Informer

12:08 Politika 0

politika.rs | 03. 06. 18.

LAZANSKI: Što južnije to tužnije - ZAŠTO MAKEDONIJI PRETI KOSOVSKI SCENARIO?

Ma­ke­do­ni­ji pre­ti ko­sov­ski sce­na­rio. Sa no­vim ime­nom, ili bez no­vog ime­na, vr­hu­nac na­ci­o­nal­ne kri­ze tek pred­sto­ji. Za­pra­vo, tu­žne su sud­bi­ne ne­kih biv­ših ju­go-re­pu­bli­ka, u BiH stran­ci su iza­bra­li him­nu i za­sta­vu dr­ža­ve, u Ma­ke­do­ni­ji stran­ci dik­ti­ra­ju ime dr­ža­ve. Još jed­na po­tvr­da da ju­go­slo­ven­ska kle­tva po­la­ko sti­že: „što ju­žni­je to tu­žni­je”, piše Miroslav Lazanski, čiju kolumnu za Politiku.rs prenosimo u celosti:

Žao mi je Ma­ke­do­na­ca, sve ide ka nji­ho­vom sa­mo­po­ni­že­nju. Ho­će li pri­sta­ti da pod pri­ti­skom Gr­ka, u ime ula­ska u EU i u NA­TO, pro­me­ne ime dr­ža­ve, iz­gu­be svoj na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet i svo­ju isto­ri­ju? Jer, mo­ra­će da me­nja­ju i Ustav, ko­ji, u kon­tek­stu Ti­ran­ske plat­for­me, prak­tič­no sko­ro da vi­še i ne­ma gra­đan­ski ka­rak­ter.

Na­i­me, do Usta­va iz 2001. go­di­ne ni­je bi­lo do­zvo­lje­no et­nič­ko de­fi­ni­sa­nje po­li­tič­kih par­ti­ja. Zbog to­ga De­mo­krat­ska par­ti­ja Al­ba­na­ca (DPA), ko­ja se već po svom ime­nu de­fi­ni­še kao par­ti­ja Al­ba­na­ca, do ta­da ni­je bi­la ni re­gi­stro­va­na, a bi­la je u vla­di. Kon­kret­ne od­red­be Usta­va iz 2001. go­di­ne, ko­je se od­no­se na no­vo re­gu­li­sa­nje me­đu­na­ci­o­nal­nih od­no­sa, go­vo­re da za usva­ja­nje ne­kog za­ko­na ko­ji je re­le­van­tan za po­li­ti­ku pre­ma ma­nji­na­ma ni­je vi­še po­treb­na ve­ći­na gla­so­va svih po­sla­ni­ka, već sa­mo ve­ći­na me­đu po­sla­ni­ci­ma ko­ji pri­pa­da­ju jed­noj od ma­nji­na.

Ti­me je par­la­ment iz­gu­bio svo­ju gra­đan­sku funk­ci­ju po­zor­ni­ce po­li­tič­kog de­lo­va­nja i po­stao či­sta skup­šti­na na­ci­o­nal­nih gru­pa. Čla­no­vi par­la­men­ta se de­fi­ni­šu po svo­joj et­nič­koj, a ne po po­li­tič­koj pri­pad­no­sti, a par­ti­je su pred­stav­ni­ci et­nič­kih gru­pa.

Ma­ke­do­ni­ja je već 26 go­di­na ne­za­vi­sna na­ci­o­nal­na dr­ža­va. Ne­ki ci­ni­ci u Ma­ke­do­ni­ji ka­žu – 26 iz­gu­blje­nih go­di­na, jer svi po­ku­ša­ji da se iz­gra­di jed­no ma­ke­don­sko ci­vil­no dru­štvo, i po­sle krat­kog gra­đan­skog ra­ta, bi­li su uza­lud­ni. Po­što je ra­ču­ni­ca pra­vlje­na bez Al­ba­na­ca, či­ji agre­siv­ni na­ci­o­na­li­zam ni­je uzet u ob­zir. Na­ci­ja ko­ja se bo­ri za go­li op­sta­nak sko­ro da ne mo­že se­bi da do­zvo­li luk­suz ci­vil­nog dru­štva.

Ma­ke­don­ci­ma za­i­sta ni­je bi­lo la­ko. Gr­ci ih op­tu­žu­ju za kra­đu ime­na i isto­ri­je, Bu­ga­ri za kra­đu je­zi­ka i ve­re. Sa­da­šnje po­sto­ja­nje Ma­ke­do­ni­je pri­zna­je se sa­mo kroz nje­no ra­ni­je po­sto­ja­nje, „Biv­ša Ju­go­slo­ven­ska Re­pu­bli­ka Ma­ke­do­ni­ja”. Po­sto­je­ća Ma­ke­do­ni­ja na me­đu­na­rod­nom pla­nu, što se ti­če ime­na, ne po­sto­ji. Od­no­sno, ona ko­ja vi­še ne po­sto­ji i da­lje po­sto­ji. Da je po Gr­ci­ma, Ma­ke­do­ni­ja bi tre­ba­la da se zo­ve „Ni­či­ja ze­mlja”, ili „Biv­ša ju­go­slo­ven­ska re­pu­bli­ka br. 5”. Šta su, me­đu­tim, Ma­ke­don­ci ako ne po­sto­ji Ma­ke­do­ni­ja? Se­ver­ni Ma­ke­don­ci? No­vi Ma­ke­don­ci?

Ma­ke­do­ni­ja je u svet­sku po­li­ti­ku ušla na­iv­no, sle­di­la je pri­ma­mlji­ve po­zi­ve Za­pa­da i ubr­za­la de­fi­ni­ti­van kraj Ju­go­sla­vi­je. Iz da­na­šnje per­spek­ti­ve ma­ke­don­ski stra­ho­vi od op­stan­ka u jed­noj skra­će­noj Ju­go­sla­vi­ji sa­da sva­kom objek­tiv­nom po­sma­tra­ču iz­gle­da­ju pot­pu­no neo­sno­va­no. I u ta­kvoj skra­će­noj Ju­go­sla­vi­ji ma­ke­don­ska po­li­tič­ka eli­ta ima­la bi me­sta na po­li­tič­koj sce­ni, u di­plo­ma­ti­ji, u voj­sci. Al­ban­ski se­pa­ra­ti­zam lak­še bi se kon­tro­li­sao. Ide­ja dru­ge Ju­go­sla­vi­ja po­mo­gla je na­sta­nak ma­ke­don­ske na­ci­je, Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić ni­je imao na­me­ru da iz­vr­ši anek­si­ju Ma­ke­do­ni­je. Ona bi i u skra­će­noj Ju­go­sla­vi­ji ima­la sve ono što je ima­la u SFRJ.

Sa­da se Biv­ša Ju­go­slo­ven­ska Re­pu­bli­ka Ma­ke­do­ni­ja na­šla sa­ma na ve­tro­me­ti­ni. Bu­gar­ska ma­ke­don­sko na­ci­o­nal­no pi­ta­nje odav­no sma­tra svo­jim pi­ta­njem, So­fi­ja bud­no mo­tri na raz­voj do­ga­đa­ja u Sko­plju, Gr­ci bru­tal­no uce­nju­ju oko ime­na, po­vrat­ka u Ju­go­sla­vi­ju vi­še ne­ma, od­no­si sa Be­o­gra­dom su pri­lič­no hlad­ni, stan­dard sta­nov­ni­štva ni­je na­pre­do­vao ko­li­ko se oče­ki­va­lo, u po­lju na­pe­to­sti iz­me­đu na­ci­o­nal­nih pre­ten­zi­ja i za­vi­sno­sti od Za­pa­da ne ži­vi se na­ro­či­to ugod­no. Po­de­la dru­štva na dva na­ci­o­nal­na ta­bo­ra vi­še je ne­go oči­gled­na, biv­ši po­bu­nje­ni­ci-te­ro­ri­sti da­nas su uva­že­ni i pri­zna­ti po­li­ti­ča­ri na vi­so­kim funk­ci­ja­ma u dr­ža­vi, Ustav je mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru, dok se kao re­al­ni ustav za­pra­vo na­met­nuo na­ci­o­nal­ni apart­hejd. Svi ži­vot­ni do­me­ni su pro­že­ti et­ni­za­ci­jom, i to je de­fi­ni­tiv­ni ko­rak ka fe­de­ra­li­za­ci­ji dr­ža­ve. Spo­ra­zum iz Ohri­da i Ti­ran­ska plat­for­ma ni­su ne­u­tra­li­sa­li na­pe­to­sti u me­đu­na­ci­o­nal­nim od­no­si­ma, već su ih sa­mo in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­li.

Pro­ces „Part­ner­stvo za mir” ni­je Ma­ke­do­ni­ji do­neo ni­šta po­seb­no, jer part­ne­ri ni­su po­mo­gli da se obez­be­di mir, već su do­pu­sti­li oru­ža­nu po­bu­nu, i isto­vre­me­nim vr­še­njem di­plo­mat­skog pri­ti­ska na Sko­plje uči­ni­li da voj­na uce­na bu­de za­i­sta i efek­tiv­na. Po­sle su part­ne­ri po­bu­nje­ni­ke-te­ro­ri­ste iz Ara­či­no­va i Te­to­va još i spa­sa­va­li. Ma­ke­don­ci su se ta­da ose­ća­li pre­va­re­nim.

U vre­me agre­si­je NA­TO-a na SR Ju­go­sla­vi­ju 1999. go­di­ne de­sni­čar­sko-na­ci­o­na­li­stič­ka par­ti­ja VMRO je NA­TO-u sta­vi­la te­ri­to­ri­ju Ma­ke­do­ni­je na ras­po­la­ga­nje za ras­po­re­đi­va­nje kop­ne­nih sna­ga ali­jan­se za rat pro­tiv SR Ju­go­sla­vi­je. Dat je i va­zdu­šni pro­stor Ma­ke­do­ni­je za bom­bar­do­va­nje Ju­go­sla­vi­je. Uz ko­ri­šće­nje an­ti­srp­skog ras­po­lo­že­nja, ma­ke­don­ski po­kret so­li­dar­no­sti sa Ju­go­sla­vi­jom za­dr­žan je na gra­ni­ca­ma.

Ma­ke­do­ni­ji pre­ti ko­sov­ski sce­na­rio. Sa no­vim ime­nom, ili bez no­vog ime­na, vr­hu­nac na­ci­o­nal­ne kri­ze tek pred­sto­ji. Za­pra­vo, tu­žne su sud­bi­ne ne­kih biv­ših ju­go-re­pu­bli­ka, u BiH stran­ci su iza­bra­li him­nu i za­sta­vu dr­ža­ve, u Ma­ke­do­ni­ji stran­ci dik­ti­ra­ju ime dr­ža­ve. Još jed­na po­tvr­da da ju­go­slo­ven­ska kle­tva po­la­ko sti­že: „što ju­žni­je to tu­žni­je”...



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]