KRAJNJE NEODGOVORNO PONAŠANJE: Restorani u SRBIJI godišnje bace HILJADE TONA HRANE!

Ogromne količine kvalitetne hrane iz restorana i hotela završi na otpadu jer u Srbiji ne postoji firma koja bi te namirnice poklanjala humanitarnim akcijama, kaže Georgi Genov iz udruženja HORES

Restorani i hoteli u Srbiji godišnje bace na desetine hiljada tona kvalitetne hrane jer ne postoji sistem kojim bi te namirnice prosledili u humanitarne svrhe, upozoravaju iz Udruženja hotelijera i restorana u Srbiji (HORES).

Prema procenama ovog udruženja, u Srbiji postoji 13.000 restorana i od ukupne hrane koja se u njima pripremi najmanje pet odsto završi na otpadu. Prevedeno u brojke, radi se o desetinama hiljada tona, što je neverovatna količina... Stručnjaci kažu da se ovo dešava samo zato što u našoj zemlji ne postoji firma koja se bavi distribuiranjem odbačenih namirnica iz restorana i hotela u razna prihvatilišta. 

Potreban zakon

Direktor HORES Georgi Genov kaže da problem nepotrebnog bacanja viška hrane najpre treba zakonski regulisati, a onda uvesti sistem po kojem bi ona bezbedno i u ispravnom stanju bila prosleđena onima kojima je potrebna.

- Najviše hrane se baca tokom organizacije raznih velikih događaja, svadbi, krštenja i praznika. Tada preostane ogromna količina hrane, koja završi na otpadu... O koliko velikoj brojci se radi, pokušaću da objasnim činjenicom da od 75.000 tona otpada koji se izbace iz hotela i restorana tokom godine dobar procenat čini baš hrana - kaže Genov.

On dodaje da u kantama završi najviše hleba i peciva, a zatim mesa i salate.

- Sve što se iznese na događajima u ovalima, bilo da je korišćeno ili ne, mora da se baci u đubre i ne sme da se posluži drugi put. Tako da hrana koja nije ni pipnuta ponekad završi u crnoj kesi umesto da se dopremi socijalno ugroženim kategorijama. Ta hrana bi lako mogla da ode siromašnima, u razna prihvatilišta, kada bi postojao zakon koji to reguliše i firma koja bi se ovim poslom bavila. Njen zadatak bio bi da proveri ispravnost viška hrane, da je zapakuje u adekvatne posude i prosledi ugroženima - objašnjava Genov i dodaje:

- Udruženje ugostitelja Beograda je pre pet godina pokrenulo inicijativu da se organizuje šira akcija davanja viška hrane, ali problem je što se nijedna kompanija ili udruženje ne bave preuzimanjem hrane od restorana i dostavljanjem onima kojima je potrebna.

Ostaju viškovi

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da je najveći problem to što naši ljudi imaju "boljku" da i u prodavnicama i u restoranima kupuju i naručuju preterane količine hrane.

- Pred velike praznike, u Srbiji se kupuje u proseku i do 40 odsto više namirnica nego inače i retko koje domaćinstvo to potroši i pojede. Teško je proceniti koliko se viška hrane baci, ali sigurno polovina završi u kontejneru. Isti slučaj je i sa trgovinskim lancima, hotelima i restoranima. Pored humanosti, koja je najbitniji faktor u celoj ovoj priči, smatram da je potrebno uvesti i zakonsku regulativu koja će objediniti ovaj sektor i umesto kontejnere, tom hranom puniti tanjire onima kojima je to potrebno - naglašava Papović i dodaje da u bacanju hrane još uvek prednjače zemlje bivše Jugoslavije, a ne zaostaju ni Bugari, Turci, Albanci.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.