ZAŠTO NLB OTVARA RAZVOJNI CENTAR U BEOGRADU, A NE U LJUBLJANI?

Zašto NLB otvra razvojni centar u Beogradu, a ne u Ljubljani. Beograd je postao tehnološki centar gde dolaze stručnjaci za IT iz država nekadašnje zajedničke republike. Slovenija nema dovoljno kadrova i ima previsoke poreze

- NLB kreira razvojni kompetencijski centar u Beogradu koji zapošljava skoro 40 ljudi koji se bave razvojem. Slovenački obrazovni sistem ne stvara dovoljno kadrova za poslove ove vrste, a visoko opterećenje posla sprečava da preduzeća steknu zaposlene koji se bave razvojem  iz inostranstva, odgovara predsednik uprave Banke Blaž Brodnjak na pitanje zašto se ne jača razvoj u Sloveniji. „Ukoliko u Sloveniji ne budemo uspeli da načinimo ozbiljniji pomak, postepeno ćemo značajan deo razvojnih kapaciteta da preselimo u Srbiju - upozorava.

- U Sloveniji ne možemo da dobijemo dovoljno kadrova za poslovnu transformaciju, a sa druge strane, veoma teško možemo da ih uvezemo zbog visokog oporezivanja. Iz tog razloga smo priunuđeni da razmišljamo – i to sve više slovenačkih preduzeća – da te razvojne profile i razvojna radna mesta otvaramo van Slovenije. NLB se neće zaustaviti na razvoju zbog toga što te ljude ne može da dobije u Sloveniji - ističe Brodnjak.

Obrazovanje i porezi, Brodnjak ukazuje na dva problema u sticanju zaposlenih koji se bave razvojem, recimo informatičara, naučnika vezanih za podatke, prevodilaca podataka i sličnih profila u Sloveniji. Istih nema dovoljno. Obrazovni sistem mora da bude svestan da se je svet promenio i mora da proizvodi profile koji su potrebni u različitm granama, a ne samo u bakarstvu. Zbog digitalizacije, automatizacije i robotizacije u proizvodnnji takvi profili psotaju sve bitniji, objašnjava Brodnjak.

Prema njegovim rečima danas se u Novom sAdu, Beogradu, Nišu ne postavljaju samo centri razvoja, već i logistički servisni centri za važne multinacionalne kompanije: „Danas u Srbiji IT sektor ostvaruje više od deset procenata BDP. To je posledica vizije, dok u Sloveniji nemamo jasnu strategiju  o tome šta su strateške grane i na koji način ih podržati“. 

Srbija snažna u talentima za IT
Srpski IT sektor u stalnom je porastu po prihodima i broju zaposlenih, pa i u pandemijskoj 2020. godini.  Njihov izvoz IT usluga prošle godine iznosio je 1,37 milijarde evra, što je 4,4 procenta više nego godinu dana ranije, dok je izvoz u toj grani pre godine koronavirusa rastao za više od 25 procenata godišnje. 

Uspeh Srbije  potvrđuje i Rodoljub Petrović, stručnjak za IT, koji radi u Sloveniji, a inače dolazi iz Beograda.

- Kada posetim Beograd, imam osećaj da sam u Silicijumskoj dolini. Veliki oglasi nude zaposlenje za tehološke kadrove. U Srbiji se nalazi razvojni centar Majkrosofta, uspehe ostvaruje globalno preduzeće za razvoj videoigara Nordeus. Imam barem pet prijateljnja koji su se zbog posla iz inostranstva vratili u Srbiju, znam i za slovenačkog programera koje se je iz Slovenije preslio tamo. Fenomen Beograda kao regionalnog centra za preduzeća IT je živ, a time su se povećale i plate stručnjaka za IT. Iako međunarodne statistike generalno prikazuju više plate u Sloveniji, atmosfera je drugačija – najviše plate su u Srbiji više nego u Sloveniji. Statistika je jedno, a stanje na terenu drugo - objasnio je Petrović.

- Zašto NLB uspostavlja razvoj u Srbiji. NLB je međunarodna bankarska grupa koja posluje na šest tržišta. Sa kupovinom Komercijalne banke postaje značajnija i u Srbiji. NLB sada kreira razvojni kompetencijski centar u Beogradu, a Srbija je pre deset godina jasnom vizijom donela odluku za projekat Digitalna Srbija. Odlučili su da će značajn deo BDP obezbeđivati ponudom informacionih rešenja. U osnovnim, srednjim i višim školama suštinski veću pažnju namenili su informacionim tehnologijama, u osnovnoj školi uveli kodiranje i na taj način stvarali veliki broj kadrova koji su svetu danas potrebni - kaže Brodnjak.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.