15 GODINA OD UBISTVA ĐINĐIĆA: Politička pozadina atentata I DALJE JE MISTERIJA!

Informer

08:44 Politika 4

telegraf rs | 12. 03. 2018.

15 GODINA OD UBISTVA ĐINĐIĆA: Politička pozadina atentata I DALJE JE MISTERIJA!

Zbog organizovanja ubistva premijera na 40 godina zatvora osuđen je bivši komandant "crvenih beretki" Milorad Ulemek, kao i Zvezdan Jovanović koji je neposredni izvršilac ubistva i bivši Ulemekov zamenik

Na današnji dan navršava se 15 godina od kada je premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić ubijen ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu.

Zbog organizovanja ubistva premijera na 40 godina zatvora osuđen je bivši komandant "crvenih beretki" Milorad Ulemek, kao i Zvezdan Jovanović koji je neposredni izvršilac ubistva i bivši Ulemekov zamenik.

Politička pozadina ubistva Đinđića još nije otkrivena.

Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije. Vlada na čijem je čelu bio, izabrana je 25. januara 2001. godine.

youtube

Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.

Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine i za vreme te vlade uhapšeno je i tom sudu izručeno nekoliko optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.

Izlažući ekspoze u Skupštini Srbije Đinđić je rekao da je dobio mandat ne da vlada, već da menja.

DRAGOLJUB MARKOVIĆ, kum ubijenog predsednika vlade Srbije - ĐINĐIĆ NAS JE VODIO U LOPOVLUK!

Osim toga, Đinđić je bio prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle 1945. godine, izabran u februaru 1997. kao kandidat koalicije "Zajedno". S te dužnosti je smenjen sedam meseci kasnije, na zahtev koalicionog partnera Srpskog pokreta obnove.

Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu.

Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i već tada je primećen među mladim disidentima.

Public

Osnovne studije završio je vrlo brzo, za tri i po godine, a doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu, u Nemačkoj, na temi "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva". Mentor mu je bio jedan od najistaknutijih filozofa druge polovine 20. veka Jirgen Habermas.

Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime je započeo svoju političku karijeru.

Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.

Autor je mnogih naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac više filozofskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom.

Sahranjen je 15. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Pogrebna povorka koja se kretala ulicama Beograda imala je više stotina hiljada građana. Među njima je bilo i 70 stranih državnih delegacija.

Prema oceni američkog nedeljnika Tajm, Đinđić je bio jedan od 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.

Premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine oko 12.25.

Vlada Srbije, nekoliko sati nakon ubistva, proglašava vanredno stanje.

Kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana. To je potvrđivala i činjenica da je planirano da se tog dana, kako je Vlada kasnije saopštila, potpiše nalog za hapšenje jednog broja pripadnika te kriminalne grupe.

Public


Za vreme vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila, u policijskoj akciji "Sablja", uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru.

Osumnjičeni kao glavni u organizovanju ubistva premijera bili su nekadašnji komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija, i pripadnici zemunskog klana Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum. Kum i Šiptar su ubijeni su 27. marta u pokušaju policije da ih uhapsi.

U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, kao i nekoliko članova raspuštene JSO, ali i brojni pripadnici zemunskog klana. Ova hapšenja su, takođe, pomogla u razjašnjavanju brojnih ubistava koja su se desila ranije.

U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra 2003. u Okružnom sudu u Beogradu. Oni su 23. maja 2007. godine proglašeni krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.

screenshot

U obrazloženju presude između ostalog je navedeno i da je ubistvo Zorana Đinđića političko ubistvo upereno protiv države, u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića. Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića još nije otkrivena.

Milorad Ulemek Legija skrivao se 14 meseci, ali se predao 2. maja 2004. godine. On je osuđen na 40 godina zatvora, koliko je dobio i izvršilac atentata Zvezdan Jovanović. Vrhovni sud je potvrdio ove presude u decembru 2008.



Neko ko zna

12.03.2018. 09:53

Ђинђић НИКАД није ДОКТОРИРАО! Тезу је написао, али је није одбранио, што значи да нема звање доктора наука. То је више пута јавно рекао проф. Михајло Марковић, који је био његов ментор и препоручио га Хабермасу. И сам Ђинђић је неговао ту лаж па му је тако и на гробу исписана непостојећa титула. Сасвим у стилу малограђанина какав је био.


deda Raša

12.03.2018. 09:12

Kakav je bio, naj bolje kum svedoci o tome. Nije ni cudo kako je zavrsio.


Joop

12.03.2018. 08:54

Sto kaze kum Krmivoje iz Surcina, njegovi nezajazljivi ga sredili.


Miloš

12.03.2018. 10:16

Dobijeno je šta treba i da se tumači i da se konstantno objavljuje.Kao i ono da su ovi "ameri" bili na mesecu. Trebalo je prevazići Gagarina i odlazak do orbite, zemljine. Pa je mesec izmišljen za njih, a tupavci se stidite istine. Laganje, laganje i samo laganje. To je oduvek bila suština politike, pa ko voli nek izvoli.!


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]