CENZOLOVKA: Medija centru NUNS Dragan Đilas pozajmio šest miliona dinara!

Medija centar, čiji je vlasnik Nezavisno udruženje novinara Srbije, uzeo je pozajmicu od šest miliona dinara od firme Multikom Group, delom u vlasništvu Dragana Đilasa. Predsednik NUNS Slaviša Lekić kaže da je za to znao, da je o tome obavestio Izvršni odbor, ali da je to bila odluka Branka Gligorića, direktora Medija centra, piše portal Cenzolovka.rs, čiji tekst prenosimo u celosti:

Ugovor između Medija centra, firme specijalizovane za organizovanje konferencija, i Multikom Group Dragana Đilasa potpisan je nedugo nakon što je krajem marta prošle godine Vukašina Obradovića na mestu predsednika NUNS-a nasledio Slaviša Lekić.

U izjavi za Cenzolovku Lekić je rekao da je do ove saradnje došlo jer je Medija centar već godinama u velikim finansijskim problemima. U 2014. godini njegovi dugovi su, prema podacima iz izveštaja o radu NUNS-a, bili veći od 38 miliona dinara. Najvećim delom su se odnosili na neplaćene poreze, zakup, održavanje prostora i izgubljene sudske sporove.

Sve to je opterećivalo i sam NUNS pošto je, kao osnivač Medija centra, ovo udruženje zakupac prostora za koji je postojao dug od oko šest miliona dinara. Ukoliko bi došlo do prinudne naplate zbog neplaćanja zakupa, novac bi sa računa bio skinut upravo NUNS-u.

Zbog svega toga, rešenje se prvobitno tražilo u dokapitalizaciji Medija centra.

„Ja sam razgovarao sa Gligorićem (Brankom, direktorom Medija centra, prim. aut.) i pitao sam ga da li je izvodljivo da se nađe manjinski partner koji bi imao 49 odsto vlasništva, a da mi utičemo na programsku koncepciju“, objašnjava Lekić. „Ne sećam se da li je bio kraj aprila ili početak maja, zvao me je Gligorić na kafu i rekao: ‘Sredio sam za Medija centar’. Pitam ga: Je l’ dokapitalizaciju?’, kaže: ‘Ne, pozajmicu’.“

Prema Lekićevim rečima, ni on ni NUNS u toj priči nisu učestvovali pošto ovo udruženje, premda je osnivač Medija centra, nema pravo da se meša u njegovu poslovnu politiku.

Ugovor, u koji je Cenzolovka imala uvid, potpisan je 11. maja 2017. godine između Multikom Group, koji je kao direktor zastupao Dragan Đilas, i Medija centra, koji je zastupao Branko Gligorić. Iznos pozajmice je šest miliona dinara i isplaćen je u tri rate, u maju, junu i julu te godine. Ceo iznos bi trebalo da se vrati do 10. jula 2020. godine, bez bilo kakvih drugih obaveza.

Prema Gligorićevim rečima, Medija centru su samo traženi bilansi stanja u prethodne tri godine kako bi se dokazalo da uz prihode i dugove Medija centra može da se ova pozajmica „iservisira“. 

Gligorić kaže da je u potrazi za donatorima i sponzorima, Multikom bio samo jedan od mnogih sa kojima je pokušano da se napravi dogovor.

„Poslao sam prvo njima mejl, pa sam se čuo sa Đilasom. To je moglo biti početkom 2017. godine“, kaže Gligorić i dodaje da se sa Đilasom zna dugo, još dok je ovaj bio student prodekan.

S obzirom na to da Slaviša Lekić tada još nije postao predsednik, na pitanje da li je o pregovorima sa Multikomom obavestio Vukašina Obradovića koji je tek u februare iste godine podneo ostavku na mesto predsednika NUNS-a, Gligorić kaže da jeste.

S druge strane, Vukašin Obradović kaže da je bilo razgovora da se traži rešenje u nekom partnerstvu ili pronalaženju nekoga ko će uložiti u Medija centar, ali da mu imena niko nije konkretno spomenuo.

Sadašnji predsednik NUNS-a Lekić za Cenzolovku kaže da nije imao ingerencije da zaustavi potpisivanje ugovora sa Đilasom, te da to nije ni pokušao. Dodaje da je jedino mogao da Gligoriću prijateljski preporuči da ne uzme pozajmicu, ali da to nije smatrao potrebnim.

„Odgovorno tvrdim da niti je tražen bilo kakav ustupak od NUNS-a, niti je NUNS spreman na ustupak bilo kakve vrste. Ne prema Đilasu, nego prema bilo kome“, kaže Lekić.

Na pitanje da li je video ugovor, on odgovara da nije.

„Uopšte me ne interesuje. Ja verujem direktoru. Pitao sam: ‘Je l’ na račun?’, rekao mi je: ‘Na račun’. Pitao sam: ’Je l’ sa ugovorom?’, kaže: ‘Sa ugovorom o beskamatnoj pozajmici na tri godine’. Nikakvu dalju debatu nisam vodio, niti sam tražio da proveravam. Ugovor mora da postoji i trag novca mora da postoji“, objašnjava Lekić.

Čovek koji je kontrolisao medije

Dragan Đilas je decenijama na različite načine poslovao sa medijima. Nekadašnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać označila ga je kao osobu koja je, zahvaljujući znatnom uticaju na tržištu reklamnog prostora, kontrolisala medije u Srbiji.

Ovo se posebno odnosilo na period vladavine Demokratske stranke, kada je Đilas bio jedan od njenih najviših funkcionera i gradonačelnik Beograda. Njegovo ime se vezuje i za skriveno vlasništvo u dnevnom listu Press, što on i danas negira. U  intervjuu za istraživački portal KRIK, međutim, rekao je da je finansijski pomogao osnivanje tih novina, kao i mnogih drugih medija.

Ovakva reputacija Dragana Đilasa nije smetala Lekiću, kao predsedniku Nezavisnog udruženja novinara Srbije, da prihvati pozajmicu koju je Multikom dao Medija centru:

„Medija centar je uzeo pozajmicu od osobe koja nije osuđivana i nije pod istragom. Pozajmica nema kamatu i treba da se vrati u roku od tri godine, bez bilo kakvog uslovljavanja. To je moje lično mišljenje“, kaže Slaviša Lekić.

O svom odnosu sa Đilasom, Lekić kaže da mu je ovaj mnogo pomogao pri pravljenju mesečnog magazina Status.

„Zoran Đinđić mi je obezbedio vezu sa štamparijom, a firma Dragana Đilasa mi je avansno platila reklame za tri meseca, za svaki broj po 300.000. To je, naravno, u reklamama otplaćeno“, priča Lekić.

Prema Lekićevim rečima, oni danas nemaju blizak odnos i u poslednjih godinu dana su se „videli jednom, na kafi“.

„On je takav čovek, ne gaji on baš prijateljstva.“

BEOGRADSKE NOVINE, JEDNOM I NIKAD VIŠE Pred beogradske izbore u martu ove godine, pojavile su se Beogradske novine kao dodatak dnevnog lista Danas. Tekstovi su se svodili na kritiku aktuelne vlasti i Srpske napredne stranke, kao i na promovisanje Dragana Đilasa, kandidata na tim izborima, i njegovih rezultata dok je bio gradonačelnik Beograda od 2008. do 2013. godine. Iako je na naslovnoj strani bilo istaknuto da će se ove novine pojaviti „uskoro redovno na kioscima“, to se nije desilo, i posle izbora su nestale. Jedan tekst za ove novine napisao je i sam Slaviša Lekić. On negira da je uređivao taj dodatak, mada su, pored njega, tekstove za Beogradske novine pisali i njegovi bliski saradnici. „Meni je tražen tekst, ne mogu da kažem od koga. Traženo mi je da napravim tekst za novine, i kada sam pitao kakve su to novine, rečeno mi je: ‘Pravimo novine koje će se jednom pojaviti i nikad više’“, kaže Lekić za Cenzolovku. On objašnjava i da je rado pristao da napiše tekst o Vučiću, da za to nije tražio nikakav honorar i da ga nije interesovalo što se to pojavilo u kampanji. Na pitanje da li to ima veze sa pozajmicom Medija centru, Lekić kaže da nema.

S obzirom na to da je privatna firma dala beskamatnu pozajmicu, bez bilo kakvog obezbeđenja za to što je dato, postavlja se pitanje koji je njen interes u svemu tome.

Đilas je u intervjuu za KRIK rekao da je pomagao mnogim medijima u osnivanju, baš kao i Statusu i Pressu. Davao im je avansno novac, pa ukoliko bi medij uspeo, porasla bi vrednost reklamnog prostora i Đilas bi tako zaradio. Gubio bi novac ukoliko bi medij propao. Međutim, u ovom slučaju, nije jasno da li bi i kako Đilas zaradio.

„Bez obzira na to što je u pitanju političar, tajkun, tajfun, šta god, mislim da je on ipak čovek. Mislim da je to osnovni motiv. Ne moraš uvek profitirati, pomozi ljudima u nevolji“, odgovara Lekić.

Dragan Đilas nije želeo da za Cenzolovku govori o ovoj pozajmici. Poslao je samo SMS: „Nikada u životu nisam govorio o tome kome pomažem i zašto, i nemam nameru da takav stav menjam.“

Izvršni odbor obavešten o pozajmici

Slaviša Lekić kaže da je na jednoj sednici Izvršnog odbora NUNS-a o pozajmici obavestio ovo telo koje bi trebalo da rukovodi radom udruženja. Prema njegovim rečima, niko nije bio protiv te pozajmice.

Predrag Blagojević, urednik niškog portala Južne vesti, i Jovana Gligorijević, urednica u nedeljniku Vreme, koji su bili na toj sednici, za Cenzolovku kažu da su lično imali problem sa pozajmicom, ali da joj se nisu protivili zbog teške finansijske situacije u kojoj se nalazi Medija centar.

„Koliko se ja sećam, to je bilo pre nego što smo prešli na dnevni red i Slaviša nas je samo obavestio o tome. Mi smo to primili k znanju i niko nas nije pitao da se izjasnimo“, kaže Jovana Gligorijević.

Ona dodaje i da im je Lekić rekao da je „on uložio napor da nađe način da spase Medija centar i da u tom trenutku to još nije bila završena stvar, ali da ima obećanje od Đilasa”.

Predrag Blagojević kaže da je više puta tražio da se izvrši eksterna revizija poslovanja Medija centra i da se utvrdi pravo stanje – međutim, to nikada nije urađeno. Prema njegovim rečima, problemi sa Medija centrom su jedan od razloga zbog kojih je kasnije napustio Izvršni odbor.

„Pozajmica je predstavljena kao jedino rešenje da se sačuva NUNS, a da pri tom nije nelegalno“, kaže Blagojević i dodaje: „Ljudi mogu da veruju ili ne veruju, ali moje mišljenje je da ako smo u tom Izvršnom odboru Jovana Gligorijević, Željko Bodrožić, Vesna Mališić, ja, onda računam da on ne može da potpadne pod uticaj Dragana Đilasa ili koga god ako postoji pozajmica. Bio sam siguran s kim sam tu i znam da to ne može na taj način da utiče na rad NUNS-a.“

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.