VESIĆ: Herojska uloga Srbije, ne zaboravlja prijatelje

Gradski menadžer Goran Vesić istakao je da se svakog novembra sa ponosom sećamo herojske uloge Srbije u Prvom svetskom ratu, a da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio da jedan od beogradskih bulevara dobije ime po američkom predsedniku Vudrou Vilsonu u znak sećanja na njegove zasluge za Srbiju

- Predlog predsednika Vučića znači da Srbija više ne zaboravlja svoje prijatelje, da neguje kulturu sećanja i da se ponosi svojom istorijom - napisao je Vesić u autorskom tekstu za današnju "Politiku" podsećajući da se 11. novembar, Dan primirja u Srbiji, kao državni praznik slavi tek od 2012. godine.

On je naveo da se Beograd podizanjem spomenika 2014. godine odužio ruskom caru Nikolaju II Romanovu, ali da smo na našeg drugog prijatelja, američkog predsednika Vilsona, na našu sramotu, zaboravili. 

- Upravo zato, predsednik Vučić je predložio da sledeće godine jedan od beogradskih bulevara, na stogodišnjicu završetka Velikog rata, dobije ime po predsedniku Vilsonu, kao i obeležje, da bi nove generacije znale šta je sve ovaj divni čovek učinio za Srbiju.

Prema njegovim rečima, odavanje počasti caru Nikolaju i predsedniku Vilsonu pokazuje da Srbija konačno uči lekcije iz prošlosti i da ne ponavlja greške kojih je posebno bilo poslednjih decenija. 

- Zato je naša spoljna politika koju danas vodi predsednik Vučić pre svega u interesu Srbije. Politika koja nas ne svađa sa svetom, politika koja nas vodi u evropske integracije, politika saradnje sa svima i poštovanje istorijskih veza. Zato je Srbija konačno našla svoje poštovano mesto u međunarodnoj zajednici i može da zaštiti svoje interese kako bismo uvek bili na progresivnoj strani čovečanstva, kako bismo izbegli razaranja i žrtve i zaštitili svoje nacionalne interese - poručio je Vesić.

On navodi da je Srbija mesto među pobednicima Velikog rata zaslužila teškim žrtvama čije demografske posledice osećamo i danas. 

- U ratnom vihoru izgubili smo oko 26 odsto stanovništva. Polovinu su činili radno sposobni muškarci. Od 707.000 mobilisanih vojnika kući se vratilo oko 160 hiljada. Od tifusa koji je harao obolelo je oko milion stanovnika od kojih je najveći broj umro, a nad civilnim stanovništvom okupator je vršio masovne zločine - piše Vesić.

Napominje da Beograd u novembru slavi još jedan dan, 1. novembar, kada je Prva armija srpske vojske pod komandom vojvode Petra Bojovića oslobodila naš grad, ali da svega nekoliko spomenika podseća na to herojstvo. 

- Srpska vojska je 45 dana posle proboja Solunskog fronta, koji se dogodio u noći između 14. i 15. septembra, marširajući danju i noću skoro 600 kilometara, oslobodila tadašnju Srbiju. Na našu sramotu danas nas svega nekoliko spomenika podseća na to herojstvo. To su Kosturnica na Novom groblju, Spomenik trećepozivcima na Vračaru, Kosturnica branilaca na Beogradskoj tvrđavi i obeležje posvećeno vojvodi Petru Bojoviću kod Kalenić pijace. 

On ukazuje da je pobeda u Velikom ratu donela Srbiji veliki ugled u slobodnom i demokratskom svetu, a da je američki predsednik Vudro Vilson, na četvrtu godišnjicu austrougarske objave rata Srbiji, 28. jul 1918. proglasio za Srpski dan i naložio da se na svim javnim institucijama u Americi, uključujući i Belu kuću, zavijori srpska zastava. Poruka podrške predsednika Vilsona Srbiji objavljena je u većini dnevnih novina i pročitana je u crkvama širom SAD, podseća Vesić.

- Sjedinjene države su u Veliki rat ušle 1917. godine, ali je američka javnost od početka rata bila upoznata sa patnjama srpskog naroda. Američki Crveni krst je organizovao brojne akcije za prikupljanje pomoći Srbiji, a naši iseljenici su prikupljali pomoć za srpsku vojsku i građane. 

Tome je najviše doprineo Mihajlo Pupin, blizak prijatelj američkog predsednika Vilsona. Pupin je bio najbolji srpski ambasador u tim teškim godinama i neko ko je predsednika Vilsona i američku javnost upoznavao sa patnjama srpskog naroda, zločinima koji su vršeni nad civilima i herojstvom srpske vojske, navodi Vesić.

On ističe i da je Proglas predsednika Vilsona divan primer iskrenog srpsko-američkog prijateljstva i podrške. 

Vesić u tekstu prenosi i tekst Proglasa u kome se, između ostalog, kaže:

- U nedelju 28. jula navršava se četvrta godišnjica od dana kada je odvažni srpski narod, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi. Plemeniti je taj narod odgovorio. 

Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovnika i vojnoj moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon što su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. 

Iako je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Mada nađačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost.

Primereno je da narod Sjedinjenih Američkih Država, privržen očiglednoj istini da je pravo naroda svih država, malih i velikih, da žive sopstvenim životom i da biraju svoje vlade, prisećajući se da su načela za koje se Srbija viteški borila i propatila ista ona načela za koja se zalažu Sjedinjene Države, povodom ove godišnjice izrazi na adekvatan način saosećenje sa ovim potlačenim narodom koji se tako herojski odupirao težnjama germanske nacije da dominira svetom.

Vesić podseća i da se Beograd 2014. godine odužio ruskom caru Nikolaju II Romanovu podizanjem spomenika na mestu gde se u 19. veku nalazilo rusko poslanstvo u Srbiji. 

- Dugujemo večnu zahvalnost caru Nikolaju koji je zbog Srbije ušao u Prvi svetski rat u kome je izgubio i krunu i glavu. 

Zahvalni smo mu jer je 1915. godine spasao izmučenu srpsku vojsku, koja je čekala na obalama Albanije, tako što je Francuskoj i Velikoj Britaniji zapretio izlaskom iz rata ukoliko ne pošalju brodove - napisao je Vesić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.