SLAVIMO SVETOG JOVANA! Na današnji dan Srbi se bratime i kume!

Srpska pravoslavna crkva i vernici u petak 20. januara slave Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordanu. Posle Nikoljdana i Đurđevdana ovo je svetitelj koji se kod Srba najviše poštuje i slavi

Narodni običaji i verovanja

Jovan je ubijen za vreme kralja Judeje Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava. U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.

Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.

U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.

Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju onih koji ga slave na trećem mestu među Srbima. Najviše se slave Sveti Nikola i Sveti Arhanđel Mihail.

Jovan Krstitelj se smatra zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, krštenika, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta.

Bio je takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom, kako ga Sveto Pismo i naziva, nego smrtnikom.

U ponoć, kada nastaje dan Svetog Jovana, odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu.

Jovanova ruka

Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine, na dan, svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

U ponoć, kada nastaje dan Svetog Jovana, odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu. Ovo je samo delić narodnog verovanja u moć zametka života i njegovu duhovnu vezu sa Bogom, Hristom i Svetim Jovanom.

Podsetimo, vernici SPC u septembru obeležavaju i praznik Usekovanje glave Svetog Jovana i uz taj dan vezali su mnoge lepe običaje. Verovali su da na taj dan mogu saznati kakva ih sudbina čeka pa da se pomole svecu da im usliši želje. Na dan Usekovanja glave Svetog Jovana Srbi se ne vesele i, ako je moguće, nož u ruke ne uzimaju i to u znak sećanja na stradanje Jovanovo.

Na taj septembarski dan Srbi ne jedu i ne piju ništa crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv. Hercegovci na ovaj dan ne obavljaju teže poslove i vode računa da ne rade ništa oko semenja. Paze na koji je dan palo Usekovanje i u toku cele godine izbegavaju da tog dana imaju bilo šta sa semenom. Ni deci se ne daje ništa što je crvene boje - ni jabuka, ni paradajz, ni breskva, ni crveno grožđe. Ali na taj dan valja brati lekovite trave: kantarion, nanu, konjsku čuburu, lincuru.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.