ĐURĐEV: Kad gađaš neprijatelja, a pogodiš saveznika

Napad Huta dronovima na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji pokazao svu složenost sveta u kome danas živimo. On je slika i prilika teze da se svet pretvorio u "globalno selo" u kome svaka bitnija akcija na nekoj njegovoj tački proizvodi globalne reakcije, rekao je predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev

 

- Tako je posledica napada jedne od nominalno opozicionih frakcija u Jemenu na naftna postrojenja susedne zemlje izazvala snažan geopolitički potres. Saudijska Arabija pokriva 12% svetske proizvodnje nafte, a ovaj napad je smanjio saudijsku ponudu nafte za 50%. Time je globalna ponuda nafte smanjena 5-6%, dok je cena nafte na tržištu skočila za 15% - rekao je Đurđev.

Lider Srpske lige ističe da je Donald Tramp je najavio da će SAD staviti na tržište sopstvene strateške rezerve nafte, koje u ovom trenutku iznose 726 miliona barela.

- Ako uzmemo u obzir da je saudijska proizvodnja opala za 5,7 miliona barela na dnevnom nivou, onda dolazimo do zaključka da američke rezerve mogu potrajati 120 dana. Naravno, pod uslovom da potražnja za naftom usled porasta njene cene ostane na istom nivou. Ne možemo reći sa sigurnošću kada će Saudijska Arabija uspeti da povrati pređašnje proizvodne kapacitete, ali je izvesno da je ona i dalje strateški saveznik SAD na Bliskom istoku - ističe Đurđev, uz opasku da su Huti izveli napad sa svega desetak dronova na jednom ograničenom prostoru, a da su proizveli globalne posledice.

- Najveće posledice bi mogla osetiti Kina, koja je postala najveći potrošač nafte i zavisna je i od saudijskog uvoza i od cene nafte. Globalni rast cene nafte vodi ka rastu cena proizvoda, odnosno smanjenju tražnje za kineskim proizvodima, te smanjenju kineskog izvoza. Huti se, kao jemenski šiiti, nalaze pod patronažom Irana, koji im je pomogao da razviju sofisticirano oružje. Paradoksalnost savremene geopolitike ogleda se u situaciji gde su Huti, gađajući Saudijce kao iranskog neprijatelja, pogodili iranskog saveznika - Kinu. Nešto bolje bi u globalnoj konstelaciji mogla proći Rusija, ne samo zbog skoka cena nafte, već i zbog ponude koju je Putin odmah uputio saudijskim kolegama da kupe ruske protivavionske sisteme kratkog dometa, koji su se u Siriji pokazali odličnim - kaže Đurđev i dodaje da bi ovakva situacija za Kineze dugoročno neprihvatljiva.

- Njihova ekonomija ionako beleži najmanji rast od 2002. godine i nisu joj potrebni dodatni poremećaji. Očekujem pritisak Pekinga na Rijad da okonča vojne sukobe u Jemenu i stabilizuje svoju naftnu proizvodnju. Ni Rusima dugoročni skok cena nafte ne ide na ruku, jer održava konkurentnom američku naftu iz škriljaca, te je i u njihovom interesu da se stanje u Jemenu stabilizuje. Čak i SAD na duži rok mogu računati na negativne efekte, s obzirom da je njihova ekonomija snažno vezana za kinesku, ali i na to da visoke cene energenata vode po pravilu ka globalnoj recesiji.

On navodi da se ova situacija može nepovoljno odraziti i na Srbiju:

- Ugrožene su sve rastuće ekonomije evroazijskog regiona koje su zavisne od uvoza energenata. Srbija uvozi gotovo 85% naftnih derivata za svoje potrebe i njena energetska bezbednost je uveliko uslovljena. Za nas je najvažnije da se ponuda nafte na svetskom tržištu i njena cena stabilizuju. Mi smo suviše mali da bismo mogli da utičemo na globalnu preraspodelu moći u oblasti energetske bezbednosti. Ono što mi možemo jeste da radimo na povećanju svoje energetske nezavisnosti, gde se projekat "Turski tok“ nameće kao povoljna opcija za nas - zaključuje Đurđev.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.