(FOTO) IMA LI U SRBIJI NESREĆNIJE SUDBINE OD ĐURINE? Dete mu je umrlo, drugo je nepokretno, bio je rob i sluga: SVAKI DAN MU JE PATNJA!

Nekad sudbina tuče tako mučki po leđima da ona u jednom trenutku, pod teretom bola i nesreće, puknu na pola. I više nije ni bitno šta je bilo pre, šta dolazi posle jer - jedna leđa su pukla na pola pod naletom najtežih tragedija

Đurina se još nekako drže, iako je proteran iz Krajine, bio rob vojvođanskom vlastelinu 14 godina, saznao u istom danu da mu je dvoje dece teško bolesno, ćerka je umrla, žena obolela. I znate šta još? Đura poslednjih pet godina ne spava!

Njegova leđa se još nekako drže. Ne pitajte kako, iako je iza njega 23 teške godine svakodnevne borbe..

Iz dvorišta kuće Đure Vujanića dopire zvuk točkova invalidskih kolica. Pokušaj Đurinog sina da se sam kreće po dvorištu, iako je nekoliko puta ispadao iz istih tih kolica i povređivao se.

- Nekad je dovoljno da se samo zakašlje, pa da izgubi ravnotežu i padne - šapuće Đuro dok zabrinuto posmatra sina kroz staru zavesu, a ja ne mogu da skrenem pogled sa plafona iznad, koji samo što nije otpao.

Đurina kuća

- Imali smo u Krajini 15 jutara zemlje, pravo jedno domaćinstvo, bili smo svi zdravi i sa nekim planovima za budućnost. A onda smo morali da bežimo. Žena i ja, sa petoro male dece - priseća se i dalje gledajući u sina.

Prebegli su 1995. godine u Bačko Gradište, nadajući da će ih tu sačekati bolji život. Olakšanje. Neka nebeska pravda za one koji su u jednom danu izgubili sve. Ali, ne.

Đuro se zaposlio kod jednog vojvođanskog vlastelina, koji je njih sedmoro smestio u prostoriju od 30 kvadrata.

- Žena i ja smo za njega radili 14 godina kao robovi, za poneki obrok i mesto za prespavati. U tih 30 kvadrata - priča Đuro na pragu sobe u kojoj je do pre šest godina spavala njegova kćerka Nada. Ona tamo više ne spava, a kao uspomena na to da je ikad živela ostali su samo roze zidovi i fotografija. I rana koja ne zaceljuje u srcima porodice.

U istom danu 2005. godine Đuro je saznao da mu sin i ćerka boluju od cerebralne paralize. Najstarija mezimica, Nada, preminula je od bolesti sedam godina kasnije, a do kraja života bila je u invalidskim kolicima. Posle njene smrti, u ista kolica seo je mlađi sin. Kako ne može sam da uradi bilo šta, Đuro mora da brine o njemu.

Đurina kuća

Poslednjih pet godina radi samo noćne smene, do 5 svakog jutra. Odspava dva sata ili ne spava uopšte i nastavlja sa brigom o bolesnom sinu. Oči su mu krvave od umora, neispavanosti i suza koje znam da potajno pušta kad je sam, kad ga niko ne vidi.

Oči su mu krvave od noćnih smena koje radi kako bi danju brinuo o sinu u invalidskim kolicima. Ne znam kako ima snage. Ono što on fizički izdržava, ne bi mogli ni mnogo jači od njega. Oni koje život ili sudbina, kako vam draže, nije toliko namučio.

- Mora se izdržati - kaže Đuro i odgovara na ono što ga niko i ne pita. A potom, kao da izvlači poslednji atom snage, pokazuje kuću u kojoj žive, staru preko 70 godina. Kuću punu vlage, koja se raspada.

- Sve je staro, trošno, krov prokišnjava, pragovi su toliko visoki da sin ne može da se kreće u kolicima. Ne treba meni da mi neko da pare, bio bih presrećan kad bih dobio nešto materijala za kuću - skroman je čovek čija tragedija pogađa u sam koren duše.

Iz njegove priče shvata se ono najstrašnije: da je navikao na loše, na život bez osmeha. Čovek bi se osećao kriv kad pokuša da se našali sa čovekom koji ima razloga da plače 24 sata.

Dok mu suze liju niz lice, Đuro samo nemoćno klima glavom. On ne veruje da može da bude bolje jer na to nije navikao...

Više detalja kako možete pomoći ovom napaćenom čoveku pogledajte OVDE.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.