Švajcarski "Veltvohe": Brz napredak Srbije u budućnost

Smeštena između istoka i zapada, Srbija ubrzano sustiže zaostatak, dok je, pre svega, tehnološki i društveni napredak - zapanjujuć, ocenjuje švajcarski nedeljnik "Veltvohe" konstatujući da veličanstvena pobeda vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa 47 odsto glasova nije zasnovana na laži i prevari, kako prikazuju opozicija i mnogi zapadni mediji.

Retko ko van Srbije navodi da je zadovoljstvo stanovništva sa vladajućom politikom veliko, dodaje list.

I za to postoje brojni dobri razlozi. Srbija ima sedam miliona stanovnika na površini koja je više nego duplo veća od Švajcarske. Međutim, trend razvoja stanovništva je i dalje negativan; naročito emigracija brojnih visokokvalifikovanih stručnjaka nastavlja da stvara probleme u zemlji. Tom negativnom trendu se država suprotstavlja značajno većim novcem za porodice, kao i dečijih dodataka. Predsednik Vučić je sebi postavio stalni zadatak tehnološko i ekonomsko sustizanje Zapada.

S jedne strane, Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić traže što relaksiranije odnose sa Evropskom unijom i pozicioniraju Srbiju kao kandidata za članstvo. S druge strane, odnos sa Rusijom je istorijski, kulturno i verski toliko blizak da ovaj tradicionalni panslavizam ni pod kojim uslovima ne bi trebalo da bude ugrožen. Međutim, Srbija je vojno neutralna i u svoje strategije ugrađuje iskustva drugih neutralnih država poput Švajcarske i Austrije. Zemlja brani principe međunarodnog prava i dosledno se zalaže za integritet teritorijalnog integriteta Ukrajine i svih drugih država u svetu, piše "Veltvohe".

Širenje transportne mreže

Srpska privreda ne može i ne želi bez isporuka ruskog gasa i nafte i stoga ne podržava pakete sankcija EU. Vojni pakt NATO-a je krajnje nepopularan među srpskim stanovništvom otkako je navodna odbrambena alijansa bombardovala srpske gradove i objekte 1999. godine, kršeći međunarodno pravo i bez mandata UN. I naravno, nijedna srpska vlada ne može sebi dozvoliti da priznanjem Kosova ostavi na cedilu tamošnje Srbe, koji su za samo nekoliko decenija postali manjina ili prepusti brojne tamošnje pravoslavne svetinje pretećem uništenju od strane muslimana.

Napredak Srbije je zapanjujući u raznim oblastima. Od kada je Srpska napredna stranka preuzela državno kormilo 2013. godine, izgrađeno je 445 kilometara autoputeva, tako da mreža autoputeva već iznosi 997 kilometara. Ove obimne putne konstrukcije značajno podstiču privredni razvoj. Posebno su važne veze sever-jug A1 i A2, ali i veze zapad-istok A3, A4 i A5. Prošle nedelje počela je izgradnja dve važne putne veze na severu zemlje. Reč je o 105 kilometara autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i još jednog značajnog brzog puta od 186 kilometara. Trenutno se gradi ili modernizuje oko 460 kilometara autoputeva, regionalnih i lokalnih puteva, pa se radi na oko 700 kilometara u korist privatnog prevoza.

Modernizacija i proširenje železničke mreže od nekoliko stotina kilometara je isto tako izvanredno kao i prestižni projekat panevropskog železničkog koridora 10, koji brzo napreduje. Od velikog značaja je i železnički koridor 7/Dunav. Što se, takođe, značajnih izdataka za regionalni transport tiče, Srbija je od švajcarske kompanije Štadler Rejl nabavila garniture vozova u vrednosti od oko 200 miliona franaka. Relativno ogromna ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu obezbeđuju zapošljavanje stanovništva.

Izvanredan napredak je postignut i u oblasti socijalne zaštite. I penzije i prosečne i minimalne zarade su značajno porasle poslednjih godina. Dok su penzije pre Vučićeve vlade bile 202 evra, trenutno su 390 evra. U istom vremenskom periodu prosečne mesečne zarade su porasle sa 329 na 820 evra. Nasuprot tome, nezaposlenost je pala sa 26 procenata u 2012. na trenutnih 9 odsto. Dok je državni dug 2001. godine bio preko 100 odsto bruto domaćeg proizvoda, danas je svega 51,4 odsto. Srpski zdravstveni sistem je u znatnoj meri proširen i ojačan: izgrađeno je 147 novih bolnica i zdravstvenih ustanova u doba Aleksandra Vučića.

Kada je reč o nauci, fokus je na nauci o životu, digitalizaciji i veštačkoj inteligenciji. Dva od četiri naučno-tehnološka parka u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku osnovana su u okviru razvojne saradnje sa Švajcarskom, koja ih je finansijski podržala. Slede još dva parka u Kragujevcu i Kruševcu. "BioEconomi hub Bio4Campus", koji će biti posvećen oblastima biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta, trebalo bi da bude završen 2027. godine. Tu će predavati, studirati i istraživati oko 1.200 predavača i 4.000 studenata. Vlada Srbije je već potpisala dugoročne ugovore sa različitim korporacijama i kompanijama, kao što su Roš, Svisrokets, AstraZeneka, ali i sa partnerima kao što su Južna Koreja i Kina, koji će se useliti u Bio4Campus.

Što se tiče informacionih i komunikacionih tehnologija, fokus je na razvoju i primeni veštačke inteligencije i biotehnologije. Digitalizacija je veoma napredovala u Srbiji. Na primer, srpski zdravstveni sistem – za razliku od švajcarskog – potpuno je digitalizovan. Srbija je već sada važan centar za istraživanje veštačke inteligencije. Zemlja je bila prva u regionu jugoistočne Evrope koja je razvila i usvojila strategiju veštačke inteligencije do 2025. godine. Tako je več izdata prva dozvola stepena 3 za autonomnu vožnju u prisustvu vozača. Za Ekspo Beograd 2027 planirana su autonomna vozila bez vozača kako bi se obezbedio prevoz ljudi na izložbenom prostoru, ali i drugi logistički poslovi, navodi "Veltvohe".

Već su stvoreni uslovi za istraživanje veštačke inteligencije i postavljeni temelji, na primer u najsavremenijem Državnom data centru u Kragujevcu ili Centru Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu. U Kragujevcu su nadležni ministri Srbije upravo potpisali memorandum o razumevanju sa šefom IT odeljenja CERN-a u Ženevi Enrikom Marijom Porkarijem o uvođenju i primeni računarske mreže LHC (Large Hadron Collider). Posle SAD i Velike Britanije, Švajcarska je treće po značaju izvozno tržište za srpske usluge u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT).

Tokom poslednjih pet godina, direktne strane investicije u Srbiji iznosile su između 3,8 i 4,4 milijarde evra godišnje, i time više nego u bilo kojoj drugoj balkanskoj državi. Švajcarska je jedan od pet najznačajnijih stranih investitora u Srbiji. Tamo posluje skoro 600 švajcarskih kompanija koje zapošljavaju oko 12.000 ljudi. Kompanije kao što su Nestle, Beri Kalebo, Sika i Regent Lajting,  su posebno važne. Srbija se godinama oslanja na uspešan švajcarski model dualnog obrazovanja sa stručnom obukom i pratećom stručnom školom, koji je posebno podržan od strane profesorke ETH i stručnjaka za obrazovanje Ursule Renold.

Vredni graditelji mostova

Članstvo u EU jeste i ostaje strateški spoljnopolitički cilj Srbije, pri čemu država insistira na istovremenom očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Srbija i dalje smatra Kosovo i Metohiju delom svojedržavne  teritorije. Poslednjih godina, najmanje 28 država je povuklo priznanje Kosova kao nezavisne zemlje, a novih priznanja nije bilo.

U bezglavoj strategiji, Švajcarska je priznala Kosovo kao nezavisnu državu 2008. godine pod vođstvom tadašnje ministarke spoljnih poslova Mišelin Kalmi-Rej i uspostavila diplomatske odnose. Ovo je učinjeno uz potpuno nepoštovanje oprobane švajcarske tradicije priznavanja koja zahteva sopstveni nacionalni narod, jasno razgraničenu nacionalnu teritoriju i konsolidovanu državnu vlast. Da ova državna vlast ne postoji na Kosovu govori i činjenica da pripadnici švajcarske vojske od 1999. godine moraju tamo da obezbeđuju mir i red u sklopu „Swisscoy“. Savezna vlada i Parlament su takođe nedavno odlučili da produže učešće švajcarske vojske u međunarodnoj vojnoj misiji na Kosovu (Kfor) do kraja 2026. godine. Štaviše: švajcarske vlasti žele da maksimalni broj od 195 ljudi povećaju za još 30 vojnika.

Srbija, u međuvremenu, promoviše saradnju sa SAD i EU kao svojim najvažnijim trgovinskim partnerima i investitorima, ali i održava dobre ekonomske odnose sa Kinom, Rusijom, Turskom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Zvanično, u Švajcarskoj živi nešto manje od 60.000 državljana Srbije. Broj pravoslavnih Srba - zajedno sa velikim brojem lica koja su uzela državljanstvo Švajcarske - procenjuje se na oko 150.000 ljudi. Svi su, ili su bili, cenjeni, kao veoma sposobna radna snaga i predstavljaju mostograditelje u službi jačanja saradnje između Švajcarske i Srbije, zaključuje list.