ISTORIJSKI GOVOR! Pročitajte šta je PREDSEDNIK VUČIĆ tačno rekao u severnoj Kosovskoj Mitrovici!

Nećemo da se junačimo, ali molim sve na drugoj strani da vrlo ozbiljno shvate da se nijednog časa neću dvoumiti da zaštitim naš narod ako bilo gde na KiM bude napadnut!

Predsednik Aleksandar Vučić poručio je juče u svom govoru u severnoj Kosovskoj Mitrovici da će, ako zatreba, Vojska Srbije braniti i odbraniti Srbe na Kosovu! Vučić je, govoreći pred više desetina hiljada ljudi koji su u Mitrovicu pristigli iz svih krajeva Kosmeta, rekao da se uopšte neće dvoumiti da zaštiti naš narod od nekog novog pogroma.

Prenosimo vam najvažnije delove govora, koji je naišao na brojne pozitivne reakcije domaće i međunarodne javnosti, pre svega zbog retko viđene iskrenosti i direktnih poruka šefa države.

Ne otimajte nam naše! "Svima koji misle da mogu da prete i uzimaju što nije njihovo poručujem da Srbija to neće dozvoliti nikome i nikada..."Aleksandar Vučić

* Svima koji misle da mogu da prete i uzimaju što nije njihovo poručujem da Srbija to neće dozvoliti nikome i nikada. Nećemo da se junačimo, ali molim sve na drugoj strani da vrlo ozbiljno shvate da se nijednog časa neću dvoumiti da zaštitim naš narod ako bilo gde na KiM bude napadnut!

Istina u lice

* Mnogo puta sam dolazio na Kosovo i Metohiju. Gotovo uvek, birao sam trenutke kada vama, koji ovde živite, nije bilo lako. I ne znam da li je bilo teže 1998, 1999, 2000, 2004, 2008. ili danas, ali sam uvek svojom dužnošću smatrao da, onoliko malo koliko mogu, pokažem da sam sa vama i da razumem kroz kakvu muku i čemer svakoga dana prolazite. Danas kao predsednik Srbije imam veću odgovornost nego ranije.

* Došao sam na Kosovo i u prethodna dva dana slušao sam naše ljude. Istinu o njihovom teškom životu, neizvesnosti koja ih ubija i veru da će im njihova, naša Srbija pomoći. Obaveza je moja da kažem da ćemo i u dobru i u zlu, uvek biti uz vas. Ali došao sam i da vam kažem istinu o našoj teškoj poziciji. I to na jedini način na koji se istina saopštava. Oči u oči, lice u lice.

Moramo pametnije "Srbi su ginuli za Knin, za Sarajevo, za Prištinu. U Kninu se danas vijori 'šahovnica', u Sarajevu je broj Srba pedeset puta manji, u Prištini živi svega nekoliko Srba. I sve to zato što nismo razumeli poziciju Srbije i sveta"

* Pre skoro trideset godina, nedaleko odavde, stotine hiljada ljudi, a Slobodan Milošević je tada bio dovoljno velik da ih u tom broju okupi, na Gazimestanu, dočekalo je kraj njegovog govora, sećate li se kako? Pevali su. I to su pevali horski: "Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala". Tri rata se pominju u toj pesmi. A onda, posle toga, imali smo ih još. Ne svojom, ali ne isključivo ni tuđom krivicom. Zvanično i nezvanično, pomagali smo braći, Srbi su ginuli, za Knin, za Sarajevo, za Prištinu. U Kninu se danas vijori 'šahovnica' koje tamo nikada nije bilo, u Sarajevu je broj Srba pedeset puta manji od onoga koji je bio, u Prištini živi svega nekoliko Srba. Ne nekoliko hiljada, već nekoliko ljudi. Nema nas više ni u Kosovu Polju, gde je mnogo toga počelo...

* I to sve ne zato što su Hrvati, Muslimani ili Albanci bili jači i hrabriji od nas, već zbog toga što nismo razumeli poziciju Srbije i sveta, nismo shvatili da nismo sami u svetu i da se bez sveta ne može. Zbog toga što smo potcenjivali sve druge i što nismo uspeli da računamo, zbog toga smo došli dovde. Zbog toga što smo uvek videli i slušali sebe, a drugi nas nisu zanimali. Nismo bili sa realnošću ni u dosluhu.

Dobre namere, ali...

* Milošević je bio veliki srpski lider, namere su mu svakako bile najbolje, ali su nam rezultati bili mnogo lošiji. Ne zato što je on to želeo, već zato što želje nisu bile realne, a interese i težnje drugih naroda zanemarili smo i potcenili. I zbog toga smo platili najvišu i najtežu cenu...

* Pokojni Aleksandar Tijanić proglašen je od mnogih za izdajnika kada nas je još 2003. podsetio da pričamo kako živimo za Kosovo, ali da na Kosovu niko pritom neće da živi. I podsetio je da se tokom desetogodišnje Miloševićeve vladavine samo nešto više od hiljadu porodica vratilo na Kosovo. A stotine hiljada je otišlo. To je istina... Kao što je istina da ovde nikad neće da dođu i oni koji danas viču kako bi Albance proterali preko Prokletija i po beogradskim kafićima trube, pozivaju u novi boj, ali bez njihove dece, pošto su ih odavno poslali dovoljno daleko. Oni prete anatemom na svaku pomisao dogovora, ali oni neće ovde da vam dođu. Primetićete, ćute glasno i kada treba da govore o današnjim granicama Srbije, baš zato što rade u interesu nekih drugih zemalja, a ne svoje.

* Neće da stanu pred vas, neće da vas pogledaju u oči i neće da vam priznaju da tu, blizu, u Prištini, nisu Srbi na vlasti. Hašim Tači se zove taj čovek, tamo. Da, Albanac je. I ne voli me, ne volim ni ja njega. Ali, ako je Stefan Nemanja, osnivač države srpske, mogao pred Manojla Komnina sa omčom oko vrata, goloruk, zbog Srbije, pa mogu valjda i ja, bez omče, zbog iste te Srbije i pred Tačija i pred svakog drugog na ovom svetu. I pred Mogerini i Merkel i Makrona i Putina. I kao što vidite, i smem i mogu.

* Za mene postoje samo dve stvari koje sigurno nikada neću. Neću da radim protiv svoje zemlje i neću da lažem svoju zemlju. Nisu moj posao ni mitovi, ni snovi, ni priviđenja, niti sumanute vizije Kosova bez Albanaca ili Kosova bez Srba. Moj posao je realnost. Ono što jeste, sada i ovde, na ovom Kosovu, u ovoj Srbiji, a ne nekoj nebeskoj. Pali smo mi sa tog neba. Pali i ozbiljno se razbili. Glave su nam krvave, ruke polomljene, i nemam ja više koga da šaljem gore, na nebo...

Išli iz poraza u poraz

* A nema nas, prijatelji, i to je realnost. Nema nas, ne rađamo se dovoljno, umiremo previše, napuštamo gradove, sela, na isti način na koji su toliki napustili i Kosovo. Ostali ste vi, najjači i najhrabriji. Zato ja govorim o realnosti. Zato neću borbene pesme, neću da vas huškam, neću vam obećavati oružje i municiju, iako je jasno da nikome nećemo dozvoliti da oružje i municiju koristi protiv vas.

Tijanićeva istina "Pokojni Aleksandar Tijanić proglašen je od mnogih za izdajnika kada nas je 2003. podsetio da pričamo kako živimo za Kosovo, ali da na Kosovu niko pritom neće da živi. A to je, nažalost, istina..."

* Borila se Srbija 1999. protiv NATO časno i hrabro. I izgubila, kao i 610 godina ranije. Ostali smo bez značajnih teritorija, Srbi su napustili mnoga od svojih ognjišta ne želeći da žive pod albanskom vlašću. Kad izgubite rat, za to se plaća cena. Visoka, najviša. Pravimo se da se ništa nije desilo ni kada je 2008, doduše, zahvaljujući i našoj nesposobnosti, proglašena nezavisnost Kosova, koju je priznalo oko stotinu zemalja. Dogodilo se i 2009. da smo sami sebe izbacili iz jedinog formata u kojem smo imali šansu, iz UN, i to samo zato što su neki mislili da će sebi, na takav način, obezbediti ostanak na vlasti. Mislite li, Srbi, da se ne plaća cena i za sramni zahtev koji smo uputili Međunarodnom sudu pravde o oceni legalnosti proglašenja kosovske nezavisnosti? Dobili smo najgori mogući odgovor za Srbiju i za vas ovde na KiM, jer smo imali najbahatije i najneodgovornije ministre i vlast u savremenoj istoriji. Za to se plaća visoka cena...

Tanjug

* Mislite li da granica koju smo sami postavili sa carinskim punktovima nedaleko odavde na Jarinju i Brnjaku može lako da se skloni? Nema lakog sklanjanja granica. Nigde i nikada.

Kompromis neophodan

* Odmah da vam kažem, zbog onih nedeljama i mesecima ponavljanih laži kako se neko spremio i kako neko mora do Nove godine da prizna nezavisnost Kosova, ja ovde pred svima vama kažem da je to notorna laž i da to nikome od nas ne pada na pamet.

* Ideja jeste da sačuvamo naš narod. Ideja je da čuvamo mir i pokušamo da uspostavljamo mostove poverenja prema Albancima, da težimo dogovoru čak i kada znamo da je gotovo nemoguć, jer sve drugo vodi nas pravo u ambis i u katastrofu. I upravo zato, na Kosovo sam došao da vam kažem da će neko, nekada u budućnosti, morati da postigne kompromis sa Albancima. Priče o tome kako ćemo u nekim drugačijim svetskim okolnostima mi da im vratimo milo za drago, a taj trenutak samo što nije došao, bajke su za malu decu. Baš kao i njihove priče kako će dokusuriti Srbe ili će Srbi sami nestati. I neće tu biti ni lakih ni jednostavnih rešenja. Dakle, rešenje nije na vidiku, ali Bogu se molim da ga makar u narednih deset ili dvadeset godina bude. Sve drugo značilo bi kraj našeg postojanja na Kosovu i Metohiji...

Ne pristajem na diktat

* Hoćemo kompromis, nećemo diktat. Hoćemo da sve čujemo, ali i da se mi čujemo. Hoću, na kraju, a pre svega, da vi živite ovde i da to bude vaše. I ubeđen sam, kada prođe sve ovo, ako me osude, prokunu, kada se ugase lomače, da ćete bar vi znati i šta i za šta sam radio. Za Srbiju, za otadžbinu, za vas i za život.

* Dajte da konačno nešto dobijemo. Da dobijemo ono što će nam omogućiti normalnu zemlju i normalan život u njoj. Da povratimo dostojanstvo, da imamo prava. Da naša Crkva bude naša, na svojoj zemlji, sa svojom imovinom, a ne da nam sutra i novu crkvu izmisle. Da znamo gde smo, šta hoćemo i gde idemo.

* Hvala vama, svima, i molim vas, znajući koliko nas je malo na Kosmetu, da budemo zajedno, da naše jedinstvo bude veće nego ikada, da sačuvamo što se sačuvati može i da polako, sigurnim koracima idemo napred. Kasnije, sve bržim i većim koracima. Vama i vašim porodicama, našem srpskom narodu, želim život, dobar i bolji, i istu takvu budućnost. Živela Srbija!

ALEKSANDAR VUČIĆ

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.