LAZANSKI: Ultimatum, a ne platforma i to baš na 20. godišnjicu NATO agresije na Srbiju!

Praktično na 20. godišnjicu agresije NATO-a na SR Jugoslaviju iz Prištine nam stiže albanska "platforma" za rešenje kosovskog pitanja. Zapravo, ne "platforma", već ultimatum, kao da su ga izdiktirali vlasnici najmanje 300 atomskih bombi, piše Miroslav Lazanski, čiju kolumnu za Politika.rs prenosimo u celosti:

Praktično na 20. godišnjicu agresije NATO-a na SR Jugoslaviju iz Prištine nam stiže albanska "platforma" za rešenje kosovskog pitanja. Zapravo, ne "platforma", već ultimatum, kao da su ga izdiktirali vlasnici najmanje 300 atomskih bombi. I šta sada da radimo oko te "platforme", da se smejemo ili da plačemo? Južna srpska pokrajina, zemlja sa fusnoticom, šalje nama "platformu".

Ali iza fusnotice ne stoji samo Priština, već i mentori koji imaju bombe. Koji kao da su čekali 20. godišnjicu agresije da bi nas opet podsetili da oni nemaju nameru da promene mišljenje. Dobro je da nam svojevremeno iz Haga savetodavno mišljenje o kosovskoj samoproglašenoj nezavisnosti nije odaslato na Vidovdan, pamtilo bi se. Hoćemo li i ovu „platformu” pamtiti po 20. godišnjici rata za Kosovo?

Hoćemo li, dakle, i kako uspeti da izbegnemo direktan izbor između sile i prava, hoće li to, ipak, na kraju biti puko pitanje između moći i slabosti? Hoće li to, ipak, biti i političko rešenje koje se zasniva na interesima, a manje na lekcijama iz istorije, hoće li nas to definitivno uveriti da živimo u hobsovskom svetu hegemonije i sile u militarističkom političkom diskursu geoekonomskih motiva?

No, kako god da bude to mišljenje, evropska istorija je pokazala da se sukobi ne mogu rešavati bez analize njihovih uzroka i da se mir i bezbednost ne mogu nametati silom. A zalaganje za pravni poredak zahteva, pored priznavanja svega toga, i politički kompromis za njegovu zaštitu. Jer, nije dovoljno samo izabrati mišljenje.

Foto: Informer

Američki i NATO rat protiv SR Jugoslavije 1999. godine bio je nezakonit i prema američkim i prema međunarodnim zakonima. Američki Kongres nikada nije glasao za takvu odluku, UN nikada nisu usvojile takvu odluku, Jugoslavija nije posedovala nikakvo oružje za masovno uništavanje, nijedan jugoslovenski vojnik, avion ili brod nije prešao granice zemlje da bi napao neku NATO državu.

"Pregovori" u Rambujeu nisu bili pregovori, aneks B tražio je potpunu NATO okupaciju celokupne jugoslovenske teritorije. Pravi cilj rata bilo je rasparčavanje SR Jugoslavije na što manje delove i potpuna vojna, politička i ekonomska dominacija SAD na Balkanu, kao i rušenje koncepcije nacionalnog suvereniteta malih država. Priče o ljudskim pravima i univerzalnoj pravdi za sve u vizuri takve demokratije priče su za malu decu. Ono što je Priština jednostrano proglasila doletelo je na krilima NATO aviona. Poklonjeno.

No, kako sada posle svega izaći iz tog pravno-političko-strateškog američko-albansko-srpskog ćorsokaka? Ili, jednostavnije, zašto Amerikanci više vole Albance nego Srbe? Je li istina zaista u tome da su Albanci rekli i pokazali Amerikancima da bi mogli da sa njima, Albancima, u regionu, pa i šire, imaju velikih problema, dok su Srbi bili konstruktivni, miroljubivi i uzdržani? Drugim rečima, da su Albanci pokazali „veći remetilački kapacitet” od Srba? Kuda sve to može da odvede?

Amerikanci su propustili da oko Kosova osvoje srca i duše većine Srba, propustili su da otvoreno pokažu kako cene dostojanstvo srpske države. Pribežište od etičkog stava moralnosti našli su u krutom stavu amputacije dela srpske državne teritorije. Očekivali su da će biti dovoljno ako Srbima daju dovoljno farmerki, dovoljno rok muzike i dovoljno „Mekdonaldsa”. Pogrešno. Srbi nisu učestvovali u „hladnom ratu” da bi zavredeli takav grub postupak.

Foto: Informer

"Novi albanski prostor", termin koji se u Tirani i Prištini koristi od 1999. godine, ekonomsko, političko, kulturno, saobraćajno povezivanje Kosova i Albanije, potpuna integracija, o kojoj sada, naravno, niko neće otvoreno da govori, postaviće vrlo brzo i pitanje teritorijalnog povezivanja s Albancima u Crnoj Gori i u Makedoniji. A to je potencijalno novo „bure baruta” na Balkanu. Da li o tome neko razmišlja u Vašingtonu?

Dijalog između Srba i Albanaca nije ni započeo. Dve nacije, dve kulture, dve religije, dva jezika, isti životni prostor. I nasleđe nepoverenja i krvavih sukoba. Kako to sve prevladati? Da bi se krenulo napred prvo je potrebna zajednička vizija tog prostora, zajednički stav o krajnjem ishodu. Sa Zapada se Beogradu i Prištini sugeriše da se krene od običnih svakodnevnih pitanja i problema, od struje, vode i saobraćaja. Istorija „zamrznutih” sukoba pokazuje da ta metoda nikada nije bila uspešna. Da se prvo bavite komunalijama, a posle ćemo o državi, to nigde u svetu nije uspelo. UN na Kipru pokušavaju da primene tu metodu već 35 godina, ali bez rezultata.

Naime, kada bi postojao zajednički srpsko-albanski stav da ništa nije dogovoreno, sve dok ne bude dogovoreno, onda bi dijalog o svim ostalim stvarima, voda, struja, povratak izbeglica, saobraćaj, sve bi to bilo daleko lakše izvodljivo. I sve bi to bilo mnogo brže da i albanska strana poštuju osećajnost srpske strane. Da postoji zajednički stav o krajnjem ishodu, uslovljen opštim sporazumom o svim nerešenim pitanjima, onda bi i pretresanje teških i komplikovanih problema bilo olakšano. Ali Priština odbija bilo kakav kompromis, a Vašington preko Prištine i kosovskog pitanja, zapravo, vrši pritisak na Beograd da se distancira i od Moskve i od Pekinga. U takvom ambijentu rešenje problema je daleko, za to će trebati mnogo vremena, mnogo javne, a još više tajne diplomatije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Svi komentari

Srboljub

pre 5 godina

Tita pod hitno poslati u Zagreb kod svojih, da nama svane.

0 0 Odgovori

Sindi

pre 5 godina

Samo Britanci koriste datume ,kao simbole u svojim kancerogenim delovanjima.Ovo je njihov potez.Sad je jasno da oni zaobilaze Trampa i nastavljaju lik i delo Klintonovih i Blera.Sadnje prilika za Ruski imunitet u Nišu.

0 0 Odgovori

Rajko

pre 5 godina

Pošto su pregovori propali odavno. Zapadnim mentorima je jasno da Srbija neće priznati celovito KiM. Ići će se na dalje zaoštravanje kako bi se izdejstvovala međunarodna konferencija o KiM i eventualno donela povoljnija rezolucija UN. Takođe ići će se na urušavanje ekonomije i jačanja ne zadovoljstva kod građana u cilju daljeg iseljavanja iz Srbije. Otud ona Nemačka najava o davanju radnih dozvola i to je predviđeno za sledeću godinu. Uporedo sa tim jačaće se politički faktori koji će priznati realnost. Tramp nije za primenu sile. On se deklariše kao neko ko će kombinacijom različitih pritisaka doći do željenog cilja. Eventualna vojna intervencija doći će u obzir u cilju dobijanja drugog mandata. Srbija ne sme da napusti "pregovore". Potrebno je glavnom pregovaraču dodati tim pravnika poznavalaca ustavnog i međunarodnog prava koji će neutralisati prištinsku platformu. Potrebno je prestati sa jadikovkama. U nastupima u javnosti potrebno je koristiti floskule da smo za mir, da će da radimo onako kako nas savetuju zapadni prijatelji ...

0 0 Odgovori

Mica

pre 5 godina

Ne s.ri Miroslave. Otkada sedis u skupstini promenio si plocu. Ranije si govorio i tu si bio 100% u pravu da nema resenja na KIM-u bez novog oruzanog sukoba. Bilo sa Siptarima a verovatno i sa NATO-om. A sad javna i tajna diplomatija. Cudo jedno kako interesi mogu da izmene misljenje coveka. Ista prica i sa onim Drecunom. Obojica ste za zaljenje.

0 0 Odgovori

Laki

pre 5 godina

siptari mi sta ne znaju iz istorije, ko ko su se proveli oni koji su srbiji postavljali ultimatume. banda teroristička misli da ce večno da traje ljubav usa prema njima.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari