PRIČA IZ NARODA! Penzioner Miloje iz Užica je DOBRIČINA, on čitav život pronalazi stvari i redovno ih vraća vlasnicima!

Penzioner Miloje Tošić iz Užica za svojih 79 godina više od pet puta je pronašao novčanike sa novcem i dokumentima, i svaki uredno vratio vlasniku. Nedavno je u naselju Terazije, na ulici, spazio novčanik, zaustavio automobil i uzeo nađeni predmet

- U novčaniku su bila dokumenta, lična karta, zdravstvena knjižica, kartice od banke, 3.000 dinara i 50 evra. Odneo sam u policiju. U policiji su mi rekli da se majka vlasnika novčanika, koja je radila nekada u SUP-u, raspitivala da li je neko našao novčanik. Kada sam odneo novčanik, došao je njen sin i mnogo mi se zahvaljivao. Zahtevao je da me časti, da me nagradi, ali ja sam to odbio. Nikada od nikoga nisam hteo da uzmem nagradu, pa neću ni sada - kaže Miloje.

Prvu vrednu stvar, ženski sat, Miloje je slučajno našao 1968. godine.

- Na poleđini sata je pisalo ime i prezime vlasnice, Kata Radović. Našao sam ko je ta žena i odmah sam joj vratio - kaže Miloje i dodaje da se seća 1982. godine, kada je našao novčanik pun novca i dokumenata. Po dokumentima je video da se radilo o radniku „Prvog partizana“. I njemu je vratio sve komplentno.

Njegov najveći nalazak je bio 1994. godine. Tada je naišao na novčanik sa 5.000 dinara i mnogobrojnim dokumentima.

- To je bilo u vreme Avrama, kada je dinar bio jedna marka. Taj novac u to vreme je bio pravo malo bogatstvo. Pored toga bili su neki čekovi, ugovori, legitimacije, oružni list, partijska knjižica... Sve je bilo vredno oko 10.000 dinara. Odmah sam otišao u policiju, a tadašnji načelnik policije me je pitao, pa zar još ima takvih ljudi? Ugostio me je lepo i rekao mi da novčanik odnesem lično vlasniku, a to je bio jedan inspektor u opštini. Kada sam mu vratio novac i dokumenta, hteo je odmah da me časti, odnosno da mi da onih 15 posto, koliko je po tadašnjem zakonu trebalo da pripadne nalazaču skupocenih predmeta ili novca. Priznao mi je da bi mu se otac obesio da mu nisam vratio novac i papire - ispričao je Tošić.

Miloje je našao ženski zlatni prsten sa dragim kamenom. Vrednost mu je bila kao možda današnjih 350 evra, ali u to vreme novac je više vredeo.

- Nikada ništa nisam zadržao za sebe. Nisam znao ko je vlasnik tog prstena, pa sam ga odneo u crkvu i dao kao dobrotvorni prilog.

Tošić je pored novca i skupocenih predmeta nalazio mnogo toga još, neobičnog.

- Jednom sam našao torbu sa knjigama ispred zgrade opštine. Mislim da su to bile knjige nekog srednjoškolca. Stajao sam tu jedno vreme očekujući da će naići neki đak, ali pošto se niko nije pojavljivao, odneo sam u opštinu i otišao. Jednom sam prolazeći kroz selo Ponikve naišao sam na dva džaka punih paprika pored puta. Sigurno su nekom spale sa traktora. Poneo sam ih sa sobom, a onda ih dao nekim meštanima. Nudili su mi pare, ali nisam hteo da uzmem - seća se Miloje.

- Bilo je dosta slučajeva kada sam pronalazio razne sitnice. Nikada me nije povukla želja da uzmem nešto tuđe. Nije to moj znoj, ni zasluga i ne treba mi - poručio je Miloje.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.