(FOTO) INFORMER U SJENIČKIM SELIMA! Sneg okovao tridesetak sela i zaseoka, mašine na terenu od jutra do mraka

Debeli minus, još deblji snežni pokrivač. Zatim razvedravanje, sunce ogreje zabelele predele, vetar se umiri, utihne. Ta sreća ne traje dugo, oblaci se navuku niodkuda i donesu kišu, onu ledenu, najgoru. Sva četiri godišnja doba smene se tokom jednog dana. To je Sjenica, mala varoš smeštena podno osam surovih planina

Ulice su preko dana gotovo puste, iz kuće izlaze samo oni koje muka natera. Ipak, postoje oni koji ne mogu da sede zarobljeni u četiri zida. Jedan od njih je Adem Mujović, rukovodilac Službe za održavanje puteva u Sjenici. Na terenu je od zore a kući se vraća tek kada ispuni sve dnevne planove. 

Foto: A.Grbović

Ovom čoveku, kojem telefon zvoni češće nego onaj u pošti, svi planovi se svode na to kako očistiti sve gradske i seoske puteve, kako se probiti do sela koja su odsečena od sveta, koja su pod snežnom blokadom. Prvi zadatak ovog ponedeljka je probiti snežnu blokadu u jednom selu u kojem je za danas zakazana sahrana.

Foto: A. Grbović

- To moramo na vreme završiti kako ukop ne bi kasnio. Dok mašine rade u tom selu, ostalih petnaest je u drugim mestima. Kritično je na više lokacija a ljudi zovu, svako ima svoju muku. Trudimo se da ispoštujemo svaki zahtev koji dobijemo i to u najkraćem roku - priča Adem u retkim pauzama kada ne telefonira.

Donje Sugubine, zanimljivo sjeničko selo do kojeg se teško dolazi, ali se nekako stiže. Bile su mašine juče, probile put ali novi sneg nanosi olujni vetar koji duva iz sve snage, skida ljudima kapu sa glave.

Foto: A. Grbović

- Šta je bilo, duva? Pa nije strašno kako zna da bude - priča za Informer Elma Nikšić dok u belim kantama nosi kravlje mleko koje prodaje mlekari.

Da situacija, ipak, nije strašna kao što izgleda potvrđuje i Elmin suprug Nermin koji nas, ispred kuće na vetrometini, dočekuje bez jakne.

- Bujrum, izvolite, da popijete kafu, čaj, da se malo ugrejete, da vas poslužimo sjeničkom pršutom, imamo i domaćeg sira - poziva nas Nermin i iskreno se razočara kada je čuo da nemamo mnogo vremena i da za koji minut moramo do Gornjih Sugubina.

- Čiste ovi ljudi, svaka im čast, ali šta vredi kada vetar i sneg učine svoje. Opet su danas došli, trude se koliko mogu. Nama ostaje da živimo ovde gde smo rođeni, gde su nam se roditelji rodili, gde nam se deca rađaju…Nije nam loše - kaže Nermin.

Foto: A. Grbović

Jak vetar puca u “šoferku” automobila i kao da nas vraća unazad. Ispred kuća, koje se nalaze podalje od puta, nigde nikoga. Gornje Sugubine ponosno prkose ovoj jakoj zimi. Kao kopirano, onako pod indigo, je i u Ponorcu, selu u MZ Kladnica u kojem su pretežno staračka domaćinstva.

- Opštinska preduzeća čiste svakog dana, da nije toga naša škola bi bila blokirana a đaci bi gubili nastavu - kaže direktor osnovne škole u Kladnici Rafet Zornić.

Foto: A. Grbović

- Loše do kraja, teško da teže ne može. Skoro, pre nekoliko dana, mašine su noću čistile put kako bi bolnički santitet došao do komšije kojem se pogoršalo zdravstveno stanje - kaže Rijad Zornić, Rafetov brat.

U mesnoj zajednici Bare, čuvenoj po jakoj zimi, živi Živan Bradić, prijatelj naše kuće, verni čitalac Informera. On kaže da su putevi do Bara prohodni ali ima krakova koji su pod snegom.

- Stric mi je bolestan i ako mu do sutra ne bude bilo bolje, moraću da ga vodim kod lekara. Problem je što je krak puta do njegove kuće zavejan, to je nekih tri stotine metara - kaže Živan.

Foto: A. Grbović

Gotovo sva domaćinstva imaju dovoljno hrane za sebe i sena za stoku. Oni koji ostanu bez lekova, ili im zatreba nešto drugo, moraju da se snalaze. Tada najčešće zovu Adema da im probije zavejani put.

Sjenička Gorska služba na raspolaganju je sve vreme i veoma često učestvuje u evakuaciji bolesnih ljudi iz zavejanih sela i zaseoka.

- Nekad idemo sankama, nekad teškim mašinama a nekada krenemo i pešice. Niko ne sme da trpi. Ljudima nosimo hranu, lekove i druge potrepštine - kaže Enver Kalender Linda, iz GSS iz Sjenice, koji je Sjenicu branio i od razarajućih poplava.

Foto: A. Grbović

Mnogi u Sjenici prkose debelom minusu i velikom snegu. Poseban utisak ostavila je grupa dece, učenika, koji svojom voljom pešače od škole do kuće. U jednom pravcu je osam kilometara.

- Imamo obezbeđen mini bus ali drugari i ja krenuli pešice od Zaječića do Kijevaca, od škole do kuće. Ima malo više od osam kilometara - kaže jedan od dečaka, naočigled najstariji u društvu.

Nije Sjenica samo dobra jagnjetina, ukusan sir i kajmak. Nije Sjenica ni debeo minus i veliki sneg. Sjenicu čine i ponosni, prkosni  i hrabri ljudi. Najpre oni, pa tek onda sve ostalo.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.