Reuters/Insajder/Fotomontaža

20:14 >> 20:14 Politika 3

Al Jazeera | 11. 06. 2018.

(VIDEO) RAT ZA SRBIJU: Putin i Erdogan protiv Vašingtona i Brisela, POBEDNIK ODLUČUJE O SUDBINI NAŠE ZEMLJE!

Ovde se nazire moć SAD, Rusije, Kine, Indije, EU kao i drugih zemalja, na globalnom i regionalnom nivou. U balkanskom regionu su glavni veliki igrači Vašington, Moskva, Brisel, Peking i Ankara. Rusija, Turska i Kina pokazuju da EU nije jedina opcija na stolu

Turska ima podjednake istorijske veze sa Balkanom kao i Rusija i takođe gaji velike interese u ovom delu Evrope.

Srbija najpouzdanija saveznica Rusije

Najava povećanog broja posmatrača iz Velike Britanije i NATO na izborima ove godine u Bosni i Hercegovini u skladu je sa nedavnim pozivom Visokog predstavnika za BiH Valentina Incka za pojačanje angažovanja međunarodne zajednice u toj zemlji. Posmatrači bi trebalo da osiguraju legalan tok izbornog procesa, ali je značajno i povećanje broja vojnika koji bi, prema britanskom 'Tajmsu', imali cilj da 'spreče mešanje Rusije tokom predstojećih izbora'.

Evropska unija je postavila ambicioznu agendu za Zapadni Balkan. Između ostalog, želi da smanji uticaj Turske i Rusije u regionu koliko je god to moguće. Iako postoje duboke istorijske veze Moskve i Ankare sa Balkanom, u poslednjih nekoliko godina su Rusija i Turska zaokupljeni sopstvenim socioekonomskim teškoćama, pa im Balkan nije bio visoko na listi prioriteta.

Međutim, i u SAD su sve jači glasovi da ova zemlja treba da preuzme ključnu ulogu u regionu, pa je tako i Savet za inostranu politiku (CFR), koji oblikuje američku spoljnopolitičku viziju još od 1921. godine, takođe postavio Balkan na visoko treće mesto prioriteta u 2018. godini, posle Severne Koreje i borbe protiv radikalnih islamista.

Time se postavljaju sasvim nove konture međunarodnih političkih odnosa vezanih za Balkan. Nakon Bliskog istoka, Balkan je novo područje gde bi se mogli voditi proxy sukobi raznih oblika i tipova, a u kojima bi se iskušavala ideja multipolarnog sveta.

Ovde se nazire moć SAD, Rusije, Kine, Indije, EU kao i drugih zemalja, na globalnom i regionalnom nivou. U balkanskoj regionu su glavni veliki igrači Vašington, Moskva, Brisel, Peking i Ankara. Rusija, Turska i Kina pokazuju da EU nije jedina opcija na stolu.

fotomontaža

Čini se da je Rusija na vrhu popisa glavobolje EU. Smatra se da Rusi vode strategiju "zavadi pa vladaj" kako bi osvojili evroskeptične sektore lokalnih društava i oslabili aktivnosti EU. Rusija ne skriva činjenicu da ima privredne i političke interese u regionu i da se oni često protive evroatlantskim interesima.

Rusija ima značajan uticaj kroz energetski sektor u Srbiji, Makedoniji i BiH, zemljama u kojima Moskva pokriva gotovo sto posto potražnje za gasom. Što se tiče političkog uticaja, čini se da je Srbija najpouzdanija saveznica Rusije, a i stanovništvo Srbije uglavnom pozitivno gleda na odnose s Rusijom i ne podržava NATO. 

Veliki interesi Turske i Kine u regionu

Ali, nije samo Rusija ta koja igra igru protivnu interesima zapadnih zemalja na Balkanu. Turska ima podjednake, ako ne i jače istorijske veze sa Balkanom i takođe gaji velike interese u ovom delu Europe.

OVO NEĆE PROĆI BEZ ŽRTAVA! BEČ PROTERUJE IMAME I ZATVARA DŽAMIJE: Erdogan: Turska to neće gledati "skrštenih ruku"!

Mnoge političke i privredne inicijative Turske čine se kao podrška evropskim integracijama balkanskih zemalja, naročito jer sama Ankara želi da ima saveznike unutar EU, kao što su BiH ili Albanija. Ipak, unutrašnji razvoj događaja u Turskoj i stalne kavge sa Evropom mogu na kraju dovesti do subverzivne uloge Turske.

Najzad, tu je i uticaj Kine. Sve zemlje Zapadnog Balkana - isključujući Kosovo, koje Kina ne priznaje - deo su platforme saradnje "16 + 1". Taj forum povezuje Peking sa šesnaest zemalja, a smatra se probnim savezom u sveukupnim odnosima Kine i Evrope.

DAČIĆ U SPLITU: Srbi i Hrvati ne moraju da se vole, ali treba da gledaju u budućnost!

Uloga tih šesnaest partnera smatra se presudnom u svetlu kineskog stvaranja distributivne infrastrukture koja će olakšati kretanje kineske robe iz nekoliko luka u južnoj Evropi - Pirej, Solun i Bar - preko Balkana u severnu Europu. Potpuna integracija Zapadnog Balkana na evropsko jedinstveno tržište je u interesu Kine, ali ne i u interesu svih evropskih država članica.

Reuters/Ap/Fotomontaža

Ako se EU ne pridržava svoje strategije proširenja ili smanji svoju prisutnost u regionu, tada će sva obećanja biti nerealna. Zalaganje za proevropsko opredeljenje bez konkretnih koraka je ono što bi ojačalo alternativne modele razvoja - posebno kod onih aktera koji su sve nezadovoljniji evropskom politikom", zaključuje se u analizi.



Vera

11.06.2018. 21:00

Dnevno.hr NASTAO JE OPĆI METEŽ Poznata novinarka otišla u Međugorje ismijati ga! Tad joj se ukazao Isus!



slađa

11.06.2018. 23:01

Evropa nema alternativu osim da uskladi unutrašnju politiku država članica, a to će uspeti ako se uvaže njihovi glasovi i razumne kritike u odnosu na dosadašnje krute briselske okvire. Srbija i region ne žele da ostanu slepo crevo ili krajina na evropskom kontinentu. Zato je ispravna politika otvaranja ka svim zainteresovanim stranama za ulaganja. Naročito partnerima koji nas politički ne uslovljavaju, jer cilj zemalja Zapadnog Balkana i pre svega Srbije je postepeno usvajanje ne dosadašnjih proklamovanih evropskih vrednosti, već onih koje će se uspostaviti nakon usklađivanja u samoj EU. Niko ne može ignorisati nove realnosti i zahteve Mađarske, Poljske,Češke, Slovačke, Španije, Italije i drugih članica. Naći meru koja će svima odgovarati. Nije to Balkanizaija Evrope, već politička fleksibilnost u praksi. Državu na prvo mesto su vratili predsednici Putin, Erdogan, sada i Tramp. Kina je na tome radila decenijama. Sada na red dolaze građani. Ne mogu više velike kompanije da određuju put čovečanstva već ljudi i njihovi izabrani lideri.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]