročito što on svoje uvrede krije iza priče o slobodi medija.

Pa, ako je tako, zašto ne bih i ja. Sasvim slobodno, u Informeru. Da vide ljudi šta sam napisao, i da naslute šta ću tek da pišem, o slobodnom novinaru koji navija za jednog od kandidata na izborima. O Lekiću.

Evo, ovo Danas nije hteo da objavi:

Nekada poštovane bivše kolege,

kako većinu urednika i vlasnika Danasa poznajem godinama, voleo bih da mi neko objasni interesantnu paranormalnu pojavu, a primetio sam je na stranicama vašeg lista.

Pojava ima i sliku, retuširanu, uz dosta truda, i zove se Slaviša Lekić.

Koliko se ja sećam, uvek se tako zvala, ali nije bila baš za novine, pa smo, u nekadašnjoj Borbi, bili zadovoljni što sedi u Kleti, ili u Grgeču, ogovara koga stigne, i, slava Bogu, ne radi ono što i ne zna - ne piše.

No, vidim da ste vi to zaboravili, pa mu pomažete da izmisli biografiju, izigrava sekretara SKOJ-a, Stjepana Filipovića i ine heroje, koji su mu se javili, valjda, u vreme kada je bio opijen, ako razumete tu malu igru reči, sopstvenim snovima o sopstvenom ništavilu.

I mogu to i da razumem, vi mu dođete kao neka vrsta terapije, uredu je to, računam da ste dobri ljudi, a moguće i da je to neka vrsta "doctor's order's" - onima kojima se ruke tresu, treba omogućiti da ih uposle, makar i kuckanjem, po bilo čemu, pa i tastaturi. Verujem da je tviter zato i izmišljen, dosta je bolesnih danas u svetu, ali nisam baš znao da je i Danas nastao, s tim razlogom.

No, sve i da jeste, zar nije humanije da onome ko nikada ništa nije radio ne pomažete u halucinacijama?

Uostalom, NUNS je, za taj posao, sasvim dovoljan. Omogućava čitave holograme realnosti, u kojoj je Lekić pandan Slavku Ćuruviji, i može čak i da se tako čak i predstavlja. "Ja sam Slaviša, mislim, Slavko". Ili: "Ja sam Slavko, pardon, Slaviša". Stvarno? Pa ne ličiš. Ni na šta.

Vas sam doživljavao malo ozbiljnije. Pošto znate, vrlo dobro, pogotovo Grujica Spasović, koga ste, onomad, slali u Knin, Pakrac, Plitvice, Borovo selo, Sloveniju, Dubrovnik... a po koga ste slali hitnu, u kafanu.

I što se tom nekom danas svašta pričinjava, kakve to veze ima s vama? Vi ne pijete toliko. I ubeđen sam da vam je, iskreno, ne smešno, nego muka, kada se ta splačina od karijere pojavi pred spomen pločom Slavka Ćuruvije, i pokušava da se uporedi sa onim koji ga je tako duboko prezirao, da je nama, koji smo s njim radili, bilo zabranjeno da prođemo pored Kleti, ili Grgeča, da se ne zarazimo. Beznačajnošću.

Stvarno, paranormalno. Pogotovo kada Lekić, na vašim stranama, pokušava da se kao obračuna sa onima sa kojima nikakve veze nikada nije imao, pa, tako, i sa mnom.

I vidim da mu se priviđa da, u budućnosti, u kojoj je on, valjda, skinut sa svega, apsolutno svestan i trezven, ugledan i moćan, oslobođen bedne prošlosti, elem, da u toj budućnosti ja pripremam obraćanje Gorana Vesića, premijera.

I neka ga. Mašta on o svemu. Pogotovo o svojoj herojskoj sudbini, nalik na Slavkovu. Jedino što malo brka, pa se, kada ga neko pogleda na ulici, brže bolje oslobodi telefona, sam je o tome svedočio, i zapali u neki štek.

Ne zna, jadničak, da to nije tako izgledalo, pa da ni Slavko, niti bilo ko od nas koji smo s njim radili, nikada nije ni bacao telefon, ni bežao, bilo gde. Pisali, šta smo mislil, do kraja.

I vi to znate, pošto ste i sami, tada, za razliku od njega, pisali, i bili na poslu, a ne u kafani.
I znate da bih ja, veoma, voleo da mogu, danas da pišem govore, jedino što, zahvaljujući raznim paranormalnim pojavama, to nije moguće. Bio bih proglašen za paraizdajnika, a onaj za koga bih pisao, za nepismenog.

Znate i da nemam veze sa politikom, da nisam ni u jednoj stranci, da nemam tviter, fejs i instagram, da, i kada pišem (što mi jeste hobi, ne više zanimanje), ne pišem o politici, osim kad mi se baš prohte, znate i da imam svoju agenciju, da mi dobro ide i tako, bolje prođem od Lekića, a nemam državne firme za klijente, za razliku od njega, i njegovog NUNS-a, pa vas zato, još jednom pitam - šta vam je?

Pogotovo što i vi, kao i ja, znate šta je njemu. Videli ste, dovoljno, i jadnih ljudi i još jadnijih karijera.
I znate da, u delirijumu, poslednje što treba da uradiš, jeste da onome koga to zvekne, pričaš da mu nije ništa, i da nastavi da radi ono što je radio i do tada.

Bolje da mu kažeš, a učio me je tata, kojeg takođe poznajete, da, recimo vozi traktor, i viče "brm, brm".

Dakle, šta čekate? Pomozite, ali stvarno. A ako nemate traktor, evo, tu, blizu vas, parkiram, crna "mečka", pa da ga stavimo unutra, bolje da zamišlja da vozi, nego da zamišlja da piše.

Mene će u oba slučaja da zamišlja, svakako, ali vi ćete biti na dobitku. Pravićete novine. Sa novinarima.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.