TAJNA ISPORUKA S-300 BILA SPREMNA! Jeljcin izdao Srbe, Lukašenko spremio PILOTE HEROJE, a onda je Milošević napravio KOBNU GREŠKU - Poverovao je NATO paktu!

Da smo imali S-300 nikada nas ne bi napali! Pune dve decenije ovo pitanje je ključna tema rasprave o NATO agresiji koja je trajala punih 78 dana, kada je prevlast u vazduhu presudno uticala na odnos snaga

Fenomen zvani raketni sistem PVO S-300 srpsku javnost i političare i dalje okupira još od početka devesetih godina prošlog veka, pa sve do danas, kada povremeno priča o nabavci ovog sistema izbije u javnost.

Moglo bi se postaviti pitanje, gde je zapelo?

Bivši komandant JRV i PVO general Spasoje Smiljanić na pitanje da li je državno rukovodstvo 1990- tih godina prošlog veka zakasnilo u nabavci S -300 kaže:

- Preporuke vojske su bile opravdane, ali državno rukovodstvo je bilo u veoma složenoj situaciji kad je u pitanju bilo materijalno stanje u zemlji, kad su u pitanju moći da se kupi takvo oružje, to je jedna strana negativna cele priče, a druga strana je stanje u Rusiji, koje je bilo još gore nego što je bilo kod nas. A politički odnosi između državnog rukovodstva Srbije odnosno Jugoslavije i Rusije tada nisu bili baš bratski, kao što stalno govorimo, a pogotovo što je na čelu te Rusije bio Jeljcin, koji je bio pod potpunim uticajem, pa čak i kontrolom američke administracije. Prema tome niti se može reći da je pravovremeno ukazivano na potrebnu modernizaciju, pre svega PVO sistema i nabavke S-300, ne može se negirati ni stanje zemlje u odnosu sa Rusijom i stanje u Rusiji i posebno stav Jeljcina u odnosu na SR Jugoslaviju.

Na pitanje koje je general Smiljanić postavio na kraju svoje knjige: Zašto državni i vojni vrh zemlje i Vlada SRJ nije reagovala 1997. i preduzela mere nabavke i osavrmenjivnja PVO penzionisani general dodaje:

- Ja sam rekao zašto nisu. Takva situacija je bila u kojoj je trebalo mnogo volje i razumevanja s jedne i druge strane da se to realizuje. Mi nismo imali novac da kupimo jedan divizion S- 300, koji košta oko 150-160 miliona dolara. Prema tome uz to ide još i još… Trebalo je preko milijardu dolara izdvojiti za nešto bolju odbranu od onog što se očekivalo.

Na pitanje da li je bilo realno da se nabavi sistem i koliko bi stvari bile drugačije da je nabavljen 1999. Smiljanić dodaje:

- Da smo imali S-300 do agresije ne bi došlo. To potvrđuje strah i nepoznanicu američku od tog sistema. U kratkom roku tražen je tri puta razgovor Pebertona sa mnom u nadi da će izvući istinu odnosno podatke o tome imamo li S-300.

Obazirući se na pitanje koliko bi značio sada isporuka S- 300 Srbiji Smiljanić kaže S -300 zadovoljio bi potrebe Srbije.

Prvi tragovi o nabavci S-300 postojali su još u vreme SFRJ, kada je JNA bila živo zainteresovana za nabavku ovog raketnog sistema, međutim planove je odložio građanski rat koji je usledio 1991. godine.

Savezna Republika Jugoslavija takođe je bila zainteresovana za nabavku raketnog sistema S-300, a o tome prvi put povela se reč na sednici Vrhovnog saveta odbrane 2. juna 1993 godine. Nabavku sistema S-300 prvi je spomenuo tadašnji ministar odbrane Pavle Bulatović (ubijen februara 2000.), koji je zahtevao 124 miliona dolara da se izdvoji iz budžeta sa nabavku S-300 i raketnog sistema TOR. Tada je spomenuo i da su vođeni razgovori sa potencijalnim nabavljačima opreme i da je ostavljena mogućnost razgovora u vezi kreditiranja, kompenzacionog posla, ukoliko se odobri ovakva kupovina. Međutim od te priče nije bilo ništa jer se nabavka spominjala u jeku žestokih sankcija koje je UN uvela protiv SRJ, a 1993 je vreme kada je hiperinflacija nezaustavljivo marširala.

Priča o S-300 nastavila je da živi kroz priloge u vojnim časopisima. Usledio je Dejton, a ponovno oživljavanje priče o nabavci S-300 usledilo je 1997 godine, kada je pokojni Pavle Bulatović ponovo u medijima spomenuo nabavku ovog raketnog sistema. Da se nešto konkretno tad radilo pojasnio je i nekadašnji komandant RV i PVO VJ general Spasoje Smiljanić. Smiljanić u svojoj obimnoj knjizi Agresija NATO, Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana u odbrani otadžbine potvrđuje sa dva dokumenta da je tadašnji komandant Ratnog vazduhoplovstva Ljubiša Veličković i pomoćnik NGŠ VJ za RV i PVO general -major Mirko Vučinić izradili predlog modernizacije RV i PVO. Akt Tehničke uprave GŠ VJ pov.broj 1645-1 od 1.08.1997 predviđa nabavku dva raketna diviziona S-300 PMU-2 za šta je izdvojeno 1.200.000.000 dinara.

U drugoj polovini 1997. u Moskvu je otputovao i tadašnji predsednik Savezne vlade Radoje Kontić, koji se u Moskvi sastaje sa tadašnjim predsednikom vlade Viktorom Černomirdinom, koji je izjavi oda će taj zahtev biti razmotren, ali nikakav odgovor nije stigao. Ova nabavka ostala u fioci čekajući nove prilike.

Naredne 1998. godine eskalirala je kriza na Kosovu i Metohije. Otvoreni sukob sa OVK u leto iste godine dovelo je do zaoštravanja odnosa sa NATO, koji već od septembra počinje sa otvorenim pretnjama bombradovanja SRJ. O tome Momir Bulatović piše u svojoj knjizi da je u oktobru ubrzano razmatranje nabavke S-300.

- Potegli smo stare i nove veze, uključili diplomate i biznismene.. Ni tajni ni podzemni kanali nisu dali željeni rezultat. Inače cena koja je bila enormno visoka nije bila poseban problem. Nepremostivu teškoću predstavljali su njegovi gabariti. Tako veliki sistem nije mogao proći nijedan od debelo razrađenih “ sporednih kanala“… Ovaj sistem je Jugoslaviji trebao da služi kao sistem odvraćanja, pošto je agresija bila neizbežna - piše Bulatović.

Tvrdnju Mome Bulatovića da je Jugoslavija počela ubrzano da traži S-300 potvrdio je i penzionisani general Blagoje Grahovac, koji je u svojoj knjizi “ Glasovi iz gluve sobe“ opisao kako je tekla nabavka S-300 od Belorusije.

Naime, Grahovac kako opisuje zajedno sa Lilićem poslat je u 13. oktobra 1998 Minsk da razgovara o nabavci S- 300. Da nešto nije u redu svedoči Grahovac saznao je iz susreta sa načelnikom GŠ vojske Belorusije. Iz razgovora sa njim Grahovac saznaje da beloruskog kolegu niko nije obavestio o poseti i da on ne zna ništa. General-pukovnik je tad po svedočenju Grahovca pitao da li mu je poznato da je jedna mešovita delegacija na čelu sa sinom predsednika Lukašenka otišla u SRJ sa ciljem da ispita šta je potrebno. Pošto od toga ništa nije bilo Grahovac i Lilić su se vratili nazad za Beograd neobavljenog posla.

Decembra 1998. na poziv ruskog ministra odbrane Igora Sergejeva, u Moskvu su otputovali Pavle Bulatović i general Branko Krga. Sergejev je odbio mogućnost da isporuči S-300.

Iako se agresija na SRJ približavala sve više nagađanja da li mi imamo S-300 postala su svakodnevna. Obaveštajci raznih provinijencija pokušavali su do poslednjeg dana uoči bombardovanja da saznaju da li Jugoslavija ima S-300.
 

Januara 1999. usledio je sastanak načelnika GŠ VJ generala Ojdanića i Smiljanića sa načelnikom Glavne obaveštajne uprave ruske vojske Valentinom Korabljenkom, gde je došlo do kraćeg spora sa ruskim generalom oko toga ko koga obmanjuje, uprkos tome nada da će ruski generali ubediti Jeljcina da isporuči S-300 pokazala se kao zabluda.

Šest dana uoči agresije u kabinetu generala Simljanića vodio se zanimljiv dijalog:

- Imate li S-300? - bilo je poslednje pitanje koje je pukovnik Džon Pemberton, vojni vazduhoplovni izaslanik SAD postavio 18. marta 1999. na trećem sastanku sa tadašnjim komandantom RV i PVO Spasojem Smiljanićem.

- Saznaćete ako nas napadnete - rekao je tad Smiljanić Pembertonu.

Nedeljnik Argument 22. marta 1999, posle čega je prestao da izlazi doneo je naslovnu vest da je Srbija nabavila S-300. Rat je počeo dva dana kasnije, ali kafanska nadmudravanja nastavljena su sa tezom da se čeka samo prilika da se S-300 upotrebi.

Trećeg dana po izbijanju rata sa NATO u Moskvu je otputovala ekipa ekspreata PVO na čelu sa načelnikom uprave ARJ i PVO general-majorom Mladenom Karanovićem. Tom prilikom u Moskvi je Rusima predstavljena potreba za još dva diviziona S-300. Rusi su tad obavestili našu delegaciju da je većina tražene tehnike u okolini Moskve i da problema u isporuci neće biti, ako to odobri Jeljcin. Dok je Karanović boravio u Moskvi u Komandi JRV i PVO planiran je prihvat tehnike i obuke ljudstva do uključenja u borbena dejstva. Međutim od toga nije bilo ništa. Poseta je ponovljena 4. aprila, a vojna delegacija susrela se sa prvi potpresednikom ruske vlade Masljukovim koji je izjavio generalu Karanoviću da Rusija neće vojno pomoći SRJ i da nema ništa od saveza sa Rusijom i Belorusijom.

Inače 10. aprila 1999. general Karanović je o rezultatu neuspešne posete obavestio Miloševića u prisustvu Zorana Lilića. Milošević je na konstataciju Karanovića da od isporuke S-300 nema, rekao da Lilić ima nove podatke. U skladu sa tim doneta je odluka o opućivanju oficira na obuku u Rusiju. Tako 30. aprila 1999. izdvojeno je bilo 150 oficira koji su poslati na preobuku u Rusiju, među njima je bio i novopostavljeni komandant 250. raketne brigade pukovnik Tiosavljević i nedavno penzionisani general Jovica Draganić koji su prošli na obuku na S-300. Grupa se u Jugoslaviju vratila sredinom juna 1999.
 

Sve nade jugoslovenskog vojnog vrha da će Rusija pomoći da se nabavi S-300 i ostali raketni sistemi definitvno su sredinom maja 1999. pali u vodu. Petooktobarskim promenama priča o S-300 definitivno je zamrla.

Priča o Beloruskoj isporuci S-300 vaskrsla je juna 2014. godine kada je večni predsednik Belorusije izjavio da je on nudio Miloševiću da isporuči S-300 i da je imao pilote heroje koji su bili spremni da avionima prebace S-300 u Beograd, ali da je krivac bilo rukovodstvo u Beogradu jer nije verovalo da će ih NATO napasti, kao i da je kasnije bilo kasno jer je počela blokada. Lukašenko se osvrnuo i da je Milošević kukao da mu je S-300 bilo bi drugačije, a da mu je Lukašenko odgovorio da je o tome trebao da razmišlja ranije. Lukašenko se osvrnuo i da je je vojska bila slaba i da joj je nedostajala odlučnost, organizacija i pripremljenost.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Svi komentari

as

pre 5 godina

Pa Ustaše su imale S 300 , a mi kao dobri smo sa Rusima kitu

0 0 Odgovori

Vickasti

pre 5 godina

Ima ovde u tekstu previše kontradiktornih izjava. Kao prvo rusi su u februaru 1996 godine poslali delegaciju u Beograd koja je donela podatke da NATO planira agresiju na SRJ. U tim dokumentima su ponudli plan odbrane pa i oružje koje je potrebno kupiti. Tu su bili uključeni Tunguska, Tor, Buk m1, S-300 modernizacija Mig-29 i sl. Milošević je saslušao ruse i kasnije rekao svojim saradnicima da su rusi došli da ga " lože"da kupi rusko oružje jer je u tom trenutku ukinut embargo na oružje. Neki naši oficiri su čak išli na obuku u Rusiju ali ništa nije stiglo.Tek 1998 kad su počele akcije albanaca u Drenici Milošević se setio rusa i šalje Šainovića u Moskvu ali su rusi naplatili od amera da nam se S-300 ne proda. Milošević ide u posetu Kini gde je mogao da kupi kineski S-300 ali taj izdajnik nije kupio ništa. Pustio nam je pesmu "volimo te otađbino naša" a on se sakrio u podzemni bunker sa debelim Ojdanićem. Od početka raspada Jugoslavije se znalo da će nas napasti, to je svima bilo jasno. Imali smo idiote na vlasti kao što ih sad imamo. Pričamo o odbrani Kosova a nismo kupili ni jedan PVO sistem.

0 0 Odgovori

Dragi

pre 5 godina

Pišete gluposti. Da smo imali 100 sistema S-300 sve bi bilo uzalud. Samo bi bila još veća razaranja, desetine hiljada mrtvih, zemlja potpuno uništena i okupirana. Pa čitav svet je bio protiv Srbije. Super smo prošli.

7 16 Odgovori

Sima Kostolomac Napadac

pre 4 godine

Dragi, 100% si u pravu. Bili smo sami protiv svih, kao mi Srbi sada u Crnoj Gori. Bez icije podrske. Sudovi nas sude za gluposti, a mi obicni tek nemamo o cemu da mislimo, jer smo ugrozena vrsta. Meni se sudi vec 16 godina da sam preduzimac bez ugovori i naknade. Cist volonter kumovima Jevrejima iz Loznice Oliveri i Dusku, i njenom suprugu Filipu zaposlenom kao prevodilac pri haskom Tribunalu. Mogu zamisliti kako je bilo nasim vlastima, iako su i one dosta kumovale svojoj propasti.

0 0 Odgovori

Cece

pre 5 godina

S300 je posao za Srbiju Ali je presretnut u Madjarskoj I preusmeren,a jedan of organizatora ubijen.To je bill privatna inicijativa,nekih nasih preduzimaca u Rusiji.Tad se mogla ,privatno nabavoti I atomka.Ja Sam to nacuo I 99 Ali je I Petrusic skoro to pomenuo,Pa mislim da on konkretno zna nesto Više o tome.

0 0 Odgovori

Verski rat

pre 5 godina

Jelena Guskova, inostrani član SANU, izjavila je da je 1999. godina pokazala da je Srbija zapravo tada branila Rusiju, da je branila granice pravoslavlja i slovenstva, samim tim Srbija je ratovala da Rusija postane svesna svoje uloge u savremenom svetu...Alo.rs "TREBALO NAM JE 20 GODINA DA SHVATIMO" "Srbija 1999. nije branila Jugoslaviju, već..."

0 0 Odgovori

Linija vremena

pre 5 godina

Josip Broz Tito umire u Ljubljani 4.5.1980g! Raspad Jugoslavije počinje sa Memorandumom SANU i najavom zla 24.9.1986g! Realizacija plana počinje sa oduzimanjem autonomije jugoslovenskim pokrajinama Kosovu i Vojvodini 1989g! I sprečavanjem Ustavnog prava na samoopredeljenje sa referendumima u RH i SLO prvo sa Balvan revolucijom u Kninu 17.8.1990g! I sa proglašenjem Republike Srpske Krajne u RH 31.5.1991g! I sa ratom u Sloveniji koji počinje napadom JNA 27.6.1991g! Napad na Vukovar počinje 15.9.1991g a Milošević šalje svu silu JNA iz Beograda već 19.9.1991g pa grad pada razoren do temelja ali tek 18.11.1991g i srpski masovni zločini na Ovčari 20-21.11.1991g! Dok se Vukovar branio čak 3meseca namesto da padne u 3dana Hrvati su zauzli čak 36 magacina JNA da se naoružaju a akcijom Bilogora zauzeli one najveće 27.9.1991g! Rat u BiH počinje napadom JNA na hrvatsko selo Ravno koje sravnaju 1.10.1991g. Hrvatska akcija Malsenica za spajanje tu odvojene zemlje 22-27.1.1993g! Hrvatska akcija Bljesak za sprečavanje linije Virovitica-Karlovac 1-3.5.1995g! Srpski genocid u Srebrenici 13-19.7.1995g! Hrvatska akcija Oluja za konačno oslobođenje 4-7.8.1995g! Potpisana predaja srpske vojske Hrvatima u Glini 8.8.1995g! Dejtonski sporazum posle Oluje za mir i u BiH 14.12.1995g! Mirna reintegracija Istočne Slavonije da se ne nastavi Oluja i tamo 15.1.1998g! Bombardovanje Srbije od strane NATO pakta i kraj rata na Kosovu 24.3-1.6.1999g! Drugi Memorandum SANU 20.3. 2011g.

0 1 Odgovori

Vlada

pre 5 godina

Linija vremena ti je malo vise isprekidana, ili si previse mlad da bi neke stvari znao. Jeste Miloseviceva ekstremno odgovoran za rat, ali nista manje od Tudjmana i Alije. Balvan revolucija nije bila usmerena protiv Hrvata i Hrvatske nego protiv Tudjmana, koji je javno izjavio da Srbe u Hrvatskoj treba pobiti i proterati! I ne samo balvan revolucika nego i dogadjaji u Hrvatskoj od 89 do 91. Kasnije je sve otislo dodjavola. Alija je takodje želeo rat i u Bosni je počeo ubistvom srpskih svatova i proterivanjem 150 hiljada Srba iz Sarajeva. A Aliju je tada najvise podržavao Iran sa svojim odredima mudžahedina koji sigurno nisu dosli kao humanitarci !

0 0 Odgovori

3K

pre 5 godina

Kalinjingrad(Baltička flota), Karlobag(Jadranska flota), Krim(Crnomorska flota). Interesantno da mediji taj rat 90ih u Jugoslaviji, nikada nisu gledali kao sukob svetskih sila jer tog rata posle pada komunizma u Evropi nije ni trebalo biti kao šta ga nije ni bilo u DDR-u ni u SSSR-u ni u Čehoslovačkoj a i granice svih 6 Jugo Republika su bile jasne, sem ako svetske sile nisu tu videle svoj interes.

0 0 Odgovori

Vlada

pre 5 godina

Svetske sile su mogle da žele sta hoće, da nije bilo ultra nacionalista na svim stranama koji su jedva čekali rat, ne bi ga ni bilo !

0 0 Odgovori

Dragojlo

pre 5 godina

Nije se prevario Milosevic vec su ga prevarili neki Generali!!Ti isti Generali sad primaju velike penzije i uzivaju bez kazne!!!

3 2 Odgovori

Marcco

pre 5 godina

Divizion S-300, 1991. godine koštao 124m a 1998. dva diviziona 1.2 milijarde...

0 0 Odgovori

Saradžogla

pre 5 godina

S - 300 je već muzej!Na internetu ima spisak svih država koje su to kupile I NI JEDNA NIJE UPOTREBILA!Baćuška proda te skalamerije ali opaljač zadrži kod sebe i samo oni znaju da rukuju?Na primer ... Bugarska ima DESET KOMPLETA S - 300 i Zaboravili su čemu služe a i ne znaju di su ih zaturili?Ja stari Džole,velim ... Bato,ništa bez atomske bombe! Al me stra' da kada dođe Srpska Nova godina! Razumete šta želim da kažem?Naravski da razumete!

0 0 Odgovori

Duško

pre 5 godina

Rat sa NATO je samo učvrstio Miloševića, produžio vladanje SPS-a, Radikala i bratije iz JUL-a. Na izborima Miloševića je nadglasao Koštunica, na izborima je vladajuća nesposobna garnitura izgubila, ali su se brzo pregrupisali i ponovo su se dohvatili vlasti. I ponovo teraju po svom. Minisstar vojni služi predvojničku obuku i polaže svečanu zakletvu, a ni da pomene poginule heroje pilote koji su imali krševe od aviona. Imali smo 14 "dvadeset devetki", deset je uništeno. Većina na poletanju. Slava poginulim pilotima i večna hvala od naroda koji su branili.

1 0 Odgovori

RezervaPVO99

pre 4 godine

Ko je pukovnik Tiosavljević? Postoji samo puk. Tiosav Janković, komandant 250 RBR. U 3 RD bio poručnik za vreme rata1999.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari