15:02 Politika 10

Nebojša Bakarec | 27. 08. 18.

NEBOJŠA BAKAREC: KOSOVO I METOHIJA - ŠTA I KAKO? (TREĆI DEO)

Nebojša Bakarec, odbornik SNS u Skupštini Beograda i politički analitičar u autorskom tekstu za "Vidovdan.org", koji prenosimo u celosti, objašnjava zašto je neophodno što pre rešiti problem Kosova i Metohije...

Stavovi pojedinih verskih krugova

Pored zalaganja za „zamrznuti konflikt“, religiozni krugovi bezrazložno strahuju da će bilo kakvo kompromisno rešenje kosovskog čvora ugroziti viševekovnu imovinu SPC na KiM. Isti taj strah, ti isti verski krugovi pokazuju i u Crnoj Gori. Imovina verskih organizacija jeste važna, ali nije najvažnije pitanje. Verske organizacije često pokazuju da su posvećenije sticanju i očuvanju materijalnog, nego duhovnom uzdizanju svojih vernika, ili naroda uopšte. Sa jedne strane, dobro je da verske organizacije razmišljaju u razmerama milenijuma i vekova, ali sa druge, to dovodi do raskoraka – gubitka osećaja za život i probleme pojedinaca i generacije, koji se odvija u razmerama godina ili decenija. Jasno je navedeno da će deo eventualnog sporazuma o Kosovu i Metohiji biti svojevrsna autonomija tj. poseban, zaštićen status svih hramova i manastira SPC, ili sporazuma neće biti. Očigledno je da su iracionalni strahovi SPC, pomešani sa odsustvom sagledavanja stvarnosti na KiM i sa verom u utopijske mitove i zavete, jači od razložnog i smirenog postupanja i poverenja u dobre namere državnih vlasti. Stoga stavovi jereja postaju sve brojniji, žučniji i puniji optužbi za „izdaju“ „Svete zemlje“ i „Kosovskog zaveta“. Odakle potiču ti strahovi? Odgovor na ovo pitanje daje sagledavanje položaja SPC, pola veka unazad, u svetlu negativnog razvoja istorijskih okolnosti, u bivšim republikama SFRJ. Da ne bi širili temu, zadržimo se samo na dvema bivšim republikama, sadašnjim samostalnim državama – Makedoniji i Crnoj gori.

Makedonija. Problemi po SPC su kulminirali 1967. kada se Makedonska pravoslavna crkva (MPC) odvojila od SPC, bez saglasnosti SPC, ali uz saglasnost komunističkih vlasti. MPC je proglasila samostalnost 1967. MPC je preuzela svu imovinu i veći deo sveštenstva SPC. To je bio ogroman udarac za SPC. Po sticanju nezavisnosti Makedonije, postalo je još jasnije da nezavisna država Makedonija, još više želi svoju crkvu, a ne SPC. Makedoncima niko ne spori nacionalnost, niti pravo na državu, i njima je logično da žele svoju nacionalnu crkvu, a ne „srpsku“ crkvu. Drugo, nezavisnoj Makedoniji je na ruku išla činjenica da se njihova crkva i faktički odvojila još u doba komunizma, kao i činjenica da u Makedoniji živi svega 36.000 Srba, po popisu iz 2002. Međutim, ne treba kriti ni činjenicu da je crkva u Makedoniji, autonomiju dobila od SPC. Sveti arhijerejski sabor SPC je 1955. godine doneo načelnu odluku da se izađe u susret svim zahtevima makedonskog sveštenstva koji nisu u suprotnosti sa kanonima i Ustavom SPC. Na Svetom arhijerejskom saboru SPC koji je zasedao od 3. do 19. juna 1959. godine u Beogradu, doneta je odluka o načelnom prihvatanju oblasne crkvene autonomije u Makedoniji. Obavljen je i kanonski izbor vladike Dositeja za ohridsko-skopskog arhiepiskopa. Nakon ovih odluka, patrijarh German je posetio Skoplje i tu je obavio ustoličenje (hirotonisanje) vladike Dositeja. Danas je proces ka kanonskom osamostaljenju MPC daleko odmakao, a pomoć MPC-u pruža Bugarska pravoslavna crkva i delimično Vaseljenska patrijaršija. Zbog toga što makedonska država štiti svoju crkvu, SPC protivzakonito, nije registrovana kao verska zajednica, što je presudio i sud u Strazburu. Sveštenici SPC službu obavljaju po privatnim objektima. Nažalost, jasno je da je SPC najverovatnije izgubila bitku za Makedoniju.

NEBOJŠA BAKAREC: KOSOVO I METOHIJA - ŠTA I KAKO? (PRVI DEO)

Crna Gora. Situacija po SPC i po sve one koji se izjašnjavaju kao Srbi je sve gora u Crnoj Gori. Država Crna Gora, svojata svu imovinu SPC u CG, i polako vodi pravnu bitku za otimanje imovine SPC u CG. A kod države Crne Gore su i nož i pogača. Kadija te tuži, kadija ti sudi. Jasno je da Crna Gora želi makedonski scenario. Doduše, to ne ide lako, zbog velikog broja Srba u CG. Takođe, u Crnoj Gori se govori samo jedan jezik – srpski. Na stranu činjenica da su svi pravoslavni Crnogorci uglavnom srpskog porekla – bez obzira na to, niko im ne može osporiti pravo da se izjašnjavaju kao Crnogorci. Proces potiskivanja SPC ne ide lako i zbog činjenice da je SPC u posedu svoje imovine i da je sveštenstvo verno, a da tzv. Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) nema podršku u narodu. Aktivnosti države Crne Gore protiv SPC, su dovele do skorašnjih teških optužbi protiv vlasti u CG, od strane Patrijarha SPC. Međutim, na duži rok gledano, SPC-u se ne piše dobro u CG, zbog toga što je država CG ipak jača od SPC.

Kad sagledamo ova dva primera, onda je malo jasnije zbog čega visoki jereji SPC imaju takve stavove prema problemu KiM, i prema vlastima Srbije (te stavove iskazuju Amfilohije, Atanasije, Teodosije, Sava i drugi). Nisu u pitanju samo imovina ili zaslepljenost mitovima, već i činjenica da su Kosovo i Metohija za srpski narod kolevka duhovnosti, državnosti i istorijskog pamćenja. Međutim jereji SPC, slučajno ili namerno previđaju ključne negativne činjenice po Srbe, iz istorije, demografije i ekonomije, koji se tiču KiM.

Prevelika moć crkve je jedan od uzroka dehristijanizacije i obratno, što je crkva siromašnija i skromnija to je veći njen ugled u javnosti. Zapažam takođe da je skromnija crkva manje sklona retorici zastrašivanja u odnosu prema hrišćanima i nehrišćanima.

Žan Delimo

U odbrani od kritika upućenih iz redova sveštenstva po pitanju Kosova vlast i njeni mediji se ne pozivaju na princip odvojenosti Crkve i države. To je greška. Sveti arhijerejski sabor izneo je nedavno svoj predlog obavezujućeg srpskog nacionalnog stanovišta. Polazeći od toga da je kosovsko pitanje na prvom mestu „srpsko crkveno“, a zatim i „nacionalno i državno pitanje prvog reda“, sabor je izjednačio političku odgovornost Crkve i države u očuvanju Kosova i Metohije „te naše istorijske pokrajine u granicama Srbije“. Kada sabor episkopa jedne verske zajednice javno stavi do znanja da ima teritorijalne političke ciljeve, nije teško konstatovati da je proces sekularizacije crkvene svesti u SPC dostigao neslućene razmere. Episkopi su Crkvu poistovetili sa nacijom i državom – odnosno spojili su teokratsko i sekularno: „Kosovo i Metohija, sa našeg stanovišta, nije pitanje ni nacionalne ideologije ili mitologije niti, štaviše, samo teritorije već predstavlja samu srž našeg crkveno-narodnog bića i postojanja, bez koje se gubimo u procesu opšte globalizacije i sekularizacije“. Priznavanje nezavisnosti Kosova „dugoročno bi ugrozilo opstanak naše Crkve i naroda i doprinelo proglašavanju srpskih svetinja za kosovske ili albanske spomenike kulture. Sve bi to ubrzano dovelo do dezintegracije pravoslavnog hrišćanskog identiteta u celom srpskom narodu“. Po jerejima, suština Crkve i vere više nije neprolazno carstvo nebesko, niti Bog i Hrist, nego dogma o teritoriji Kosova i Metohije koja postaje srž i biće srpske Crkve i naroda, bez kojih i vernom narodu i sveštenstvu preti nestanak i smrt.

Umesto da antivučićevski nastrojeni jereji zauzmu iskrene i promišljene hrišćanske neselektivne stavove o dostojanstvu i slobodi svake ljudske ličnosti (ma koje vere i nacije bila), građanskim pravima ili borbi protiv siromaštva, oni se mešaju u državne poslove i vređaju državni vrh Srbije. Uz to šire utopijske mitove o jednoj teritoriji. Takođe u središte (srpskog) hrišćanstva stavljaju tu teritoriju , citiram : „Kosovo i Metohija, sa našeg stanovišta, predstavlja samu srž našeg crkveno-narodnog bića i postojanja„. Do sada je važila dogma da je srž crkvenog bića, između ostalog, hrišćanska vera i Sveto trojstvo, Bog – otac, Bogočovek- sin i Sveti duh. Srž crkvenog bića i crkvenog postojanja ne može biti bilo koja teritorija. U tom slučaju šta je sa teritorijom Makedonije? Šta je sa teritorijom Crne Gore? Zbog čega i teritorije Makedonije i Crne Gore ne predstavljaju samu srž bića i postojanja SPC, kao što predstavlja teritorija KiM?

Odgovornost za stanje na KiM od 1945. godine

Na ovom mestu govorićemo o onim manje presudnim (drugorazrednim) razlozima za gubitak Kosova i Metohije (to su razlozi izvan onih istorijsko demografskih). Ovde ćemo govoriti o odgovornosti ranijih vlasti Srbije i Jugoslavije od 1945. godine do danas.

Komunističke vlasti Jugoslavije su od 1945. do 1989. godine povukle niz poteza izuzetno štetnih po Srbiju, a posebno po Kosovo i Metohiju (zabrana povratka proteranim Srbima i Crnogorcima 1945., proglašenje Autonomne Kosovsko-Metohijske Oblasti, proglašenje Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, promena naziva u Socijalistička Autonomna Pokrajina Kosovo, ustavne promene iz 1971. i 1974.). Od 1974. godine, Kosovo i Metohija je imalo faktički status federalne jedinice SFRJ. Time su stvorene sve pretpostavke za eskalaciju budućih problema na Kosovu i Metohiji. Osnovano možemo tvrditi da su hrvatski, slovenački, bosanski, crnogorski, makedonski i albanski funkcioneri Jugoslavije, uz sramnu saradnju srpskih, od 1945. do 1987.,namerno zadali ključne udarce budućim srpskim naporima.

NEBOJŠA BAKAREC: KOSOVO I METOHIJA - ŠTA I KAKO? (DRUGI DEO)

Takođe, veliki teret su predstavljale i greške vlasti Slobodana Miloševića, posebno 1998. i 1999. godine. Miloševićeva vlast je prvo, iz patrotskih i državnih razloga, ali ipak neoprezno, ušla u klopku sukoba sa Albancima na Kosovu i Metohiji, sukoba u kome nije mogla da pobedi. Okolnosti su bile drastično nepovoljnije nego 1945. kada su se vlasti FNRJ žestoko obračunale sa albanskim fašistima i balistima. Takođe, svojom kratkovidom i neodgovornom politikom Miloševićev režim je upao u još gori sukob sa NATO. Još tada je objavljeno da je Srbiji bilo jasno predočeno koje će biti posledice odbijanja Rambujea. Iz današnje perpektive se vidi da je bilo bolje, po interese Srbije, da su prihvaćeni zahtevi iz Rambujea, bez obzira na njihovu duboku nepravednost (vojno prisustvo NATO snaga na KiM i autonomija KiM koja se graničila sa nezavisnošću – predviđen je bio referendum o nezavisnosti Kosova). Prvo, Srbija ne bi doživela NATO zločine 1999. Ne bi poginulo 2500 civila i 754 pripadnika VJ i MUP-a. Ne bi bilo 6.000 povređenih. Srbi bi bili u mnogo boljem položaju na Kosovu i Metohiji, nego danas, jer se ne bi dogodio egzodus 200.000 Srba. Srbiji ne bi bila naneta ogromna materijalna šteta od 100 milijardi dolara. Naša vojska bi bila mnogo jača nego danas. Ne bi imali epidemiju malignih bolesti. I danas su NATO snage na Kosovu i Metohiji, a SAD imaju i bazu Bondstil. Kosovo je proglasilo nezavisnost koju danas priznaje oko 105 članica UN (90 država nije priznalo Kosovo). Kosovo bi i u slučaju prihvaćenog Rambujea, proglasilo nezavisnost na referendumu. SAD i EU su želeli i žele, punu nezavisnost Kosova i daće sve od sebe da to ostvare. Krivicu za ratove devedesetih i za stanje na KiM, od 1990. do 2000.,ne snosi Srbija, odnosno Milošević, već SAD, EU i NATO, zbog toga što su te ratove izazvali i vodili.

O periodu od 2000. do 2008. godine smo već govorili u poglavlju „Zamrznuti konflikt“.

Novak Đurović

Od 2008. do 2012. godine, DS i G17, pre svega Tadić, Jeremić i B.Stefanović, su po Kosovo i Metohiju vodili tako neodgovornu i štetnu politiku, da su praktično priznanje nezavisnosti Kosova doveli do nivoa od 99 odsto. Posebnu štetu po buduće napore su Srbiji naneli Vuk Jeremić i Borko Stefanović. Ministar Vuk Jeremić je uspeo da pregovore o KiM prenese iz nadležne UN, u nenadležnu EU. Jeremić je 2008. uspešno poturio domaćoj javnosti misiju Euleks, predstavivši je kao misiju UN. Jeremić je pred Skupštinom UN, nesporno pitanje suvereniteta Srbije učinio spornim, štetočinskim predlogom Rezolucije kojom se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde (ICJ) o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Taj sud je stao na stranu Albanaca. U vreme Jeremićevog ministarskog mandata, preko 90 država je priznalo Kosovo. Celokupna petogodišnja aktivnost Jeremića, kao ministra spoljnih poslova je išla na štetu Srbije. Borko Stefanović je u Vladi Mirka Cvetkovića bio Politički direktor u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije i Šef pregovaračkog tima za razgovore sa takozvanom Republikom Kosovom. Svi sporazumi koje je on potpisao su apsolutno išli na štetu Srbije (Sporazum o prihvatanju carinskog pečata, Sporazum o katastru, Sporazum o matičnim knjigama, Sporazum o graničnim prelazima…). Delovanje Tadića, Jeremića i B.Stefanovića je posebno štetno zbog toga što oni nisu ostavljali nikakav manevarski prostor budućoj vlasti i što su praktično primorali buduću vlast da nastavi pregovore u Briselu, ali u apsolutno podređenom položaju, što je teret koji Tadićeva vlast nije nasledila 2008. godine. Bilo ko drugi ko bi došao na vlast posle njih bi morao da nastavi tamo gde su oni stali. Oni su Vučiću i SNS-u ostavili račun na naplatu. Posebno je odvratno što se danas Jeremić, B. Stefanović i Đilas usuđuju da govore o KiM, i da licemerno kritikuju sadašnje vlasti. U nekoj drugoj državi bi prva dvojica bila u zatvoru zbog krivičnog dela ugrožavanja teritorijalne celovitosti Srbije. Takođe obojica su dok su obavljali državne funkcije radili kao agenti (zastupnici) stranih interesa. Što se Đilasa tiče njega Kosovo i Metohija nikada nisu zanimali, već samo lično bogaćenje, pa u slučaju njegovog bavljenja temom KiM važi poslovica „Videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu“.

Ovde dolazimo do pitanja odgovornosti sadašnje vlasti za stanje na KiM. Kao što vidimo iz prethodnih poglavlja jasno je da krivica Vučića i SNS za stanje na KiM, praktično ne postoji. Što se tiče briselskih pregovora i sporazuma, to je uglavnom nesrećno nasleđe od prethodnih vlasti, koje sadašnjoj vlasti nisu ostavile nikakav manevarski prostor. Međutim, za razliku od Tadićevog režima koji je maksimalno izlazio u susret zahtevima EU i SAD , Vučićeva vlast čini samo ono što je neophodno da bi se očuvao opstanak Srba na KiM, i da bi se sprečili novi pogromi nad Srbima od strane Albanaca.




Dragan R

27.08.2018. 16:04

Određeni crkveni i politički krugovi su takvi iz dva moguća razloga: ili ih neko finansira da to pričaju ili su u teškoj zabludi. Trećeg nema.


Slobo

27.08.2018. 19:33

@Dragan R - Kako vas bre nije sramota pa i na crkvu udarate gore nego komunisti.


Predrag

27.08.2018. 18:17

Balkan je pun problema, a Srbija ne treba da bude deo tih problema, nego jedan po jedan problem da resava. Potrebno je znanja i strpljivosti.


Janja

27.08.2018. 20:34

Srbija mora da resi pitanje KIM, u pitanju je buducnost nase dece


Fudbaler

27.08.2018. 21:32

Najgore je od svega što su Srbiju u periodu od 2000-2012 godine vodili izdajnici koji nisu rešavali nikakve probleme, već su srbiju stavljali u drugi plan, nijedan problem nisu rešavali samo su ih nagomilavali. Kukavice su vodile Srbiju.


Sale

27.08.2018. 21:43

Mnogo ima repova iz proslosti. Problem Kosova je veci nego sto ga prosecan gradjanin moze sagledati.


Rodoljub

27.08.2018. 17:58

Niko nema,ni zakonsko a još manje moralno pravo da deli Kosmet kao dedovinu a ponajmanje i nikako da Kosmetu daje,nidao Bog nekakvu nezavisnost.Ustav je ustav kakav god daje,najviši je zakonski akt države koga moraju svi apsolutno svi pa i predsednik zemlje koji je protokolaran, da poštuje.No ne samo zbog ustava,Kosmet je stara Srbija i srce Srbije i mnogo je kosti Srbskih ostalo na Kosmetu da bi ga neki poklanjali da gate po njima i rovare po Svetoj Srbskoj zemlji.


Bole

27.08.2018. 21:48

Naslagali se problemi pa ti Vucicu sada vadi "kestenje". Tezak je to problem, ali verujem da Vucic nece pokleknuti pred bilo kakvim pritiscima. Ubedjen sam da ce on znati da "izboksuje" najpovoljnije resenje za Srbiju.


Ljubo

27.08.2018. 21:39

Kako opstati ,kome verovati ,kojem Bogu se pomoliti i njegovo lice je davno promjenjeno od strane zla .Mi Srbi ,patimo posebno od dolaska komunista na ove prostore , izmedju lazi komunista i izdaje , nase pogubljene SPC ,tesko da opstanemo . Vidimo da i Pravoslavna Ruska Crkva lose stoji sa Vaseljenskom ,jer je izdata .Covek koji je na celu organizacije u belo obucen ,rastura po belom naivnom svetu .


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]