wikipedia.org

12:49 Srbija 0

Tanjug | 03. 01. 2018.

STIGAO JE TESLAGRAM! Srpski naučnici uz pomoć leptira napravili NAJBOLJU ZAŠTITU ZA NOVAC I DOKUMENTA!

Sa Teslagramom je nemoguće falsifikovati bilo koji dokument

Leptir na jednom krilu ima oko 100.000 ljuspica, nevidljivih golim okom, koje je nemoguće kopirati, a kada se one skinu i nalepe na dokumenta, novčanice ili umetnička dela, dobija se Teslagram - najbolji vid zaštite na svetu, na kojem trenutno, na Institutu za fiziku, rade domaći stručnjaci.

Teslagram - tehnologija koja je u stanju da promeni čitavu oblast bezbednosti, nastao je u okviru istraživanja na Institutu za fiziku u Beogradu i globalno je zaštićen kroz patent i žig.

- Ovaj projekat se razvija u više pravaca - u domenu zaštite novčanica, dokumenata, zaštite podataka, umetnina, a trenutno je u toku projekat razvoja Teslagrama za zaštitu dokumenata - kaže Saša Lazović, rukovodilac Inovacionog centra Instituta za fiziku.

wikipedia.org

Reč je o interdisciplinarnom istraživanju, u koje su uključeni biolozi, fizičari, mašinski inženjeri, jer ovakva vrsta tehnologije zahteva vrlo široka znanja i naporan rad, nekada i više od 70 sati nedeljno.

Još u 18. veku Bendžamin Frenklin je došao na ideju da koristi biološke strukture za zaštitu dokumenta, pre svega novčanica, pa je koristio paterne sa listova biljaka, štampao ih i lepio na novčanice.

- Kasnije je došla složenija tehnologija, pa se danas uglavnom koriste optički varijabilni uređaji koji u sebi sadrže neke mikro i nanometarske strukture, koje služe za zaštuitu novčanica - objašnjava biolog Danica Pavlović, članica tima koji radi na razvoju Teslagrama.

Problem sa takvim strukturama je što su za određeni tip dokumenata sve međusobno identične, pa je vrlo jednostavno napraviti falsifikate, kako originalnih dokumenata, tako i njihovih falsifikata.

Sa Teslagramom je drugačije - nemoguće ga je falsifikovati, tvrde njegovi autori.

Dugogodišnjim istraživanjem i radom sa insektima, na njihovim krilima otkrili su strukture koje su toliko složene da postojeće tehnologije ne mogu da ih iskopiraju.

- Na krilima leptira postoje strukturice, koje su veličine čestice prašine, nevidljive golim okom, koje mi koristimo, skidamo sa krila leptira, lepimo na dokumenta ili na bilo kakve originalne dokumente, kreditne kartice, pasoše, novčanice... Svaka od novčanica, na primer, jedinstveno je zaštićena takvom ljuspicom, koja opet ima svoje jedinstvene karakteristike, koje se ne mogu iskopirati - objašnjava Danica.

wikipedia.org

Leptir na jednom krilu ima oko 100.000 ljuspica, tako da bi sa jednim krilom leptira moglo da se zaštiti 100.000 novčanica ili nekih dokumenata.

U laboratoriji u kojoj rade Danica i njen kolega biolog Dragoljub Dimitrijević nalazi se i jedna komora u kojoj se kontrolišu životni uslovi potrebni za razvoj leptira.

- Tako da možemo od jajašaca, preko larvi, da dođemo do gotovih jedinki, koje koristimo posle njihove prirodne smrti za naša istraživanja - kaže Dimitrijević i dodaje da leptiri žive u proseku 20 dana.

Imaju i malu "farmu leptira", ne otkrivaju koje vrste čuvaju, a kažu da nisu sve vrste pogodne za zaštitu.

Sama ideja za razvoj Teslagrama potekla je od dr Dejana Pantelića, istraživača sa Instituta. Tehnologija se razvija od 2011. godine, a na tome radi tim od 20 članova, koji pored Danice i Dragoljuba, između ostalih čine i fizičari Dimitrije Stepanenko i Marija Mitrović Dankulov, inženjeri ?orđe Vuković i Stevan Jovanović, Saša Lazović...

Takođe, osmislili su i prototip "čitača", na kojem će se kartica sa ljuspicom očitati.

Inženjer Stevan Jovanović kaže da je u saradnji sa firmom "Kvadra grafik" napravljena tehnologija štampe ljuspica, njihovo skidanje i serijska štampa na kartice, dok je u samom Institutu razvijena tehnologija njihovog čitanja.

Ističe da im cilj nije da Teslagram bude plasiran i postigne velike finansijske rezultate, već da bude uspešan primer koji će pokrenuti slične procese u drugim naučnoistraživačkim organizacijama.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]