IPAK GUBITNIK! Bronislav Komorovski neočekivano izgubio izbore!

Delimični rezultati nakon prebrojavanja glasova sa svih birališta, osim u Varšavi, potvrđuju neočekivani poraz sadašnjeg predsednika Poljske Bronislava Komorovskog na predsedničkim izborima održanim u nedelju

Najviše glasova, 35,31 odsto, osvojio je autsajder - kandidat konzervativne opozicione stranke Pravo i Pravda, evroposlanik Andžej Duda.

Komorovski, kome su na početku predizborne kampanje ankete predviđale čak i tesnu pobedu već u prvom krugu, ali se ta prednost nad Dudom topila tokom kampanje, do kraja je važio za favorita, ali je osvojio 33,32 odsto glasova, saopštila je večeras Državna izborna komisija.

Ambicioznom 42-godišnjem pravniku, do sada u senci svog partijskog šefa, bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog, Dudi, realne šanse za pobedu u drugom krugu kroz 14 dana daje obećana podrška uticajnog sindikata Solidarnost. Mada Pravo i Pravda jeste u spoljnoj i unutrašnjoj politici povremeno i nacionalistička desnica, ali njen program je u ekonomskom delu s naglaskom na socijalnoj sigurnosti, bliži levici i socijalistima.

Senzacija sa izbora, aktivista i roker, svojevremeno pristalica vladajućih liberala iz Građanske platforme, sada buntovnik protiv sistema i svih velikih stranka, Pavel Kukiz, osvojio je 20,77 odsto glasova i njegovi birači, mahom mladi, mogu kao poslovični jezičak da prevagnu tasove biračke vage u drugom krugu 24. maja.

I drugi krug izbora biće tako repriza mnogobrojnih odmeravanja snaga od 2005. godine na raznim izbornim nivoima između dve najveće poljske stranke, obe s desnice - vladajuće Građanske platforme bivšeg premijera, sada predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska i konzervativaca iz Prava i Pravde, bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog i pokojnog predsednika Poljske, njegovog brata blizanca Leha.

Levica, kako postkomunisti iz Saveza demokratske levice bivšeg premijera Lešeka Milera, tako i antiklerikalna stranka Pokret Palikota,Januša Palikota, pretrpela je u prvom krugu debakl sa svega nekoliko procenata glasova za njihove kandidate.

Izbori za šefa države ovog puta imaju poseban značaj, pošto predstavljaju ključni test raspoloženja Poljaka pred jesenje poslaničke izbore koji, sudeći po prvom krugu, lako mogu da nakon osam godina označe kraj ere vladavine liberala, i povratak konzervativaca i Jaroslava Kačinjskog na vlast, s njegovom podozrivošcu prema Nemačkoj i daljim zaoštravanjem odnosa Varšave i Moskve.

Kačinjski otvoreno i javno svih ovih pet godina optužuje Rusiju i njenog predsednika Vladimira Putina za to da pad aviona kraj Smolenska na zapadu Rusije 2010. godine, u kojem je poginuo njegov brat blizanac, nije bio udes, već atentat Rusije na predsednika Leha Kačinjskog koji je, navodno, bio prepreka za dobre odnose Brisela i Moskve.

Konačne rezultate prvog kruga izbora za predsednika Poljske na koje nije izašla ni polovina od 30 miliona birača, Državna izborna komisija Poljske saopštiće pred ponoć.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.