(FOTO) KRUŠEVAC NE KRIJE PONOS: Vraća se sjaj Lazarevog carskog grada!

Turistička organizacija Kruševca je na ovogodišnjem Sajmu turizma u Beogradu predstavila kompletnu turističku ponudu grada i okoline, stavljajući akcenat na manifestacionom turizmu, sa tendencijom da u Carski grad dodje što veći broj posetilaca

Ali, turistički poslenici iz Kruševca su, prema zapažanju mnogih iskusnih turizmologa , više pažnje posvetili turističkim atrakcijama, koje se dešavaju jednom godišnje, kao što su letovi balona nad Bagdalom, viteški megdani u Lazarevom gradu, srednjevekovno venčanje u crkvi Lazarici …, a ne onome što bi trebalo da bude svakodnevno, kao stalna atrakcija grada koji simbolizuje staru srpsku prestonicu i Kosovo..

Za potrebe sajma turizma urađena je nova štampana publikacija "Pravac Kruševac" , a promovisani su i privatni kruševački hoteli, samo što onaj najveći u najstrožem centru Kruševca, hotel ,,Rubin,, ne radi.

- Mnogi stranci želeli bi da dodju u Kruševac, simbol Kosova. Ali, mnogi medju njima, koji najavljuju dolazak, voleli bi da u Lazarevom gradu vide ono čega ovde, sada, nažalost, nema- primećuje Dragoljub Dunjić, turizmolog, koji želi da od grada pod Bagdalom stvori vodeću destinaciju u Srbiji, pa je o svom trošku snimio film i preveo ga na nekoliko jezika.

Dunjić je ovih dana pozvao Kineze i oni, saznajemo, prihvatili su poziv da u godini petla dodju u Kruševac.

- Ali, Kinezi bi želeli da u Lazarevom, gradu vide kako izgleda Miloš Obilić. Drugi, pak, voleli bi da ovde vide kako izlgedaju Braća Jugovići, Ivan Kosančić, Toplica Milan, Kosovka devojka i druge mitske ličnosti, čuvari narodne časti i ponosa svevekovnog srpstva. Ovde su ranije stajale table i oznake simbola Lazarevohg grada i Kosova, ali su uklonjeni.

Dva panoa smo pronašli skrajnuta u susednom dvorištu, u pozadini Miličine ulice, a trećega nigde nema. Sve to sada čami iza očiju javnosti. Česme ne rade, klupe za sedenje su očajne , pa ljudi koji dolaze, sede po kamenju, jer ceo ovaj prostor izgleda sablasno prazan, a na mnogim mestima je i oskrnavljen.

Ne interesuje strance kako izgleda Vidovdanski hram u Narodnom muzeju, koiji nikada nije postavljen na mestu kojem je namenjen, pa bi ga trebalo izmestiti u Sivom domu. Kad stranci dodju i naiđu na ploču na kojoj piše da je ,, ovde zasadjena najstarija vinova loza na svetu,, oni se se smeju,jer je to skrnavljenje istorije.

Nije u porti Lazarevog grada zasadjena vinova loza iz Hilandara, kao što bi trebalo, već je doneta neka iz Slovenije, koja je za oko 600 godina mladja od Hilandarske.

Po svakom santimetru izložnog prostora u Lazarevom gradu, stranci primećuju da ovde nema obeležja simbola Kosova, pa nam mnogi s pravom skreću pažnju na to da se Kosovo ne brani u Briselu, već ovde, u Lazarevom gradu- uverava nas Dragoljub Dunjić.

On je kao dugogodišnji turizmolog i vlasnik agencije ,,Golding ,, osluškivao želje svojih klijenata i turista u Lazarevom gradu, pa nam prenosi zapažanja da turiste, a medju njima mnoge djačke ekskurzije koje dolaze u obilazak Lazarevog grada, stare srpske prestonice, ne predvode kustosi i turistički vodiči, već klisari, oni što ovde prodaju sveće i čiste prostor oko Lazarice.

- Kruševac je veliko turističko mesto, simbol Kosova, ali mu nedostaje lepa priča, kao što se to radi svuda u svetu-priča Dunjić. U ovom prostoru gotovo sablasno prazno deluje i Miličina ulica. Da nije prodavnice ,,Suvenira,, vlasnika Milana Vukovića, ovuda retko ko prolazi. Milan ima ideju i želju da ova, Miličina ulica bude prava srednjevekovna sa izgledopm na pariski Mon Mart.

On, kao i drugi Kruševljani , ističe da Kruševac ima sve, ali mu fali osmišljeni i sadržajni turistički proizvod, a samo istorijski moment može mnogo da iskoristi, da na originalan način uredi i pokazuje na Lazarev grad i okruženje sa mnogo svetinja, kao je manastir Sveti Roman u Djunisu, u čijoj je porti sahranjen Aleksej Vronski, pukovnik Rajevski iz Tolstojevog romana „Ana Karenjina“, pa manastir Sveta Bogorodica gde je najveće hodočašće Srba iz svih srpskih krajeva.

- Nema tog turiste koji ne bi poželeo da vidi kuću gde je rođen legendarni glumac Miodrag Petrović Čkalja, a takve ponude nema – jada se Dunjić. On, kao i Milan Vuković , priseća se da su pre pedesetak godina na Lazarevu kulu sletale i gnezdile se rode, a dole podno kule su šepurile carske ptice paunovi. Kruševljani su ih poželeli, a njih odavno ovde nema.

Tako I stranci koji dolaze u Kruševac, vole da vide čime ovaj grad simboliuzuje Kosovo, a toga, sem na Spomeniku Kosovskim junacima u centru grada , Narodnom muzeju u Lazarevom gradu , koji je pod patronatom zaštite Spomenika kulture iz Kraljeva, i Legatu Milića od Mačve u ulici Kneza Lazara, u gradu pod Bagdalom nema.

Podno Lazareve kule komunalci su ispisali samo Lazarev grad, a mogli su da zasade i neki čempres iz Hilandara za Lazarevog sina Stefana i neku ružu za Lazarevu ćerku Oliveru koja je stazom trnja otišla za Bajazita da bi očuvala Lazarevo carstvo.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.