NEBOJŠA BAKAREC: Hronologija propalih protesta!

Protesti u Srbiji su praktično okončani. Doduše, mnogi nisu ni primetili bilo kakve proteste unazad pet meseci, zbog njihove beskrvnosti i malobrojnosti. Nešto vidljiviji protesti su bili jedino u Beogradu. Tri jahača apokalipse, Đilas, Jeremić i Obradović su pokušali da od Srbije naprave Ukrajinu ili Venecuelu. Na protestima je ispoljena do sada neviđena količina mržnje i neistina. Đilas, Jeremić i Obradović su pet meseci rasipali energiju protestanata, bez jasnog cilja. Jedan od osnovnih razloga za krah protesta je izuzetna kompromitovanost trojice lidera protesta i negativna energija i nasilje koji su pratili proteste - ovako započinje svoj autorski tekst u "Novom standardu" Nebojša Bakarec. Mi vam tekst prenosimo u celosti:

Organizatori i lideri su podbacili u svemu. Potpuno i neopozivo. Uspeli su jedino da podignu rejting SNS (sa 53 na 55 odsto) i ojačaju položaj predsednika Srbije. Na tome im hvala. Đilas, Jeremić i Obradović su uspeli u nemogućem. Ostvarili su parafrazu „proročanstva“ Tarabića „da će doći vrijeme kad će Srba ostati za pod jednu šljivu„. Đilas, Jeremić i Obradović su doveli do toga „da je došlo vrijeme kad će opozicije ostati za pod jedan šator„. I tu šaku jada su strpali u šator u tzv. Slobodnoj zoni. Zarobljeni umovi u „Slobodnoj zoni“. Da apsurd bude veći, tu svoju sramotu su odlučili da serviraju Vučiću, ispred ulaza u Predsedništvo, da može da se naslađuje njihovim porazom, a svojom pobedom. Na sreću, Vučić je zauzet obnovom Srbije i ima važnija posla od seirenja nad opozicionim jadom. Potrebno je naglasiti da jedan značajan deo opozicije nije učestvovao u ovim protestima i da se držao razložno – SRS, SPAS, LSV, DSS i LDP.

Protesti opozicije i dva dijametralno suprotna mitinga (13.04 i 19.04.2019.) su samo potcrtali jednu sociološku pojavu. Opozicija je nazadovala, doživela je regresiju na onaj najniži primitivni nivo, za koji je decenijama optuživala (ne kažemo da su te optužbe bile opravdane) pripadnike SRS, SPS i SNS. Opozicija je samu sebe svela na stereotip koji je sama širila (i širi i dalje) o pripadnicima SRS, SPS i SNS. Tokom petomesečnih protesta, bili smo svedoci nasilja, psovki, uvreda, pretnji. To je ravnomerno dolazilo i od lidera protesta i govornika, ali i od učesnika, koji su skandirali uvrede i nosili uvredljive transparente. Predsednica Vlade Ana Brnabić je lepo primetila, da su Obradović i Trifunović postali blizanci („dok Trifunović preti i psuje, ovaj drugi vređa i bije“). To je svojevrsni apsurd, pošto je prvi ekstremni desničar i šovinista, dok je drugi predsednik izrazito levičarske antinacionalne stranke. Međutim, njih dvojica su se sami izjednačili nasiljem i primitivizmom koje praktikuju. Bošku Obradoviću je milije fizičko nasilje, najčešće protiv žena, dok je Sergeju Trifunoviću draže verbalno i Tviter nasilje, dakle izgovorena i pisana reč. Ova sociološka pojava ima i drugu, svetliju stranu medalje. Oni koje je sadašnja opozicija optuživala za primitivizam, protiv kojih je širila i širi stereotipe i predrasude, već godinama uspešno pokazuju i dokazuju da su pristojan svet, normalna i građanska Srbija (očigledno su to oduvek i bili). To je dokazano i držanjem vlasti i njihovih pripadnika tokom pet meseci besmislenih protesta, i na kraju na mitingu „Budućnost Srbije.

POUKE IZ PROŠLOSTI

Propali protesti dela opozicije su slični onima iz 2016. i 2017. godine. Razloga za proteste 2016. nije bilo zbog toga što posle parlamentarnih izbora pobednik nije bio upitan (SNS – 48 odsto) i nije bilo izborne krađe. Setimo se da je američki ambasador Kajl Skot (Kyle Randolph Scott) posetio izborni štab i sedište DS tokom izborne noći 2016, gde je sazvao tadašnje lidere cenzus stranaka, koji su posle toga upali u RIK, pokušavši da preinače rezultate izbora. Tadašnji neuspeh ovih stranaka naterao  je zapadnjake na drugačiji pristup u planiranju i organizovanju demonstracija. Više puta tokom 2016. SAD i UK su finansirali i organizovali proteste organizacije „NDBG“. Tako su 25. juna 2016. na protestu „Žute patke“ snimljeni, funkcioner američkog Stejt dipartmenta Solomon Blek i službenik američke ambasade u BiH Denis Ibišbegović. Oni su na tim protestima ne samo učestvovali već su ih i kontrolisali. Posle toga, nakon predsedničkih izbora 2017, dve ambasade su odlučile da se javnosti prikaže da besmislene proteste ne organizuju nesposobne i kompromitovane opozicione stranke, već, kako je ranijih decenija činjeno – „apolitični studenti“. U stvarnosti, taj protest su organizovali štabovi Jeremića i Jankovića, kao i organizacija NDBG. Đilas je tada podržao te proteste zbog toga što su, po njegovim rečima, njegove dve ćerke došle iz Londona (gde studiraju) da bi učestvovale na protestima.

Krunski dokaz o veštački izazvanim protestima 2017. su  miran tok i rezultat predsedničkih izbora. Svi međunarodni i domaći posmatrači su potvrdili regularnost izbora, nije bilo nikakvih problema na biračkim mestima, a Vučić je glatko pobedio u prvom krugu sa 55 odsto. Nije bilo izborne krađe. Protestne šetnje su bile svakodnevne i slabo posećene, a protesti  su počeli 3. aprila, a neslavno završili na Vaskrs 17. aprila 2017, kada se okupilo svega stotinu građana. U Skupštini Srbije, na konferenciji za novinare, pokazane su fotografije službenika ambasade Ujedinjenog Kraljevstva na protestima u Beogradu i službenika ambasade SAD na protestu u Novom Sadu. Tokom tih protesta organizatori i njima naklonjeni mediji višestruko su uvećavali broj protestanata.

PREDIGRA ZA PREVRAT

Tajkuni Dragan Đilas i Vuk Jeremić su tokom prethodne dve godine više puta optuživali Vučića, SNS i Srbiju za fašizam, (citiramo Đilasa: „Mi smo danas u jednom sistemu koji liči na pravi fašizam i ja to otvoreno kažem“; „Mi imamo zemlju koja ulazi u fašizam“; „Dan kada promenimo ovu vlast slavićemo kao još jedan dan pobede nad fašizmom“). U intervjuu za Istinomer, Đilas kaže: „Srušićemo ovu fašističku vlast“ (5. septembar 2018.) „Najvažniji zadatak novoosnovanog saveza je promena sistema, koji ide u fašizam. Ova vlast je, po mom mišljenju, fašistička. Na kraju krajeva, kada smo imali fašizam u Evropi, ujedinili su se Čerčil i Staljin…“.

Foto: Informer

Slično je govorio i Vuk Jeremić na KZŠ, 20. marta 2018: „Sve više je jasno da se u Srbiji više ne nalazimo u predvorju fašizma, mi smo praktično zagazili u fašizam“, i u Danasu 11.avgusta 2018: „Razgraničenje” predstavlja i učvršćivanje diktature u Srbiji koja zakonomerno vodi u fašizam“. Ove sramne optužbe ponavljali su u medijima i drugi funkcioneri SZS i simpatizeri opozicije. Zbog čega su oni iznosili neistine o fašizmu u Srbiji? To su činili kao deo pripreme za nasilni prevrat. Mnogo je lakše opravdati nasilno rušenje fašističkog, nego demokratskog režima.

UVOD U PREVRAT

Istovremeno i „slučajno“, 14. decembra 2018, poslanici u Prištini su usvojili zakone o osnivanju vojske Kosova, a predstavnici većeg dela srpske opozicije su potpisali ultimatum vlastima Srbije koji se tiče izbornih uslova. Posle strašnog poraza na izborima 16. decembra 2018, u četiri opštine, Đilasov i Jeremićev SZS nastavlja sa ultimatumima i najavama nasilja. U svom saopštenju oni su doslovno rekli: „(…) u Srbiji više neće biti izbora ni na jednom nivou(…) U uslovima koje smo danas imali u Lučanima, izbora više ne može biti“. To što SZS neće da učestvuje na izborima, nije problem. To je njihovo pravo. Ali, ta pretnja znači da će oni izazivati haos, nasilje i incidente na biračkim mestima i u organima za sprovođenje izbora.

Njihova dosadašnja nasilnička praksa to potvrđuje (upad u RIK, fizički i verbalni napadi, najave silovanja, ubistava). Izborno nasilje su već pokazali u aprilu 2016, posle republičkih izbora. Ono što treba da zabrine svakog dobronamernog je činjenica da su decembarski i januarski protesti u Beogradu, Banjaluci i Novom Pazaru, i delovanje prištinskih vlasti, koordinisani iz jednog centra – zapadnog. Tri američke ambasade su radile kao sat (Beograd, Sarajevo, Priština). Taj rukopis  je nemoguće ne prepoznati. Protesti su imali jedan cilj – nasilnu promenu vlasti u Srbiji i Srpskoj. Svi mnogobrojni izbori u Srbiji i Srpskoj pokazuju da je Vučića i Dodika nemoguće srušiti demokratskim putem, na izborima. Stoga Zapad i deo opozicije bira nasilje kao način dolaska na vlast.

Otud su se istovremeno pojavile demonstracije u Beogradu, Banja Luci i Novom Pazaru, i napuštanje institucija, skupština Srbije, Vojvodine, Beograda, i drugih gradova i opština. Otud najave izbornih ultimatuma i bojkota izbora, otud Tačijeva izjava da su Ivanovićeve ubice u Beogradu, otud optužbe da je policija iz Srbije u Banjaluci(!), otud najave ujedinjenja Albanije i Kosova, itd. O pripremama državnog udara u Republici Srpskoj, Milorad Dodik je govorio mesecima unazad i spominjao učešće Velike Britanije u tome (uputnice 1 i 2). Tom prilikom je Sergej Trifunović na Tviteru 26. 12. 2018. napisao: „Banja Luka, 1935–e. Dodiče, ustašo. Đubre smrdljivo narkomansko. I ustaško“.

STRAH OD BROJEVA

Organizatori protesta su pet meseci obmanjivali javnost iznoseći desetostruko veće brojeve učesnika protesta. Njima naklonjeni mediji, pre svega TV „N1“ i list Danas, takođe su iznosili ove neistine. Time su obmanjivali javnost i neprofesionalno postupali.  Zbog drastičnih manipulacija – uvećavanja broja demonstranata – potrebno je ukazati na statističke činjenice. U Beogradu, jedinom gradu gde su vidni protesti, za Đilasovu listu na beogradskim izborima (SZS +PSG) je glasalo nešto više od 154.000 građana. Pridružimo velikodušno i glasove Šapića 73.000, DJB-Dveri 31.000, NDBG 28.000, Belog 19.000, DS,SDS,NOVA,ZEP 18.000, i DSS 9.000. To je ukupno oko 332.000 glasova. I to bi mogli biti potencijalni protestanti.

Međutim, već smo rekli da je u Beogradu, ako ne računamo miting od 13. aprila,  demonstriralo najviše 6.500 građana u danu kada je održan najbrojniji protest. Broj od  6.500 predstavlja tek dva odsto glasača ovih sedam opozicionih lista. To jasno govori da 98 odsto glasača opozicije ne učestvuje u protestima. To su porazni brojevi za Đilasa i devet stranaka SZS i za sve ostale stranke koje učestvuju na protestima. O tome nije govorio nijedan medij, o tome nisu govorili ni protivnici demonstracija. Ti brojevi su još porazniji ako posmatramo broj birača u Beogradu koji prema izvodima iz biračkih spiskova sa poslednjih beogradskih izbora iznosi: 1.594.141. Ako posmatramo broj od 6.500 protestanata, to je tek nešto više od trećine jednog procenta birača u Beogradu. Dakle, trećina jednog procenta birača u Beogradu podržava i učestvuje u protestima. U ovom svetlu, zahtevi protestanata izgledaju potpuno bizarno i bespredmetno. Kao što vidimo iz ovih brojeva, jasno je da je demonstriralo samo tvrdo jezgro žutog preduzeća i Druge Srbije, samo oni koji su 2012. izgubili privilegije. U ostalim gradovima i opštinama broj protestanata je bio zanemarljiv.

KO ORGANIZUJE PROTESTE?

Inicijatori protesta su ambasade SAD i UK. Glavni organizatori i finansijeri protesta su Dragan Đilas i njegova siva eminencija Mlađan Đorđević. Njihov glavni poverenik i operativac je Aleksandar Bijelić, bivši gradski menadžer. Najeksponiraniji organizator Đilasovih protesta je Jelena Anasonović. Ona je na početku protesta, gostujući na TV N1, izjavila da nije član nijedne stranke, što je neistina. Tokom gradske izborne kampanje u februaru 2018. ona je kao kandidatkinja za gradsku odbornicu „Levice Srbije“, na Đilasovoj listi (pod brojem 77), na jednoj televiziji, izjavila: „Mi iz Levice Srbije verujemo…„. Isto to je potvrdila u izjavi za list Danas trećeg aprila 2018, citiramo Danas: „Jelena Anasonović iz „Protiv diktature“, danas članica Levice Srbije, prepoznaje početak demonstracija kao dan „kada je moja generacija pokazala da može da se pokrene i da želi istinsku promenu““ 

Tokom protesta nizali su se „biseri“ Jelene Anasonović. Tako je ona sa kamiona, na Đilasovom protestu 29. decembra 2018, rekla: „Vidimo se sledeće godine na protestu na istom mestu, u isto vreme, 5. januara. Nas je ipak više, gore ruke (vrisak!), Vučiću… Vučiću pederu, Vučiću pederu“ (uputnica 4.). Problem sa ovim prevaziđenim skandiranjem – vređanjem – je to što se vređaju i Vučić i homoseksualci. Sam Vučić je odavno pokazao da je ravnodušan spram ovog vređanja. Sasvim je druga stvar sa vređanjem homoseksualaca. Gđica Anasonović bi, kao student FPN, kao neko ko studira „Ženske studije, pomirenje i mirovne studije“, kao stažistkinja više proevropskih NVO i OEBS-ove škole za mlade žene, kao osoba koju zanimaju rodne studije – ona bi morala da zna da je izraz „peder“ pogrdan i uvredljiv za sve homoseksualce. Stoga, kada Jelena Anasonović vrišti „Vučiću pederu“, ona na prvom mestu vređa pripadnike LGBT populacije koji su verni učesnici protesta koje ona „koordinira“.  Dakle, prvo zaštitno lice Đilasovih protesta je osoba koja je više puta uhvaćena u laži, koja se lažno predstavlja da nije član nijedne stranke, koja vređa pripadnike seksualnih manjina. Očigledno je da svo to obrazovanje, da cela ta preduga biografija, da sva ta „politička korektnost“, lako spadnu kao maska i pokažu pravo lice Jelene Anasonović.

Foto: printscreen govorisrbija.rs

Jedan od Đilasovih organizatora protesta, jedno od „zaštitnih lica protesta“ je bio i Aleksandar Stanojković (31), nezaposleni Beograđanin. On je 16. novembra. 2018 dao intervju Blicu kao potencijalni samoubica i lice obolelo od teške depresije (uputnica 5). Intervju je nastao kao deo promocije SOS telefona za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu. U tom intervjuu Đilasov organizator protesta kaže: „Probao sam da se obesim nekoliko puta, jednom i da prerežem vene. Nikada nije bilo to u afektu ili iz inata, tj. u fazonu „e sad ćete da vidite vi kada se ja ubijem“, priča u ispovesti za „Blic“ Aleksandar Stanojković (31) iz Beograda o svojoj borbi sa depresijom (…) Želja za samoubistvom, kao i pokušaji, počeli su još u detinjstvu. Alkohol i droga ublaže bol na kratko, a onda se vrati još jača“, kaže Aleksandar. On priznaje da je probao da bol uguši alkoholom, pa i drogom, tučom…“. Dakle, jedan od organizatora i zaštitnih lica Đilasovih protesta je bio višestruki potencijalni samoubica, zavisnik od droge i alkohola, nasilnik, lice obolelo od teške depresije. Nije baš neka preporuka za jedno od zaštitnih lica Đilasove političke grupe koja ima ambiciju da osvoji državnu vlast.

RAZOTKRIVANjE

Vrhovni organizatori i inspiratori protesta, Amerikanci (ambasada SAD), otvoreno su istupili na protestu (16. januar), dan pred dolazak Vladimira Putina. Na tom protestu su se pojavili šef političkog odseka ambasade SAD (i treći čovek ambasade) Dejvid  Lindgren Gerenbek (David Lindgren Gehrenbeck) i Denis Ibišbegović, službenik političkog odeljenja ambasade SAD. Time je ambasada SAD poslala višestruku političku poruku. Prvo, otvoreno su demonstrirali silu, poručujući da im njihova moć omogućava da se otvoreno mešaju u unutrašnje poslove jedne suverene države. Drugo, poslali su otvorenu poruku da oni stoje iza protesta. Treće, svojim nediplomatskim aktom, arogancijom i bahatošću, pokušali su Srbiji i Vučiću da pokvare trijumfalni susret sa Putinom, porukom – „Uživaj sutra, ali znaj da će protesti koje mi organizujemo, u cilju tvog svrgavanja s vlasti, biti nastavljeni i kad Putin ode“.

Sa visokim službenicima američke ambasade su se početkom februara javno sastajali Sergej Trifunović i Jelena Anasonović. Diplomatska misija SAD u Beogradu ima čak 53 visoka diplomatska službenika, koji su u evidenciji MSP. Tu nisu uračunati niži službenici, pripadnici vojnog obezbeđenja i ostali američki državljani koji rade na području kompleksa američke ambasade. Prilikom otvaranja  američke ambasade 01. jula 2013. saopšteno je da u njoj radi oko 350 osoba. Sama zgrada ima 14.000 kvadrata i u nju su SAD uložile oko 117 miliona dolara! Ceo kompleks američke ambasade na Dedinju se prostire na 10 hektara! Radi se o najvećoj ambasadi u regionu. Trenutno tamo radi najmanje 500 osoba.

HRONOLOGIJA BESNILA

U poslednjih pet meseci održana su 23 protesta opozicije. Verbalno nasilje preselilo se sa društvenih mreža i iz medija na ulice, i preraslo je u fizičko nasilje. Opozicija i njeni mediji sve to pravdaju pravom na samoodbranu(!?). Unazad godinu dana oni vlast označavaju kao „fašističku“. Jedan od lidera SzS Željko Veselinović je 20. septembra 2018. pozvao na silovanje premijerke Ane Brnabić. Poslanik Dveri Srđan Nogo je 16. oktobra 2018. zapretio vešanjem na Terazijama predsedniku Srbije Vučiću i premijerki Brnabić. Radio voditelj i učesnik protesta, Daško Milinović je 19. decembra 2018. poručio poslaniku SNS Vladimiru Đukanoviću: „Fašistički vepru, nećemo ti dvaput reći, na ražnju ćeš se peći!“. Sergej Trifunović je vređao predsednicu Skupštine Srbije Maju Gojković i urednicu Studija B Ivanu Vučićević, nazivajući ih „fuksama“. Protestanti su se dva meseca, iživljavali nad novinarkom Barbarom Životić, grubo je vređajući. Novinarka dnevnog lista Danas Snežana Čongradin je 27. decembra 2018. poručila Vučiću i SNS-u da će im „suditi, ne nezavisni, već revolucionarni sudovi“.

Dragan Velikić je 24. decembra 2018. izjavio: „Ja zaista verujem da, ubeđen sam u to, ovaj režim može samo na ulicama da se skloni“. Goran Marković je 30. decembra 2018. izjavio: „Kroz institucije ne može ništa da se uradi“ i „jedino rešenje u Srbiji apsolutna pobuna i ulica“. Jovo Bakić je 31. decembra 2018. izjavio „Vučiću će suditi revolucionarni sud“. Sredinom januara opozicija je danima vodila hajku protiv supruge ubijenog Olivera Ivanovića, Milene, i sedmogodišnjeg sina Bogdana. Jedan od vođa SZS Ž. Veselinović je 15. januara 2019. suprugu Olivera Ivanovića nazvao „đavolom“. Tokom protesta 19. januara 2019. izbili su veliki sukobi među organizatorima. Voditelj protesta Branislav Trifunović je izjavio da „opozicija nema konkretan plan i da im se više ne može davati u nedogled blanko podrška“. Zbog ovoga su ga napali funkcioneri SZS. Posle toga Đilas je uklonio B. Trifunovića sa čela protesta.

Đilasova koordinatorka Jelena Anasonović je javno pozvala učesnike protesta da 19. januara vandalizuju RTS. Na protestu održanom toga dana najgoru stvar je učinio Dragan Đilas. On se tokom šetnje sukobio sa učesnicima protesta iz studentske grupe Marks 21. Đilas je studente (među njima i unuka mučki ubijenog Ivana Stambolića) koji podržavaju proteste koje on plaća (ali koji ne podržavaju njega – tajkuna) najgrublje izvređao mizoginim i homofobnim psovkama (citiramo Đilasa: „Pi*ka li ti materina bre. Je*em li ti mater pedersku“). Đilas, Obradović, Jeremić i Trifunović žele da vladaju Srbijom, a nisu u stanju da vladaju sobom. Zanimljivo je da su ovaj Đilasov autogol preneli svi mediji (opozicioni, provladini, neutralni, tabloidni, akademski), uz jednodušnu osudu, što se nije davno dogodilo. Na ovaj način Đilas je uspeo jednim potezom da okrene javnost protiv sebe i SZS. Predsednik PSG Sergej Trifunović je 21. januara izvređao novinarku Srpskog telegrafa Ivanu Žigić, nazvavši je više puta „ku*vom“ i na društvenim mrežama je objavio njene privatne podatke.

Krajem  januara 2019. razlupan je automobil porodice poslanika SNS Srbislava Filipovića, ispred njihovog doma na Dorćolu. Filipović godinama dobija pretnje preko društvenih mreža: „Završićeš u kontejneru“; „uzmi marker i prošetaj gradom, obeleži mesto dok ima slobodnih bandera, batice“ i sl. Napad na porodicu Filipović nije osudio niko osim SNS i PS. Tokom protesta 02. februara 2019. dogodilo se više incidenata. Prvo su Đilasovi ljudi pre početka šetnje fizički napali pripadnike levičarske grupe „Marks 21“. Tog dana je protestant Saša Milošević na društvenim mrežama izneo pretnje vešanjem sinu predsednika Vučića. Radi se o osobi koja na Fejsbuk profilu ima mnogo fotografija gde pozira sa brojnim automatskim oružjem. Pored Miloševića, MUP je dan kasnije priveo i osobu koja je pretila ćerki i sinu predsednika Vučića.

Foto: Informer DN

Tokom protestne šetnje drugog februara protestanti su preko Terazija, i dalje kroz ceo grad, proneli velika improvizovana vešala. Nacisti i ljotićevci su 17. avgusta 1941, u okupiranom Beogradu, na Terazijama počinili strašan zločin kada su obesili petoricu Beograđana optuženih za pružanje otpora. U spomen na tragično stradale sugrađane grad Beograd  je na Terazije postavio Spomenik obešenim rodoljubima. U subotu drugog. februara 2019. Đilasovi, Jeremićevi i Obradovićevi sledbenici su na istom mestu poslali jasnu poruku narodu Srbije, pronoseći vešala. U  tome je prednjačio Srđan Nogo, bivši poslanik i funkcioner Dveri.

ZAKON TESTERE

Uvidevši da protesti zamiru, SZS je odlučio da ih radikalizuje. Nasilje SZS od 16. i  17. marta 2019. je pokazalo da je Boško Obradović odlučio da preotme proteste i postane glavni lider. On je naredio i započeo upad u RTS. Đilas je odlučio da ga sledi. Jeremić nije. Đilas je pravdao upad, Jeremić je osudio upad u RTS. Obradović je posegao za ekstremizmom, i zbog toga da bi učvrstio liderski položaj u Dverima, koji su ugrozili Nogo i Radojčić. Napad na Predsedništvo je izveden baš na dan velikog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji, pre 15 godina. Grupa od hiljadu huligana je u dva dana pokušala da pošalje poruku da je Srbija Venecuela i da u Srbiji postoji nestabilnost, kriza, sukobi, incidenti. Snimcima iz Beograda najviše su se naslađivali u Zagrebu i Prištini, šireći pritom lažne vesti. Po podacima nadležnih organa u protestnoj šetnji održanoj 16. marta 2019. učestvovalo je 1.584 lica. Ispred RTS, u toku napada, bilo je manje od 1000 lica. U neuspeloj blokadi zgrade Predsedništva Srbije, 17. marta 2019, učestvovala su 1.023 lica. Posle toga u šetnji do gradskog MUP-a je učestvovalo 687 lica, a ispred same zgrade gradske policije bilo je prisutno 450 lica. Tokom protesta od 16. i  17. marta 2019. je povređeno šest policajaca. Delimično su demolirane prostorije RTS-a. Javnom servisu je onemogućen rad u trajanju od više sati. Zaposlenima na RTS-u i pripadnicima policije je prećeno i vređani su. Lično je Dragan Đilas, na Terazijama, pretio pripadnicima policije u civilu da će ostati bez posla kada on dođe na vlast. Policija je profesionalno i  besprekorno obavila svoj posao tokom vikenda. Bili su uzdržani i nisu reagovali na mnogobrojne napade i provokacije.

Foto: Informer

U intervjuu za Blic 18. marta 2019. Đilas je opravdavao nošenje ubilačkog oruđa, motorne testere. On je rekao: „Svi znaju da fantomi kao zabavna grupa prave parodiju na strašnu stvarnost koju živimo (…) Sad urušavaju Beograd iz dana u dan, betoniraju ga, režu drveće i ta testera je, verujem, bila deo umetničkog performansa šta rade naprednjaci (…) Žao mi je ako se neko na RTS-u od radnika uplašio te testere (…)svojevoljno su odlučili da rade u Vučićevom logoru sve šta im on zahteva pod strogom kontrolom narednika Bujoševića i Stefanovića. Svakog dana lažu građane Srbije, i to je već odavno krivično delo“. Osim što je opravdao nošenje oružja, Đilas je i izvređao i optužio sve zaposlene na RTS-u. Uz to je Srbiju nazvao „Vučićevim logorom“. O protestima građana tokom gej parade Đilas je 2010. godine, govorio sve suprotno.

Sa druge strane Vuk Jeremić je, gostujući u emisiji „Pravi ugao“ na RTV, istog dana osudio nošenje testere i napad na RTS. Između ostalog Jeremić je izjavio: „Mi smo svi drugačiji ljudi, nije postojao dogovor da se uđe u zgradu RTS-a, i ja nisam ušao“. Takođe, objasnio je da subotnji upad u RTS, koji je predvodio lider Dveri Boško Obradović, nije bio dogovoren. „Nije bilo nedogovoreno da se šeta pored RTS-a, da se „opkoli“ RTS, to je bio deo dogovora. Kako je konkretno došlo do ulaza u televiziju, to je prosto bila stvar trenutka, momenta, desilo se ono što se desilo“. O testeri, Jeremić je rekao: “To svakako nije bila dobra ideja. Ja sam je video nateleviziji gde i svi drugi. To je bio deo jednog planiranog performansa. To je bila ne naročito promišljena ideja, i da je mene neko pitao, ja bih savetovao da se tako nešto ne radi“. Time je Jeremić pokopao i Boška Obradovića i Dragana Đilasa, koji jesu upali u RTS, i koji opravdavaju i nasilje i nošenje ubilačkog oruđa. Potvrđeno ono što se zna, da u SZS-u vladaju nesloga, sukobi i borba za lidersku poziciju.

Tokom protesta ispred predsedništva Srbije posebno je bio komičan govor Vuka Jeremića. On je obukao vijetnamku, pokušavši da simulira borbenost, što mu je stajalo kao piletu gojzerice. Međutim, zaboravio je da sa ruke skine skupoceni sat vredan više desetina hiljada evra. Najsmešniji je bio Jeremićev govor. Između ostalog, on je rekao. „Pa će da se njemu (Vučiću, op. aut.  desi jedan od dana ovog meseca (…) On je gotov! (…) Ja vam kažem stvari više neće biti iste kao pre! (…) A ja vam kažem pašće pre Uskrsa!“. Vaskrs beše 28. aprila 2019, a Vučić ne da nije pao, kao što je predvideo Vuk Jeremić, već je ojačao. Pali su i propali baš Jeremić i opozicija, čiji je protest doživeo fijasko baš pred Vaskrs, kada se okupilo svega hiljadu građana na protestu. Slično toj svojoj neinteligentnoj izjavi, Jeremić je drugog januara 2019. ,izjavio: „Putin gaji lični prezir prema Vučiću“. Četiri dana kasnije Putin je odlikovao Vučića jednim od najviših ruskih ordena. Ovo je mali primer koliko istine ima u tvrdnjama Jeremića, Đilasa i Obradovića. Bilo bi dobro da neko postavi pitanje Jeremiću kako sada ocenjuje svoje genijalne izjave da Putin prezire Vučića i da Vučić pada do Uskrsa?

POKUŠAJ UPADA

U skladu sa očajničkim potezima gubitnika, opozicioni SZS je 4. aprila 2019. pokušao da upadne u Skupštinu grada Beograda. Nasilnu akciju je predvodio Boško Obradović, koji nije odbornik u Beogradu, i koji nije nikada prešao cenzus na beogradskim izborima. Naše majke, sestre, bake, ćerke i koleginice su se herojski suprotstavile nasilju Boška Obradovića prilikom pokušaja upada u Skupštinu grada. Žene zaposlene u Skupštini grada i članice Saveta za rodnu ravnopravnost, čija je sednica bila u toku u to vreme, živim zidom su sprečile upad tridesetak SzS nasilnika. Tokom pokušaja upada, Obradović je grubo izvređao novinarku TV Prva, Jovanu Jovančić, nazvavši je SNS botom i provokatorom. Jedan od nasilnika je bio i gradski odbornik Narodne stranke Vuka Jeremića, Miloš Pavlović. On je, kao što se moglo videti na snimku koji je emitovala TV Pink, okupljenim ženama uputio pretnje šamaranjem, zamahnuvši na njih rukom uz reči: „Da ti lupim šamarčinu!“.

Sve to je bilo deo jednog šireg plana koji su pripremali Đilas, Jeremić i Obradović. Oni su tih i narednih dana, a do 13. aprila, za kada su najavili „istorijski skup“, planirali da zauzmu, odnosno okupiraju institucije (Skupštine Srbije i Beograda, Predsedništvo) time što će početi lažni štrajk glađu u institucijama, dok bi institucije spolja blokirali šatorima, gde bi kampovale njihove pristalice. Ako bi im to uspelo, planirali su da nastave sa drugim aktivnostima u cilju nasilnog prevrata. Deo plana je bio i da sve to direktno prenosi jedna televizija, u cilju širenja atmosfere prevrata i dezinformacija. Plan je bio da sve to kulminira na mitingu 13. aprila, gde su priželjkivali veliku masu građana, uz čiju podršku bi izvršili nasilni prevrat. Uostalom, oni sami su taj 13. april najavljivali kao „6. oktobar“.

(NE)KRITIČNA MASA

Najavljivan kao istorijski dan i kruna četvoromesečnih protesta, 19. protest SZS se pretvorio u fijasko. Prisustvovalo je oko 7.500 građana iz cele Srbije. Mnogi strani mediji su to potvrdili, npr. ugledni nemački nedeljnik Špigl i švajcarska agencija Kistoun-SDA, navodeći da je na skupu opozicije bilo oko 10.000 ljudi. Konačno je na naplatu došlo  četvoromesečno simuliranje  „opštenarodnih“ protesta (nasilje, bezidejnost, unutrašnji sukobi, gafovi i desetostruko uvećavanje broja protestanata). Izneta su tri zahteva vezana za izbore. Od zahteva za ostavkama vrha države, ali i mnogih drugih, se odustalo, što ukazuje na pijačnu svest SZS (nisu ostali čvrsti u zahtevima). Da bi bilo šta tražili od vlasti koju podržava 55 odsto građana, i imali uspešan protest, u Beogradu morate imati kritičnu masu od najmanje 100.000 građana. Đilas, Obradović i Jeremić su privukli „kritičnu masu“ od 7.500 ljudi, što možemo protumačiti kao krah protesta i zahteva.

Kritične mase je bilo, ali 17. februara 2019, kada je Vladimira Putina u Beogradu dočekala kritična masa od 100.000 građana. Protest SZS je trajao oko četiri časa, što je predugo, uz čak 17 govornika, što je previše. Urnebesno smešan je bio poziv u šetnju voditelja protesta Jugoslava Kiprijanovića (funkcioner Dveri), koji je rekao: „Idemo Takovskom do Vlade…“. Vođe SZS ne poznaju ni svoj grad, a kamoli da su sposobni za nešto više. Protest je obeležio prostački nastup Sergeja Trifunovića, koji je obilovao psovkama i uvredama („se*e mi se“, „plačipi*ke“, „sline“, „mrsomu*i“, „iz*ebu svoj narod“, „je*o sam ti trista majki“, „pi*ke materine“ „sa 60 je*enih godina“, „si*o“, „who the *uck is you“ „od*ebo sam ga“, „u*raće“ „ku*va“, „da li si ti je*eno normalan“, „ku*aca palaca“, „pi*aka materina“, „na*ebete milosne majke“, jede go*na“) i pretnjama Vučiću, pripadnicima SNS, pripadnicima mađarske manjine i sirijskim izbeglicama („Vučić naseljava Arape, Mađare…“). Trifunović je govorio pod dejstvom alkohola, koji je ispijao pre nastupa (da se ohrabri?). Njegov govor je pre ličio na govor lica obolelog od Turetovog sindroma ili fekolalije nego na govor predsednika jedne političke stranke. Stoga nije ni čudo da je na drugom delu protesta bilo upola manje građana. Dragan Đilas nije smogao hrabrosti da govori – da li zbog razočaranja ili zbog straha da ne bude izviždan kao Boris Tadić? Ambasador Norveške Arne Bjernstad  je posle protesta izjavio da mu je veoma teško da razume, a još teže da objasni nekome u Norveškoj, šta je to što srpska opozicija nudi, s obzirom da nema zajednički program i dogovor. Bjernstad je ocenio i da protesti ne mogu mnogo da utiču na investitore, ali da doprinose utisku da je Srbija zemlja sa određenim političkim rizikom.

SLIKA PRISTOJNE SRBIJE

U petak 19. aprila na Trgu Nikole Pašića, ispred  Doma Narodne skupštine, održan je veličanstveni skup u okviru kampanje „Budućnost Srbije“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića. „Na skupu u okviru kampanje „Budućnost Srbije“ bilo je prisutno  između 140.000 i 150.000 građana“, saopštio je načelnik Policijske uprave za grad Beograd Milan Stanić. Pre formalnog  dela mitinga nastupali su pevač Aca Lukas i rok grupa „Riblja čorba“ (dakle, građanima je korektno ponuđen i vanpolitički, zabavni sadržaj). Posle njihovih koncerata okupljenim građanima su se od 18 časova, obratili predstavnici SNS-a i gosti. Premijerka Ana Brnabić je, između ostalog, rekla: „Nismo mi kao Dragan Đilas koji je ovaj grad kao gradonačelnik doveo do bankrota, koji je uspeo i svoju stranku kao predsednik da dovede do bankrota – i stranku, i grad, i zemlju. I nismo kao Dragan Đilas koji ima 500 miona evra posle samo nekoliko godina na vlasti„. Mi nismo takvi, mi nismo ni protiv koga, mi ne mrzimo, mi radimo, mi se trudimo, mi dajemo sve od sebe. Mi smo za Srbiju normalnih, pristojnih ljudi, škola, odličnih bolnica, domova zdravlja, kliničkih centara, za Srbiju u kojoj je vlada servis svojih građana, gde mi radimo za vas, a ne da ste vi tu za nas„, poručila je. Aktuelna vlast je, kazala je, za Srbiju koja je jaka i za Srbiju koja konačno pobeđuje.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je, između ostalog, rekao: „Pokazali smo večeras da u ma koliko država da živimo, da jedinstvo srpskog korpusa niko ne može da slomi. Poštujemo svačiji integritet i suverenitet, ali imamo pravo da se zovemo Srbima i da branimo srpsko i ćiriličko pismo (…) Nećemo da budemo narod koji se stidi, već narod koji se ponosi svojim herojima, da čuvamo svoju budućnost, da čuvamo one koji treba da nas štite. Moj posao kao predsednika Republike jeste da čuvamo mir, iako smo mi najviše ratovali u 20. veku, a ja nam želim da u 21. veku ne bude novih ratova. Hoću da se sećamo i pamtimo junake sa Košara, ali da nemamo nove kojih ćemo se sećati (…) Počeli smo sve da rekonstruišemo, da gradimo, a sve ste to i vi uradili ljudi, koji ste verovali u rad i trud.(…) Želim da sačuvam prijateljske odnose sa Rusijom i još čvršće odnose da izgradimo sa Kinom. Mi nećemo uvesti sankcije Rusiji, niti je ona nama uvodila (…) Politika Srbije je bila i ostala jasna po pitanjau vojne neutralnosti. Hoćemo da imamo snagu da čuvamo svoju zemlju i nebo. Jačaćemo našu vojsku, jedan smo imali avion kada sam postao ministar odbrane, a danas imamo 14 migova 29. Ne radimo sve to i ne ojačavamo našu vojsku zato što nam treba za napad, već zato što hoćemo da čuvamo budućnost i mir za našu decu. Hoćemo da smanjimo i javni dug da bismo našoj deci ostavili čiste račune, sigurne granice, nebo da znaju šta je njihova zemlja (…) Naš najvažniji cilj je razvoj Srbije, investicije, fabrike, uspešna vredna Srbija. Potrebno je da narod bude jedinstven, što ne znači da je potrebno da svi isto misle“. Na skupu su još govorili i ministar spoljnih poslova Mađarske, Peter Sijarto, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i penzionisani potpukovnik Dragutin Dimčevski, jedan od heroja sa Košara. Skup je završen oko 20.30 časova nastupom pop pevača Olivera Mandića. On je izveo pesmu „Majko, Srbijo“ koju je sam komponovao, posebno za ovu priliku. Skup je protekao bez bilo kakvih incidenata.

Foto: Informer

Miting „Budućnost Srbije“ je pokazao šta je to, i ko je, pristojna Srbija. Nepregledne kolone radosnih i slobodnih građana, slile su se na Trg Nikole Pašića. Govori su bili kratki, civilizovani, primereni, pristojni i pomirljivi. Bili su lišeni teških reči, psovki i uvreda, za razliku od govora 13. aprila. Govornici na skupu „Budućnost Srbije“ su pokazali da im je dobrobit Srbije na prvom mestu, a ne lične sujete, kompleksi i frustracije koje smo videli 13. aprila. Skup „Budućnost Srbije“, njegovi govornici i učesnici su pokazali da žele pomirljivu i složnu Srbiju, okrenutu budućnosti, dok su govornici od 13. aprila pokazali da žele podeljenu Srbiju, zamrznutu u petom ili šestom oktobru 2000. godine. Govornici od 13. aprila su pokušali da ponize sve neistomišljenike. Govornici od 19. aprila su pokazali pristojnost, civilizovanost i poštovanje prema svima. Veliki profesor filozofije na Univerzitetu u Jerusalimu i autor niza značajnih dela Avišaj Margalit u svom  remek delu Pristojno društvo kaže da je pristojno društvo ono čije ustanove ne ponižavaju ljude, dok je civilizovano društvo ono čiji članovi ne ponižavaju jedni druge. Jedno je sigurno: Od 2012. naovamo, institucionalno ponižavanje je gotovo ukinuto, za razliku od prethodnog perioda. I sigurno je da članovi srpskog društva koji predstavljaju ubedljivu većinu, i koje zastupa Aleksandar Vučić, po pravilu ne ponižavaju nikoga. Uostalom, uporedite sami govore od 13. i 19. aprila, i propustite ih kroz filter pristojnosti i civilizovanosti. I sve će vam biti jasno.

„BRATSTVO“ I DINASTIJA BASTAĆ

Tog 19. aprila, u senci veličanstvenog mitinga, ostalo je osnivanje stranke Dragana Đilasa. Đilas je svoju nemoć pokazao time što nije mogao da registruje svoju stranku na uobičajen način (prikupljanje potpisa itd.) već je prekupio i preimenovao postojeću minornu Zelenu ekološku partiju. Đilas je iz više razloga, neoprezno i besmisleno, stranku nazvao „Stranka slobode i pravde“. Prvo, „Stranka slobode i pravde“ je bio doskorašnji naziv danas zabranjene ekstremističke stranke „Muslimansko bratstvo“ iz Egipta. Dakle, osim „krađe“ tuđe stranke, Đilas je svoju nemoć i neinventivnost pokazao i time što je „pozajmio“ i naziv svoje stranke. Besmisao se sastoji u tome što se reči sloboda i pravda, u Đilasovom društvu, provode kao prase u Teheranu. Đilas se u svojoj političkoj karijeri baš istakao gušenjem slobode u Skupštini grada, ali i u DS-u. Još više se istakao nepravednim i, sumnja se, nepoštenim bogaćenjem dok je obavljao državne funkcije od 2005. do 2013. godine. Stoga je naziv „Stranka slobode i pravde“ u odnosu na Đilasa čista kontradikcija (protivrečnost). Potpredsednici Đilasove stranke su Marinika Tepić (ranije u LSV i Novoj), Dejan Bulatović (ranije SPO, ZEP) i Borko Stefanović (ranije SPO, DS, Levica), koji je i zamenik predsednika. U predsedništvu stranke su i Ana Stevanović (ranije DJB) i predsednik opštine Stari grad Marko Bastać (ranije DS, ČSG), koji će voditi beogradski odbor SSP. Što se tiče Dragana Đilasa, dovoljno je citirati Duška Radovića: „Malo para kvari telo, a mnogo para kvari dušu. Čovek je na velikoj muci. U čemu da čuva dušu ako pokvari telo? Šta da čuva u zdravom telu ako ostane bez duše?“

Potpredsednik SSP i zamenik predsednika Đilasa Borko Stefanović je bio predsednik Levice Srbije, koju je utopio u SSP. On je diplomirani pravnik. Obavljao je funkciju sekretara Predsedništva DS. U Vladi Mirka Cvetkovića bio je politički direktor u MSP i Šef pregovaračkog tima za razgovore sa Prištinom. Uz Tadića i Jeremića, on je najveća štetočina koja je proces priznanja lažne države Kosovo dovela do kote 99 odsto. U aprilu 2016. godine promenio je ime u Borko iz Borislav zbog toga što RIK nije hteo da prihvati listu Levice Srbije (Borislav i njegovi nisu znali pravilno da popune izborne formulare)! Time je B. Stefanović ušao u anale gluposti. Potpredsednica SSP-a Marinika Tepić je promenila niz stranaka. Po zanimanju je diplomirani filolog. Ranije je bila poznata kao Marinika Čobanu (Mărinica Ciobanu). Rumunskog je porekla. Bila je pokrajinski Sekretar za omladinu i sport od 2012. do 2016. Bila je portparol LSV. U anale beščašća je ušao način na koji je nedavno obmanula Zorana Živkovića, predsednika Nove, pri izlasku iz te stranke i poslaničkog kluba. Marinika Tepić (Čobanu) je poznata po ekstremnoj mizandriji i radikalnom feminizmu. Za narodnu poslanicu, na izborima 2016. izabrana je na listi LDP, LSV i SDS. Dejan Bulatović je prethodno bio na čelu Zelene ekološke partije, koju je – verujemo za lepe pare – preprodao Draganu Đilasu. Zbog toga je nagrađen potpredsedničkim mestom.  Ranije je bio član SPO.

Marko Bastać je po zanimanju producent. Od 2006. do 2009. godine je radio u Đilasovoj firmi „Imoušn“. On je 18. decembra 2016. napustio DS. Demokratska stranka je 25. decembra 2016. saopštila: „Iz DS je izašla Bastaćeva rodbina i prijatelji“. Tom prilikom DS je optužila Bastaća „da je napustio DS nakon otkrivanja pronevere više od 10.000 evra, kroz izdavanje lažnih menica„. DS je još saopštila: „Privatizacija stranke na Starom gradu je nedopustiva i uvereni smo da je njihov izlazak pojačanje za pravu Demokratsku stranku“. „Njega (Bastaća, op. aut.) su sledili njegova supruga, njena sestra, njegova sestra i njen suprug, jedan rođak i majka njegovog kuma, kao i još neki njegovi prijatelji koji su deo ove nepotističke družine„, navela je DS (uputnica 6). Inače, sva pobrojana lica Marko Bastać je zaposlio u opštini Stari grad. Tim povodom Bastać je izjavio: „Ne vidim ništa sporno da članovi moje porodice rade sa mnom i da me podržavaju” (ha, ha!). U toku izborne kampanje na Starom gradu, u maju 2016, Bastać je izjavio: „Na listi DS-a su moja supruga, rođak, sestra i sestrin muž“. Osim njih četvoro, na listi su još bili i majka Bastaćevog kuma i sestra Bastaćeve supruge, saopštio je DS. „Suprugu sam upoznao u DS-u i svi članovi moje porodice su članovi DS-a. Takođe, kad su ljudi 14 godina u stranci, kao što sam i ja, logično je da se neki od njih okume. O listi kandidata izjašnjavao se opštinski odbor stranke, koji broji 60 članova i razume se da nisu svi oni moji srodnici. A listu su jednoglasno usvojili”, objasnio je Bastać 

Pola godine kasnije svi su napustili DS, a sada su u stranci Dragana Đilasa. Osim što je privatizovao starogradski odbor DS, Bastać je odavno potpuno privatizovao opštinu Stari grad. Unazad par meseci postao je poznat po vandalizmu i huliganizmu koje sprovodi na ulicama Starog grada (uništavanje i krađa saobraćajnih znakova i drugog urbanog mobilijara) i nasilju koje sprovodi protiv graditelja Trga republike. Pri tome je počinio niz krivičnih dela, zbog čega je podneto više krivičnih i prekršajnih prijava.  Mediji su 13. aprila 2019. objavili saopštenje gradskog odbora SNS u kome stoji, citiram: „Marku Bastaću poručujemo da mu ni kriminalci iz narko klana njegovog brata Miloša Bastaća, koji se nalazi na crvenoj poternici Interpola, neće pomoći (…)“ (uputnica 8.). O sudbini 10.000 evra se ništa ne zna i za tu informaciju potrebno je obratiti se DS-u!

„SLOBODNA ZONA“ 

Posle kraha protesta koji je ozvaničen neuspehom skupa od 13. aprila , i posle drastičnog pada broja učesnika protesta 20. i 27. aprila, opozicija je odlučila da okonča proteste i svede ih na „Slobodnu zonu“ ispred Predsedništva Srbije. To u praksi znači da su u parku ispred Predsedništva Srbije postavili jedan šator, pet sa pet, u kome će se održavati „silne“ svakodnevne aktivnosti. O fijasku protesta izvestila je i opoziciona TV N1 u prilogu „Zaživela „Slobodna zona“, zamrli protesti“. U izveštaju N1 dalje stoji: „Otkako je institucija u parku zaživela, zamrli su protesti u većini gradova u Srbiji“.

„Prosto, to je sve neki prirodan tok. Nekad je potrebno da se ljudi odmore, da regenerišu svoje ideje, da sakupe nove ljude i da krenu dalje“, kaže organizatorka protesta „1 od 5 miliona“ Jelena Anasonović“ (uputnica 9.). Sve to je potvrdio i glumac Nikola Kojo, jedan od učesnika protesta. On je u intervjuu nedeljniku „NIN“ objasnio zašto su demonstracije dela opozicije u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji doživele debakl: „Kada su shvatili da bezidejne šetnje, rejv žurke, sporazumi sa narodom i upadi u televizije, predsedništva i MUP nisu ništa drugo do učešće u loše režiranoj predstavi koja ima za cilj gašenje bunta, ljudi su lagano počeli da prestaju da dolaze na proteste(…) Ljudi polako shvataju da su im protest, od početka, iz prikrajka vodili cenzusolovci, uz pomoć raznog polusveta i polunovinara i studenata koji su im verovali“.

Boško Obradović je 5. maja, u toj karikaturi od slobodne zone, izjavio: „Ova stvar mora da se istera do kraja. Ili ćemo mi na ulici srušiti ovu vlast, kad nas bude dovoljno na ulici da možemo da je srušimo (…)“ (uputnica 10). Na toj izjavi pozavideli bi mu mnogi revolucionari iz istorije. Slično su prethodnih meseci govorili njegovi drugosrbijanski prijatelji Goran Marković, Dragan Velikić, Jovo Bakić i Snežana Čongradin, o čemu smo već govorili. U otvorenom pismu koje su objavili mnogi mediji autor ovog teksta je podsetio Boška Obradovića i njegove prijatelje da direktno krše Krivični zakon (član 309, Stav 1 – „Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“; „napad na ustavno uređenje“ (član 308); „udruživanje radi protivustavne delatnosti“ (član 319); „pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije“ (član 320). On, kao i svi uzurpatori, pretpostavlja da zakoni počinju da važe onog trenutka kada ih on donese. Đilas, Jeremić i Obradović smatraju da su iznad zakona, a nisu, verujte.

UZROK NEUSPEHA

Na kraju se postavlja pitanje zbog čega su protesti bili osuđeni na propast. Prvo i osnovno, nije postojao valjan razlog za proteste. Drugo, lideri protesta i njegovi organizatori (Đilas, Jeremić, Obradović) i stranke SZS, ekstremno su kompromitovani. Osnovna slabost opozicije je to što je dozvolila da SNS potpuno preuzme mejnstrim srpske politike. Prelaskom SNS u proevropsku političku medialu, opozicija je ostala bez prepoznatljive političke agende. Opozicija se davi u nerazumnoj radikalizaciji stavova (besmisleni protesti i zahtevi, optužbe na račun EU i MMF, posezanje za verbalnim i fizičkim nasiljem, neshvatljiv otpor nesporno dobrim potezima vlasti (npr. uređivanju i izgradnji Beograda, Zakonu o doniranju organa, dovođenju stranih investitora, itd). Opozicija želi da poveća svoju vidljivost destrukcijom, umesto dobrim idejama i pronalaženjem nekompromitovanog lidera. Opozicija je neartikulisana, nesložna, i nema identitet. Opozicija zna šta neće (mada se i oko toga ne slažu), ali ne zna šta hoće.

Sveukupno, protesti su patili od starih bolesti. Zahtevi su bili nerealni i organizatori su ih stalno menjali i dopunjavali. Jedini „program“ opozicije je bio „30 tačaka“ SzS (kasnije zamenjen konfuznim „Ugovorom sa narodom“ koga su svi već zaboravili), koji je od strane opozicionih analitičara ocenjen kao „komunistički, samoupravni, konfuzan, recikliran, blam“ (Miša Brkić, uputnica 11) ili kao „tupav i kukavičiji“ (Dejan Ilić, uputnica 12). Sujete ideološki raznorodnih, suprotstavljenih činilaca protesta, izazivaju razjedinjenost i sukobe. Unutar protesta gore sukobi na liniji stranačko – vanstranačko. Takođe, pokazalo se da unutar samog SZS bukte sukobi na liniji Đilas

– Jeremić. Najveći gubitnici su Jeremić i Obradović. Jeremić nije uspeo da izgradi identitet svoje stranke. Obradović je potpuno uništio identitet Dveri. Ostali „lideri“ bukvalno ne postoje. Svi osim Đilasa su mnogo bolje stajali pre protesta. Đilas je uspeo da kako-tako osnuje stranku i raspolaže znatno većim finansijama nego Jeremić i Obradović.

Držanje vladajućih stranaka je bilo za svaku pohvalu. Za razliku od Miloševićevog režima svojevremeno, Vučićeva vlast je uzdržana, ali ne i autistična. Čvrsta, ali ne i nasilna. Pomirljiva i delimično blagonaklona, ali ne i saglasna sa zahtevima protestanata. Hvale vredno je svako izbegavanje konfrontacije sa učesnicima protesta. Sam Vučić je slao pomirljive poruke i nije negirao pravo na mirna okupljanja. Primetno je da je to frustriralo organizatore. Protestanti jesu bili malobrojni, ali su im mediji poklanjali višestruko veću pažnju od one koju zaslužuju. Zabrinutost mora da izazove podrška koju organizatori protesta imaju od strane inostranog, zapadnog faktora. Američki faktor je po tom modelu uništio Ukrajinu, a u toku je  destrukcija Venecuele, po istom modelu. Obe nesrećne države su na listi američkih prioriteta, a Srbija, srećom, nije.

Niko ne spori pravo građanima da protestuju. Međutim, nekoliko hiljada građana ne može da nameće svoje stavove ogromnoj većini koja niti učestvuje, niti podržava ove proteste. Zbog hipoteka koje i dalje nosi Miloševićevo doba, naglasićemo da učesnici protesta 2018/2019 nisu ni domaći izdajnici, ni strani plaćenici. Za razliku od čuvenih „devedesetih“, sada nikome ne pada na pamet da tako etiketira protestante. To su naši dragi sugrađani. Šetnje su dobre po zdravlje.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

mihajlo

pre 4 godine

Kako su vodili loše državu , dok su bili na vlasti, takvu i sada imaju podršku naroda.

0 0 Odgovori

miroljub

pre 4 godine

Šta drugo reči osim BRAVO !!!!

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari