ALARMANTNO! 100.000 TONA OPASNOG OTPADA TRUJE LJUDE U SRBIJI: Naša zemlja prepuna deponija sa otrovnim materijama!

Širom naše zemlje, na više od 1.000 lokacija, odlažu se radioaktivni i kancerogeni otpadi, koji svakodnevno truju milione ljudi. Najgora situacija u Subotici i Prahovu kod Negotina, gde se talože tone otrovnog fosfogipsa, kažu ekolozi

Čak 100.000 tona veoma opasnog, radioaktivnog i kancerogenog otpada truje milione ljudi širom Srbije na više od 1.000 lokacija, pokazuju alarmantni podaci ekologa i Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Najkritičnija je situacija u Subotici i Prahovu kod Negotina i na beogradskoj Adi Huji, gde je prema rečima stručnjaka, na deponijama uskladištena velika količina veoma otrovnog fosfogipsa.

Trivan: Obrenovac je samo početak Dvadeset pet tona protivzakonito zakopanog opasnog otpada pronađeno je 28. decembra na privatnoj parceli u okolini Obrenovca i tada je za dlaku izbegnuta ekološka katastrofa. Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan kaže da je ova akcija bila samo početak borbe za zdraviju životnu sredinu. - Da li ćemo i šta još ponegde pronaći, to ćemo videti. Mislim da hoćemo, ali i da ćemo se potruditi da svi državni organi urade svoj posao kako treba, što znači da nije dovoljno da samo pronađemo mesta na kojima se to nalazi i privedemo lica koja vrše taj kriminal, već je potrebno da svi pravosudni organi odrade svoj posao - rekao je Trivan.

Taloženje otpada

U Ministarstvu ekologije kažu da najviše opasnog otpada potiče iz industrije, a da najveću opasnost predstavlja tzv. istorijski otpad, koji se godinama taložio i zagađivao životnu sredinu.

Ogroman rizik Otpad se u Srbiji skladišti tajno po hangarima ili na privatnim imanjima, kao nedavno u Obrenovcu Petar Pfendt, profesor hemije i životne sredine

- Realno se procenjuje da je količina opasnog otpada koji se stvara u Srbiji, a potiče iz svih postrojenja oko 100.000 tona godišnje, dok istorijsko zagađenje iznosi takođe oko 100.000 tona. Procenjuje se da će se pre 2019. godine konačno rešiti problem istorijskog otpada, koji se taložio godinama unazad. Sa druge strane, u Srbiji ne postoji nijedna zvanična lokacija za odlaganje opasnog otpada. Generalno, ne postoje ni ovlašćena postrojenja, odnosno operateri koji poseduju dozvolu od nadležnog organa za termički i fizičko-hemijski tretman opasnog otpada - rekli su nam u Ministarstvu ekologije.

I farmaceutski otpad opasan Vladimir Dragović, vlasnik firme DRA grupa iz Subotice koja se više od decenije bavi sakupljanjem, transportom i izvozom opasnog industrijskog otpada, kaže da ćemo sa ovim problemom kuburiti sve dok se kod ljudi ne probudi svest o njegovoj štetnosti. - Situacija po pitanju opasnog industrijskog otpada je dosegla vrhunac zatvaranjem velikog dela preduzeća ili celih industrijskih grana koje su svojom delatnošću stvarale, ali i neadekvatno i nezakonito upravljale velikim količinama opasnog otpada. Ono što je sve više uočljivo jeste i to da bolnice i domovi zdravlja bacaju gde stignu opasni medicinski otpad, što je velika opasnost i za okolinu i za zdravlje ljudi. Jer, reč je o infektivnom, biohazardnom i farmaceutskom otpadu, koji su izrazito opasni - kaže Dragović i dodaje da čak i ono malo opasnog otpada što se kod nas prikupi, zbog izuzetno komplikovane i složene procedure izvoza, teško završava u nekoj od spaliona na teritoriji EU.

Profesor hemije i životne sredine Petar Pfendt otkrio nam je da vlasnici fabrika često plaćaju drugim ljudima da se reše opasnog otpada umesto njih, pa se toksični materijali mogu naći u rekama, na livadama i deponijama.

- Već 30 godina se vlasnici fabrika dovijaju na razne načine kako ne bi plaćali ogromne troškove uništavanja štetnog otpada. Velike fabrike za razliku od malih imaju novca, pa određeni deo šalju u inostranstvo. Česta je praksa da fabrika iznajmi hangar i onda u njemu skladišti otpad. To je veoma opasno jer postoje propisi po kojima se čuva otpad, a kada se ovako skladišti, ne postoji nikakva kontrola njegove štetnosti. Takođe, sve češće proizvođači unajme i plate čoveka da se umesto njih reši otpada, kao što je verovatno bio slučaj i u Obrenovcu - smatra Pfendt.

Širenje otrova

Naš sagovornik tvrdi da se opasni otpadi mogu naći na oko 1.000 lokacija širom Srbije. Najkritičnija situacija je na Adi Huji, ali i u Subotici i Prahovu kod Negotina.

- U Srbiji ima oko 1.000 lokacija na kojima se može naći štetni otpad. Najkritičnija je Ada Huja, gde je utvrđeno da na više deponija postoji nekoliko vrsta opasnih materija. Fosfogips je otpad koji nastaje pri proizvodnji fosfatnih đubriva i može se naći u okolini Subotice i naselja Prahovo u Negotinu. To je prašina koja je potencijalno radioaktivna, a najveći problem je što, ako se ne odlaže kako treba, vetar može da ga oduva i zagadi svaki deo naše zemlje - priča Pfendt i ističe da i građani moraju biti savesni jer su čak i stare i istrošene baterije štetni otpad koji se mora skladištiti na propisan način.

KOLIKO OTROVA JE SAKRIVENO? Pronađeno još 50 opasnih buradi u Obrenovcu

ALARMANTNO! Ministar Trivan upozorava: OTPAD IZ OBRENOVCA OTROVAN I KANCEROGEN!