ANTIDOT OTKRIVA: NAPADI NA VUČIĆA ODVIJAJU SE PO ISTOM OBRASCU KAO I NAPADI NA ĐINĐIĆA!

Pored identično primenjenih matrica i obrazaca, karakteristično je da su u napadima na reformske vlade i njihove čelne ljude, u značajnoj meri učestvovali čak i isti društveno-politički akteri čiji je cilj da se, sprečavanjem reformi, na račun razvoja društva kao celine zadrže ranije stečene privilegije i zaštite partikularni interesi. Pomenuti napadi, po pravilu dolaze iz redova konzervativnih delova Akademje i crkve, otuđenih delova duboke države, ekstremno desničarskih i anarho-liberalnih delova takozvane inteligencije, identičnih predstavnika nevladinih organizacija, samoproglašenih medijskih eksperata, delova obaveštajno-kriminalnih struktura, ratnih profitera, medijskih magnata i finansijskih tajkuna.

U istraživanju se tabelarno podseća na brojne primere iz kojih se vidi da su u tim napadima neretko učestvovale iste javne ličnosti i mediji. Tako su u difamaciji Đinđića i Vučića učestvovali pojedinci poput Velimira Ilića, Olje Bećković, Teofila Pančića, Amfilohija Radovića, Gorana Markovića, Bože Prelevića, Matije Bećkovića, Dragana Maršićanina, Slaviše Lekića, Marka Jakšića, Nebojše Medojevića,  Zorana Ivoševića, Gordane Suše, Gordane Igrić, te medija poput Blica, Vremena, BIRN-a (IWPR), B92, NIN-a, Vijesti, Peščanika, Radija Slobodna Evropa, Nacionala, Kurira....

- Počev od aprila 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić preuzeo premijersku funkciju i kada je postalo jasno da je njegova vlada spremna da se upusti u ozbiljne društvene reforme, već viđena matrica napada na reformske napore vlade Zorana Đinđića počela je da se ponavlja. Tako je, preko noći, Vučić takođe postajao diktator okružen kriminalacima, a kako je vreme odmicalo težište optužbi pomeralo se i ka optužbama za cenzuru medija, kontrolu pravosuđa, lošu ekonomsku poltiku, krađu izbora, nekompetentnost, te kriminalizaciji najbližih saradnika, prijatelja, kumova i, posebno, članova porodice, da bi sve po pravilu na kraju se povezalo sa izdajom nacionalnih interesa - stoji u dosijeu.

Da se u navedenim slučajevima ne radi o građanskoj kritici koja se upućuje svakoj vlasti, dokazuje obimno istraživanje da su najglasniji protagonisti kritike reformskih vlada upadljivo ćutali u periodu od 2004. do 2012, a većina njih je i hvalila tadašnje vlasti. Svi ekonomski pokazatelji govore da je upravo u tom periodu urađena najveća pljačka i devastacija Srbije - 24 kriminalne privatizacije, neodgovorna kosovska politika koja je rezultirala jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova i paljenjem zapadnih ambasada, kada je neodgovorno političko kockanje dovelo do sudske odluke da je proglašenje Kosova bilo zakonito i, uz izvlačenje ove teme iz UN, potpuno usmerilo dalji proces osamostaljenja južne srpske pokrajine, ali i periodu kada je u Srbiji uspostavljena najveća kontrola nad medijima od strane marketinških agencija bliskih kabinetu tadašnjeg predsedika Srbije Borisa Tadića...

Zapanjujući primeri i sličnosti mehanizama i afera potvrđuju se i kroz medijsku relativizaciju pretnji kojima je bio izložen Zoran Đinđić tokom "slučaja Bagzi" i pokušaja atentata kod hale Limes, što se gotovo do detalja poklopilo sa relativizacijom slučaja pronađenog oružja u blizini porodične kuće roditelja Aleksandra Vučića u Jajincima. U tekstu se navodi i gotovo identično poklapanje obrazaca kriminalizacije nosilaca vlasti u slučajevima ubistva Momira Gavrilovića iz avgusta 2002. godine i slučaja ubistva Olivera Ivanovića u januaru 2018. godine za šta je u delu javnosti, po već viđenom sistemu etiketiranja, odgovornost pripisana državnom vrhu Srbije.

U istraživanju se navodi da nedavna otovrena pretnja, koju je Slaviša Ristić, poslanik sa Kosova i Metohije, uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, samo potvrđuje da su pomenuti  mehanizmi identični i da je mantra "proći ćeš kao Điđnić" pretnja svima u Srbiji da se okanu reformi i puta u Evropi jer ovde važi pravilo "ne talasaj brale, Srbija je ovo".

Ceo tekst možete pročitati na OVOM LINKU!