VESIĆ PROTIV ĐILASA - PRAVDA JE POBEDILA! Pročitajte novi autorski tekst Nebojše Bakareca!

Pravosuđe u Srbiji je nezavisno. O tome svedoče masovne tužbe (preko sto!) koje je podneo tajkun Dragan Đilas. Do sada je Đilas uglavnom dobijao na sudu one koje je tužio. Konačno je pre neki dan jedna sutkinja smogla hrabrosti da izbegne pravna prenemaganja koja ubijaju pravdu, i presudi vodeći računa o širem kontekstu, a to je da niko, pa ni Đilas ne može da zatire pravo na javnu reč i otkrivanje mahinacija, podnošenjem stotina tužbi, protiv novinara, i drugih kritičara. Takođe, sutkinja je ispravno procenila da javne ličnosti moraju da trpe kritiku O čemu se radi, objašnjava politički analitičar i član UO Fondacije SNS Nebojša Bakarec

 

O čemu se radi, objašnjava u autorskom tekstu politički analitičar i član UO Fondacije SNS Nebojša Bakarec.

- Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je tužbe za klevetu Dragana Đilasa protiv grada Beograda i Gorana Vesića (Odrednica 1). Sud je prvi put prozreo Đilasove providne namere uperene protiv pravosuđa i demokratije u Srbiji. Presudu je donela sutkinja Nada Đorđević. Značajno je to što je ova sutkinja donela presudu protiv zloupotrebe pravnog sistema. Ovoj čestitoj ženi treba čestitati na hrabrosti da se zameri osvetoljubivom tajkunu Draganu Đilasu.

Đilas je tužio Grad Beograd i Gorana Vesića zbog toga što je Vesić 10. januara 2019. godine na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici objavio reagovanje u kome je Đilasa nazvao  „najvećim lopovom u srpskoj politici, nesposobnim lopovom i bednikom“. Sud je odbacio Đilasov zahtev za naknadu štete. Sud je takođe odbacio zahtev Dragana Đilasa da obaveže Vesića da ne sme više javno da ga naziva „lopovom, pljačkašem, bednikom, tajkunom, prevarantom i čovekom koji otima pare od naroda“. Oba ova Đilasova zahteva odbačena su kao neosnovana.

Ovo je prvostepena presuda na koju Đilas ima pravo da uloži žalbu.Treba čestitati i sjajnom Goranu Vesiću na oslobađajućoj presudi, po tužbi tajkuna koji je urnisao Beograd i Srbiju. Čestitam Goranu Vesiću na hrabrosti da Đilasovo zlo nazove pravim imenom. I sam sam tužen od strane Đilasa, zbog istine koju sam zneo o njemu. O svemu tome pisao sam više puta (Odrednice 2 do 10). Pravda je spora ali dostižna.

Foto: Pink.rs/Tanjug

 

Masovne Đilasove tužbe

Svoju impotenciju i neuspešnost u politici, oligarh Đilas pokušava da nadomesti desetinama miliona evra koje je stekao, sumnja se, na nepošten način, i masovnim tužbama (od 2017. do danas) protiv uglednih medija i pojedinaca koji razobličuju njegove mahinacije. Nikad ne smemo zaboraviti da postoji osnovana sumnja da se Đilas nezakonito obogatio vršeći tri državne funkcije (2004.-2013). Njegove kompanije su, dok se on bavio politikom, ostvarile poslovni prihod od neverovatnih 619 miliona evra, i neto dobit od  fantastičnih 105 miliona evra! On sam je imovinskoj bazi „Krik“, prijavio imovinu vrednu 24,3 miliona evra.

Oligarh Dragan Đilas je u novembru 2017. godine tužio i autora ovog teksta, zbog izjave za list „Alo“, koja glasi: „Pljačkajući Beograd i Srbiju, stekli su milione evra. Bivši predsednik DS-a Đilas „stekao” je stotine miliona evra. Kako? Đilasov gradski menadžer Bijelić optužen je da je oštetio Beograd za šest miliona evra. Još 43 Đilasova funkcionera su hapšena, u osam afera. Đilas je doveo Beograd do bankrotstva, zaduživši grad, preduzeća i gradske opštine za 1,1 milijardu evra!“. Tužba je podneta zbog “uvrede i povrede ugleda i časti“. Spor je u toku. Čeka se presuda.

Kroz svojih više od sto tužbi, Đilas je do sada tužio: medije – RTS, Pink, Informer, Alo i Srpski telegraf , političke stranke – SNS i SPS, između ostalih, i pojedince - Aleksandra Vulina, Gorana Vesića, Milenka Jovanova, Sinišu Malog, Željka Mitrovića, Dragana J. Vučićevića, Aleksandra Ignjatovića, Nenada Lj. Stefanovića i autora ovog teksta. Mnoga pravna i fizička lica Đilas je tužio više puta. Međutim, Đilas je otišao i korak dalje. On je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu podneo i krivičnu prijavu protiv novinara Dragana J. Vučićevića i Aleksandra Ignjatovića (Odrednica 11). Osim što guši javnu reč, on bi i da osuđuje novinare na zatvorske kazne. Tajkun Đilas pokušava da zastraši medije i pojedince, i odvrati ih od kritika uperenih protiv njega. 

ĐILAS IZGUBIO NA SUDU! Vesić: Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je tužbe za klevetu Đilasa protiv grada Beograda i mene!

 

 

Fenomen masovnih tužbi

Ovakvo ponašanje je prepoznato pred Evropskim sudom za ljudska prava u kome se masovno podnošenje tužbi protiv medija i političkih neistomišljenika smatra zloupotrebom prava i opstrukcijom demokratije. U SAD je ovaj fenomen sistemski prepoznat kao „SLAPP“ (Strategic Lawsuit Against Public Participation) – Strateške tužbe protiv učešća javnosti, a termin je ujedno i akronim engleske reči „šamar“ (slapp) (Odrednice 12 i 13). Taj termin je skovalo i definisalo dvoje uglednih profesora pravnog fakulteta Univerziteta u Denveru, davne 1980. godine. U SAD su u 30 saveznih država usvojeni Anti „SLAPP“ zakoni, kojima se sprečava zloupotreba pravnog sistema u cilju gušenja slobode izražavanja u medijima. Cilj „SLAPP“ tužbi je gušenje slobode govora i ograničavanje kritike javnosti, a tužbe su usmerene protiv uticajnih medija, pojedinca ili institucija. Podnosioci „SLAPP“ tužbi žele da cenzurišu i uguše kritike i zastraše tužene, i opterete ih beskonačnim parnicama, čiji troškovi prevazilaze čak i mogućnosti pojedinih medija. „SLAPP“ tužilac ne planira da dobije parnicu, već svoj cilj postiže ako tuženi odustane od daljih kritika ili istraživanja.

Foto: Informer DN

 

Pravni troškovi za procese, koji mogu trajati godinama, pojedine medije, blogere i autore kritičkih tekstova, mogu materijalno toliko iscrpeti da prosto odustanu od kritika i istraživanja. Po pravilu „SLAPP“ tužitelji se ne zaustavljaju samo na jednoj parnici, nego u želji da ućutkaju pojedince i medije, nagomilavaju parnice dok god medij ili pojedinac ne odustane od kritike. „SLAPP“ tužbe posledično utiču na celokupnu medijsku i javnu sferu, šireći strah od beskonačnih finansijski iscrpljujućih sudskih parnica i značajno utiču na gušenje slobode izražavanja. „SLAPP“ tužbe su zapravo zloupotreba pravnog sistema. Najzastupljeniji oblik SLAPP tužbe su tužbe za klevetu, i povredu ugleda i časti. „Šamar“ („SLAPP“ ) tužbe su odavno prisutne i u Srbiji, ali na njih domaće zakonodavstvo nema adekvatan odgovor, jer nisu sistemski prepoznate i pretočene u odgovarajuću zakonsku regulativu, te tužitelji najčešće postižu svoje ciljeve, odnosno uspevaju „SLAPP“ tužbama da utiču na kritičko mišljenje i istraživačko novinarstvo (Odrednica 14). 

Autor ovog teksta se ponosi činjenicom da ga je tužio Dragan Đilas. Dok se Đilas enormno bogatio od 2004. do 2013., i drao kožu s leđa građanima, vaš autor je donirao kožu izgoreloj deci, i 2005. i 2006.,godine. Posebno filozofsko i moralno pitanje je kako neko ko nema nikakav ugled, niti poseduje čast, može bilo koga da tuži za „povredu ugleda i časti“?

O Đilasovom masovnom udaru na medije i slobodu govora, novinarska udruženja ćute već tri godine. Zbog čega ćute? Oligarh Đilas kontroliše, ne samo mnoge medije, već i mnoga medijska udruženja. Veliki Fjodor Mihajlovič Dostojevski je rekao „Tiranija je navika koja prelazi u potrebu“ - zaključuje Bakarec.

   
  

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.